Američka pomorska blokada Irana, uvedena nakon eskalacije sukoba, ima za cilj politički pritisak na vlast u Teheranu, ali njene posledice najviše pogađaju obične građane
Kao odgovor na iransku blokadu Ormuskog moreuza, SAD su od ponedeljka 13. aprila uvele pomorsku blokadu iranskih luka. Cilj te mere je onemogućiti pre svega iranski izvoz nafte i tako izvršiti pritisak na političko rukovodstvo u Teheranu.
„Sjedinjene Države bi takvu blokadu vojnim sredstvima mogle da održavaju mesecima, a u nekim scenarijima čak i duže od godinu dana“, kaže za DW Šahin Modares, stručnjak za međunarodnu bezbednost sa Univerziteta Tor Vergata u Rimu.
Nakon gotovo šest nedelja jedana rata između Irana i SAD, trenutno je na snazi krhko primirje. Ali pomorska blokada predstavlja jasno kršenje tog dogovora, upozorio je iranski pregovarač i predsednik parlamenta Mohamad Baker Kalibaf na platformi Iks. Otvaranje Ormuskog moreuza, naglasio je, nije moguće dok traju takva „teška kršenja“.
Uprkos tome, američki predsednik Donald Tramp ne odustaje od blokade, iako tvrdi da želi da postigne novi sporazum s Teheranom.
Modares smatra da blokada nije sredstvo za brz vojni uspeh, već instrument postupnog i kontrolisanog slabljenja iranskog režima. On ujedno podseća na to kako je izgledala poslednja faza osmogodišnjeg iransko‑iračkog rata (1980–1988), kada je Teheran bio izložen trajnom vojnom i ekonomskom pritisku. I kako tada Irak Sadama Huseina ni izdaleka nije uspeo u svojim ciljevima, a Iran čak počeo da dominira na frontu, Teheran je ipak na kraju pristao na primirje.
Ali američka pomorska blokada ne izlaže pritisku samo iranski režim, upozorava Modares: „S vremenom rastu globalni ekonomski pritisci, operativna iscrpljenost i unutrašnjopolitički pritisak u samom Iranu. Zato je to sredstvo efikasno samo kratkoročno, do srednjoročno i ne predstavlja trajno rešenje. U takvom scenariju jedini stvarni gubitnici su građani – bez obzira na to da li će se rat nastaviti bez strukturnih promena ili će se završiti.“
Pomorska blokada prvenstveno bi trebalo da spreči izvoz iranske nafte. Prema navodima specijalizovanog portala Lojds List, neki iranski bordovi ipak su uspeli da izbegnu blokadu. U izveštaju objavljenom u ponedeljak 20. aprila navodi se da je 26 brodova – među njima najmanje 11 sa iranskom naftom i gasom – od 13. aprila prošlo blokadu. Pentagon je doduše već dan kasnije negirao da je tako nešto bilo moguće.
Ekonomske posledice blokade ne pogađaju samo izvoz, nego i uvoz osnovnih životnih namirnica. „Pogođen je i uvoz osnovnih prehrambenih proizvoda i sredstava za proizvodnju“, ukazuje za DW ekonomski novinar Aškan Nizamabadi, koji trenutno živi u Berlinu.
Prema njegovim rečima, Iran godišnje uvozi oko milion tona pirinča, pre svega iz Indije i Pakistana. Ako se pomorska blokada nastavi, Teheran će verovatno morati da se okrene alternativnim, kopnenim rutama ili intenzivnijoj saradnji sa Turskom. „Takvo logističko prilagođavanje znatno je skuplje od prevoza morem. To će podići cene, a trošak će na kraju snositi potrošači“, kaže Nizamabadi. Kod nekih uvoznih proizvoda ponuda je već ograničena, jer se trgovci boje nestašica.
„Sada svi žive doslovno iz dana u dan“, kaže jedan novinar iz Teherana koji je želeo da ostane anoniman. Svakodnevni život obeležen je kolektivnom iscrpljenošću. „U prodavnici ili pekari ljudi kupuju samo onoliko koliko im treba za jedan obrok, kao da ne znaju šta će doneti sutrašnji dan.“
Istovremeno raste strah od gubitka radnog mesta. Nakon uništenja naftnih i industrijskih postrojenja desetine hiljada nadničara ostalo je bez posla. Zastoj proizvodnje u industriji čelika i petrohemiji dodatno preti da pokrene lančanu reakciju koja bi mogla da prisili brojne zavisne firme da prekinu rad. Mnoge uslužne delatnosti prestale su da posluju tokom rata i do danas se nisu oporavile, čak ni tokom primirja.
Samaneh, koja je radila kao prodavačica u parfimeriji u Teheranu, kaže: „Sve je stalo još od štrajkova prošle zime. Zatim su došli protesti, pa rat. Sad je na snazi primirje, ali ništa se nije popravilo.“
Mnoge porodice sada žive od ušteđevine i ne znaju koliko dugo će moći da izdrže. Brojni mladi ljudi vratili su se u roditeljske domove, dok drugi napuštaju velike gradove poput Teherana zbog visokih troškova života, prenose očevici iz Irana.
Iranska privreda već godinama je opterećena lošim upravljanjem, korupcijom i međunarodnim sankcijama. Procene govore da je prosečna stopa inflacije u Iranu 2025. godine iznosila oko 50,9 odsto, a za 2026. predviđa se dalji rast, na približno 68,9 procenata. Iransko ekonomija je trenutno u recesiji uz istovremeni rast inflacije, kaže za DW ekonomski stručnjak Amir Alizadeh, šef međunarodnih poslova pri Industrijskoj i trgovinskoj komori Ulma.
„Međunarodni monetarni fond za Iran ove godine predviđa pad BDP-a za oko šest odsto“, podseća Alizadeh. Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) čak računa sa padom od osam do deset procenata. S obzirom na to da UNDP uzima u obzir i pokazatelje ljudskog razvoja, stopa siromaštva mogla bi da poraste za oko pet procenata, na približno 36 odsto, a dugoročno da dosegne i oko 41 odsto.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon zemljotresa u Venecueli UN procenjuju da je 500.000 ljudi ugroženo i poziva na hitnu međunarodnu humanitarnu podršku. Stanovnici i dalje golim rukama pretražuju ruševine zgrada za preživelima
Novi finansijski izveštaj pokazuje da je predsednik SAD Donald Trump za godinu dana zaradio više od milijardu dolara na kripto valutama. Bela kuća negira sukob interesa
U novom talasu ruskih napada na Ukrajinu poginule su najmanje četiri osobe, dok je više desetina ranjeno u različitim oblastima. Na meti su bile i benzinske i gasne pumpe
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je pokušaj administracije Donalda Trampa da izvršnom uredbom ograniči pravo na državljanstvo po rođenju, ocenivši da Ustav ne ostavlja prostor za takvo tumačenje
Ukrajina je pogodila jedan od najvećih ruskih satelitskih komunikacionih centara
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
