Foto: Tanjug/Tara RadovanovićUžasno loš kvalitet uglja koji se vadi iz Kolubare, zalihe nafte u Pančevu koje mogu da izdrže još svega mesec dana i istorijski najgora godina u hidroelektranama - mnogo toga se sjatilo pred ovu zimu nad energetskim nebom Srbije. Bar jedna od tri karike mora da proradi, ili će nam biti hladno
Srbija ove jeseni već neko vreme konstantno uvozi struju.
Iako nadležni tvrde da je po sredi logika da se električna energija pazari kada je jeftina, a prodaje kada je skupa, pa država tako zarađuje, trenutna situacija je ipak malo komplikovanija.
Zbog druge izrazito sušne godine zaredom, proizvodnja struje u hidroelektranama Elektroprivrede Srbije će 2025. biti najniža u istoriji proizvodnje EPS-a, saopšteno je iz ovog preduzeća. To je napravilo ozbiljan potres u snabdevanju strujom. Jer čak četvrtina, a ranije je to išlo i do trećine, ukupne električne energije u Srbiji – stiže upravo iz prirodne energije vode.
Izvesno je da će hidro proizvodnja u ovoj godini biti za oko 25 odsto manja nego u 2024, a za čak 40 procenata manja nego 2023. EPS očekuje i da će proizvodnja u hidroelektranama biti oko osam milijardi kilovat-sati, što je manje i od dosad najmanje godišnje proizvodnje od 8,3 milijarde kilovat-sati, koja je zabeležena pre 36 godina.
Ipak, kada ovaj kapacitet presuši, i bukvalno, svaki ozbiljan proizvođač struje morao bi da se okrene drugim izvorima. Problem Elektroprivrede Srbije jeste što su ti izvori, a prevashodno ugalj, i to lignit, sve lošijeg kvaliteta.
„Naš ugalj je toliko lošeg kvaliteta, da ga konstantno mešamo sa količinama koje uvozimo“, kaže izvor „Vremena“. „Najveće količine tu stižu iz podzemne eksploatacije iz Republike Srpske i nešto iz Indonezije.“
Ipak, ove količine kvalitetne sirovine iz uvoza su premale da bi zadovoljile potrebe Srbije za lignitom.
„Ako dnevno iz Republike Srpske stigne i 50 kamiona od po dve tone uglja, to je i dalje samo 1.250 tona, a toliko ima jedan voz koji iz Kolubare stigne u TENT“, objašnjava izvor blizak redakciji. „Poređenja radi, u rudniku Kolubara se tokom jedne smene, odnosno 12 sati, isporuči 13 ili 14 vozova, a za 24 sata i do 30 vozova. Tako, koliko god je uvežena sirovina bolja od domaće, ona ne može da preokrene stvar i napravi neki pomak.“
Upravo je loš kvalitet uglja iz Kolubare 2021. godine izbacio iz stroja 30 odsto energetskog kapaciteta i doveo do kolapsa sistema usred zime.
EPS zbog uvoza struje pravi manjak od nekoliko desetina hiljada evra – na sat, kaže izvor redakcije, što na mesečnom nivou pravi manjak u budžetu i stvara nova zaduživanja koja se mere milionima.
„Mi već neko vreme uvozimo struju iz okoline“, kaže za „Vreme“ energetski analitičar Miodrag Kapor. „To ne znači da ćemo ostati bez struje, već samo da ćemo imati ozbiljan udar na budžet.“
Na kolaps dva strujna stuba Srbije, ugalj i vodu, u jednačinu treba dodati i ruski gas, odnosno naftu. Najviše zbog sankcija Amerike uvedenih NIS-u, kojima će nestati ruske nafte kod nas, ali i pretnji EU o dugoročnom obustavljanju Srpskog toka, kojim bi moglo nestati i ruskog gasa.
Srbija je već 2009. godine imala gasnu krizu, kada je Gasprom, pošto nije uspeo da sklopi novi ugovor sa Kijevom, smanjio isporuke gasa preko ukrajinskih gasovoda. Moskva je tada optužila Kijev da preusmerava gas, te je zbog toga u potpunosti prekinula snabdevanje. Čak 20 zemalja, među kojima i Srbija, bilo je ugroženo gasnom krizom. Grejanja nije bilo u domaćinstvima, ali ni u nekim školama, bolnicama i javnim ustanovama širom Evrope. U Srbiji je bila ugrožena i industrija jer brojne fabrike zavise isključivo od gasa.
„EU je tada pritekla u pomoć Srbiji, a prema trenutnim porukama, slično bi ponovo moglo da se dogodi, ali sa naftom, ukoliko Srbija bude predmet ucenjivanja Rusije, odnosno Gasproma“, kaže Kapor. „To smo već čuli i od Ursule fon der Lajen, ali i posredno od Marte Kos. Ostaje da se vidi da li bi pomoć stigla u formi granta ili po tržišnim cenama.“
Da li će i EU naplatiti i koliko ovu pomoć – dodatno je pitanje i muka za budžet Republike Srbije.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
