Ipak, zahvaljujući obilnim kišnim i snežnim padavinama proizvodnja hidroelektrana u prva tri meseca 2026. bila konačno na nivou srednjoročnog proseka, dok je u martu u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležen rast proizvodnje od oko sedam odsto, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Veća proizvodnja, međutim, nije donela izvozni prihod jer EPS gotovo da nije izvozio na tržište EU. Uzrok je taksa za prljavu energiju, poznatija kao CBAM, koja je uvedena ove godine, zbog koje je srpska struja postala nekonkurentna.
Energetska zajednica je uradila procenu uticaja poreza na emisije ugljeni između Evropske unije i država Zapadnog Balkana, koji je poznatiji kao CBAM.
Srpska berza električne energije jedina je u regionu koja beleži pad za prva tri meseca 2026. godine, za prva tri meseca pala je za 11 odsto, pokazao je izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice. Susedi, pak, beleže lepe rezultate.
Obimi albanske berze su se gotovo udvostručili, crnogorski su porasli za 49 odsto, a berza struje u Severnoj Makedoniji beleži skok za 19 odsto.
Planovi EPS-a
EPS je, doduše, u trogodišnjem planu poslovanja do 2028. godine predvideo da će viškovi električne energije biti apsorbovani uglavnom na domaćem i regionalnom tržištu.
„Imajući u vidu predlog plana trgovine u funkciji uravnoteženja i optimizacije, odnosno prodaju oko 120 GWh u 2026. i prodaju 750-2100 GWh u 2027-2028. godini, predviđeno je da se sva prodaja obavi unutar Srbije (odnosno uglavnom na srpskoj berzi) ili unutar regiona zapadnog Balkana, da bi se izbegli troškovi CBAM”, navodi se u planu poslovanja.
EPS je, međutim, izrazio zabrinutost da u 2028. godini, s obzirom na relativno visok planirani obim prodaje, postoji značajan rizik da se cela količina neće apsorbovati u Srbiji ili regionu Zapadnog Balkana, prenosi Biznis.rs.
„Međutim, očekuje se da će do 2028. godine srpsko dan unapred tržište električne energije biti povezano sa jednim od susednih tržišta EU, što je glavni uslov za izuzeće od CBAM-a”.
Ipak, EPS u planu poslovanja ističe da bi izuzeće od CBAM-a do 2030. godine moglo biti odobreno samo u slučaju da je proces spajanja tržišta završen i ako Srbija razvije plan i obaveže se da će sprovesti mehanizam za određivanje cena ugljenika koji obezbeđuje cenu ekvivalentnu EU ETS u 2030. godini. Dodatni uslovi su da se Srbija obaveže se da će postići ugljeničnu neutralnost najkasnije do 2050. godine, kao i da se uskladi sa zakonodavstvom Unije u oblastima životne sredine, klime, konkurencije i energetike.
CBAM: Region traži promenu takse
Kao odgovor na prve rezultate primene CBAM-a, predstavnici pet regionalnih tržišta zatražili su od Evropskog parlamenta izmenu propisa kojima je od ove godine uvedena taksa na izvoz električne energije u EU po osnovu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. Ministar energetike Crne Gore Admir Šahmanović je u ime regiona u pismu poslatom Evropskom parlamentu ukazao da je naplata taksi na električnu energiju koja potiče iz regiona, bez obzira na izvor proizvodnje, dovela do smanjenog interesovanja partnera iz EU za kupovinu te energije.
U pismu se navodi da je uvođenje CBAM od 1. januara 2026. godine dovelo do neizvesnosti na tržištima električne energije regiona i kao rezultat toga nedostatak interesovanja partnera iz EU da kupuju električnu energiju, uključujući i onu iz obnovljivih izvora od proizvođača, koja je bila obilna i čista zbog povećane proizvodnje hidroelektrana usled sezonskih padavina.
„Iako su principi i ciljevi politike CBAM-a u pogledu olakšavanja tranzicije ka energetskim sistemima sa visokim udelom obnovljivih izvora energije, kao i integracije trećih zemalja u tržište električne energije Unije radi doprinosa sigurnosti snabdevanja pohvalni, zabrinuti smo da cilj, posebno onaj koji se odnosi na spajanje tržišta, možda neće biti ostvariv sa trenutnim odredbama Uredbe”, naveo je Šahmanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Intesa Invest tvrdi da je uticaj propasti Alta banke na njene novčane fondove ograničen i jednokratan. Fondovi posluju redovno, a izdavanje i otkup investicionih jedinica odvijaju se nesmetano.
Koja će banka, od kada i u kom vremenskom periodu isplaćivati novac deponentima Alta banke, za koju je Privredni sud u Beogradu doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka.
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
