Moskva je pozvala diplomatska predstavništva da obezbede blagovremenu evakuaciju iz Kijeva, s obzirom na „neizbežni udar“ ruskih oružanih snaga na taj grad, a u znak odmazde. Istovremeno ukrajinski napadi dronovima na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji sve su intenzivniji
Moskva je zvanično upozorila sve diplomatske misije i međunarodne organizacije na potencijalni veliki udar na Kijev, u znak odmazde za ukrajinske napade, i pozvala ih da odmah napuste ukrajinski glavni grad, saopštila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ranije ove sedmice, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je dvodnevni prekid vatre 8. i 9. maja kako bi se obeležio kraj Drugog svetskog rata u Evropi, pozivajući Kijev da sledi taj primer.
Ministarstvo je ukazalo na komentare koje je ranije tog dana dao ukrajinski lider Volodimir Zelenski, za koje je navedeno da sadrže pretnje da će Moskva biti ciljana tokom proslave Dana pobede, piše Raša tudej.
„Upozorenje Moskve mora se shvatiti sa najvećom ozbiljnošću“, rekla je Zaharova.
Precizirala je da je Ministarstvo spoljnih poslova poslalo zvaničnu notu svim diplomatskim predstavništvima i međunarodnim organizacijama akreditovanim u Rusiji, pozivajući ih da povuku svoje osoblje iz ukrajinske prestonice pre potencijalnog udara.
„Ministarstvo spoljnih poslova hitno poziva vladu vaše zemlje/rukovodstvo vaše organizacije da ovu izjavu shvati sa najvećom ozbiljnošću i da obezbedi blagovremenu evakuaciju iz grada Kijeva osoblja diplomatskih i drugih predstavništava, kao i civila, s obzirom na neizbežni udar Oružanih snaga Ruske Federacije na Kijev u znak odmazde, uključujući i udare na centre donošenja odluka ukoliko Ukrajina nastavi sa svojim zločinačkim terorističkim planovima“, navodeno je zvaničnoj noti koju je citirala Zaharova.
Nakon objave ruskog Ministarstva odbrane, Zelenski je nazvao primirje „nepravednim“ i tvrdio da „niko nije zvanično ništa predložio“ Kijevu. Nekoliko sati kasnije, proglasio je primirje koje važi od ponoći u noći između 5. i 6. maja, dodajući da će Kijev „recipročno delovati“ na akcije Moskve.
Odluka Moskve po svemu sudeći doneta je zbog sve intenzivnijih ukrajinskih napada dronovima na ruske ciljeve koji su duboko iza linije fronta.
Ukrajinski dronovi su prvi put napali Jekaterinburg, grad koji se nalazi duboko u Rusiji, 25. aprila, a u napadu je oštećena stambena zgrada.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kremlj je rat predstavio kao „specijalnu operaciju“, odnosno geografski ograničen poduhvat koji većina Rusa može da ignoriše i nastavi da živi normalno. Međutim, prosečnom građaninu Rusije sada je jasno da praktično ne može da se distancira od Putinovog rata protiv Ukrajine, jer se oružani sukob sve više preliva na rusku teritoriju.
Čak i strasne pristalice ruskog rata protiv Ukrajine priznaju da „više nema pozadine“, da „specijalna vojna operacija“ nije postigla svoje ciljeve i da je ogroman broj Rusa poginuo.
Krajem marta, Kremlju lojalan vojni stručnjak Rustem Klupov priznao je da se broj bespilotnih letelica koje su pogodile Rusiju povećao za 250 odsto od početka godine.
Nezavisni novinari analizirali su regionalne Telegram kanale od januara do sredine aprila ove godine i pronašli oko 2.000 izveštaja o preletima bespilotnih letelica tokom tog perioda. Najveći broj izveštaja o pretnji od napada dronovima došao je sa kanala u Tulskoj, Brjanskoj, Kurskoj i Voronješkoj oblasti. Moskovski kanali redovno su izveštavali o dronovima koji lete prema prestonici. Prema zvaničnim izveštajima, Moskva i više od dvadeset regiona od južne Rusije do Urala pretrpeli su napade bespilotnim letelicama 2026. godine, preneo je sajt Jamestown.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Amerikanci 3. novembra izlaze na međuizbore koji bi mogli da odluče o daljoj političkoj sudbini Donalda Trampa. Da li će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom ili će demokrate iskoristiti nezadovoljstvo birača i zadati Trampu ozbiljan politički udarac?
Protesti koje predvode mladi prerastaju u nasilje na ulicama u gradovima širom Francuske, Nemačke, Švajcarske, Portugala i Albanije
Savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina Jurij Ušakov izjavio je da ruski lider nikada nije odbijao da razgovara sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim
Policija je 25. oktobra u blizini konzulata Srbije u Beču zaustavila muškarca koji je kod sebe imao spiskove sa imenima građana, za koje se sumnja da su povezani sa izbornom prevarom, piše austrijski nedeljnik „Profil“. Istragu o tome sada vodi Pokrajinska služba za zaštitu ustavnog poretka i borbu protiv ekstremizma
Jedan voz ostao je na pruzi. Drugi je, posle otkazivanja bezbednosnog sistema, dobio dozvolu da nastavi vožnju. Najmanje 68 ljudi je poginulo. Dok porodice tragaju za najbližima, Španija traži odgovor: kako je do ovoga moglo da dođe?
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
