Arheološki park u Pompeji prvi put je probao da veštačkom inteligencijom generiše jednu od žrtava čuvene erupcije vulkana
Slike koje generiše veštačka inteligencija danas su igračka dokonih. Mogu da služe za montaže koje nekome mogu da upropaste život. Ili medijima da uštede na fotografima i ilustratorima. Ali, može i drukgačije.
„Ako se koristi kako treba, veštačka inteligencija može da doprinese obnovi klasičnih nauka, ilustrujući klasični svet na način da se u njega uroni“, kaže Gabrijel Zuhtrigel iz Arheološkog parka Pompeja.
Naime, tamošnji arheolozi su prvi put iskoristili veštačku inteligenciju da rekonstruišu izgled jedne od žrtava erupcije vulkana koja je uništila ovaj grad pre gotovo 2.000 godina.
Slika, već na prvi pogled delo veštačke inteligencije, pokazuje čoveka koji se sklanja dok drži činiju iznad glave, sa gorućim Vezuvom u pozadini.
Bazirana je na nedavnom otkriću ostataka odraslog muškarca, tik izvan jedne od južnih kapija grada, koji su bili pored maltera od terakote koji je navodno koristio za zaštitu.
Arheolozi veruju da je muškarca ubila kiša vulkanskog kamenja, u ranim satima drugog dana erupcije, dok je pokušavao da pobegne prema moru. Takođe je nosio lampu i deset bronzanih novčića, navodi se.
Nekada napredni grad Pompeja, oko 25 km jugoistočno od Napulja, zakopan je u erupciji Vezuva 79. godine dok su zgrade, objekti i grafiti ostali ispod metara pepela.
Ponovo je otkriven u 18. veku, a sada je jedno od svetskih najznačajnijih arheoloških nalazišta i jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Italiji koje godišnje poseti preko četiri miliona ljudi.
Izvor: Rojters, Arheološki park Pompeji
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Beogradski izlog, prodavnica suvenira praktične primene nastalih po dizajnu umetnika a po beogradskim motivima, upravo je napunio 35 godina. Ispostavilo se da će ti njegovi prvi dani postati važan deo istorije. Seća ih se Gorica Mojović, koja je sa Kulturnim centrom Beograda bila inicijator Beoizloga, jednog od toponima grada
“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”
Priča o petnaestogodišnjoj rekonstrukciji opere Suton i baletskog divertismana Stevana Hristića, retkom poduhvatu u ovdašnjoj praksi
Čuveni triler Monster japanskog mangake Naokija Urasave prvo je njegovo delo prevedeno na srpski jezik
Aplikacijom Vocep kruži naizgled nevini poziv da se glasa za malu Mariju, valjda u nekom baletskom takmičenju. U pitanju je fišing
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
