U svetlu rastućih međunarodnih pretnji, Bundesver je po prvi put usvojio vojnu strategiju. Ona definiše budući strateški pravac oružanih snaga Nemačke i analizira kako Bundesver može da se suprotstavi potencijalnim pretnjama.
„Retko kad je vojna strategija bila toliko neophodna kao u ovoj istorijskoj fazi“, izjavio je ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) na predstavljanju strategije u Berlinu. Svet je, kaže, postao nepredvidljiviji, a ujedno i opasniji otkako je Rusija povela rat protiv Ukrajine. Međunarodni pravni poredak je, kako dodaje nemački ministar, naveliko doveden u pitanje, piše DW.
Ruska pretnja
Vojna strategija opisuje Rusiju kao „najveću i najneposredniju pretnju u doglednoj budućnosti“ za nemačku i transatlantsku bezbednost. „Rusija stvara uslove za vojni napad na države NATO.“
Nakon toga, analizira se kako bi Bundesver trebalo da reaguje na zamislive ratne scenarije – na primer, u slučaju ruskog napada na teritoriju NATO. Te informacije su poverljive. „Podrazumeva se da te scenarije ne možemo da objavimo javno. U suprotnom, mogli bismo da dodamo i Vladimira Putina na našu imejl listu“, naglasio je Boris Pistorijus.
Kadar igra ključnu ulogu. Vojna strategija potvrđuje već poznati cilj Bundesvera – značajno proširenje. Do sredine 2030-ih trebalo bi da bude na raspolaganju ukupno 460.000 vojnika, od kojih će 200.000 biti u rezervi. Navedeni cilj jeste da se Bundesver razvije u najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi – s najbržim mogućim rastom do 2029. godine, a sve kako bi se povećala odbrambena spremnost.
Pozadina svega jeste povećanje zahteva koje NATO postavlja pred svoje članice kada je reč o kolektivnoj odbrani. Regrutovanje novog osoblja najveći je izazov, priznao je Pistorijus još u novembru, na konferenciji Bundesvera.
Više vojnika kroz novi sistem regrutacije?
Zahvaljujući intenzivnim naporima kada je reč o regrutovanju, Bundesver zaista raste – ali sporim tempom. Krajem marta, oružane snage imale su približno 185.400 aktivnih vojnika, 3.300 više nego u martu prethodne godine.
Nemački ministar ima velika očekivanja od novog sistema vojne službe, koji je uveden početkom godine. Kombinacijom podsticaja i obaveza, uključujući i obavezne lekarske preglede za sve mlade muškarce, Bundesver pokušava da privuče više dobrovoljaca. Ako to ne bude uspešno, mogla bi da bude vraćena i klasična regrutacija, koja je obustavljena 2011. godine. To se, međutim, trenutno ne razmatra, naglasio je državni sekretar za odbranu Nils Hilmer na predstavljanju vojne strategije. „Na pravom smo putu“, tvrdi on.
„Strategija rezerve“
Pored vojne strategije, ministar odbrane Pistorijus predstavio je i nekoliko dodatnih, osnovnih dokumenata: „Profil sposobnosti“ opisuje koje su sposobnosti neophodne za oružane snage – šta moraju biti u stanju da urade za uspešnu nacionalnu odbranu, ali i „za odvraćanje i odbranu unutar saveza“, tj. unutar NATO – na primer, u oblasti protivvazdušne odbrane.
„Strategija rezerve“ ima za cilj da obezbedi da oko 200.000 rezervista bude na raspolaganju do 2033. godine – oni bi bili, kako je rečeno, svojevrsna „veza između vojske i civilnog društva“. Njihovi zadaci bili bi prvenstveno u oblasti bezbednosti same Nemačke, kao i logistike. Detalji ova dva dokumenta takođe su u velikoj meri poverljivi.
Borba protiv birokratije u Bundesveru
Takozvana „Agenda debirokratizacije i modernizacije“ bavi se prekomernom birokratijom u Bundesveru. Vojnici moraju da se nose s mnoštvom detaljnih propisa i obrazaca službe. To im oduzima i vreme i energiju.
Ministarstvo odbrane preispitalo je pravila i namerava da reši situaciju – sa ne manje od 153 mere i 580 konkretnih koraka implementacije. „Sva interna pravila imaće fiksni datum isteka“, najavio je Pistorijus. Ako se nakon tog datuma više ne budu smatrala korisnim, automatski će biti ukinuta. „Bundesverov digitalni novčanik“, ubuduće će sadržati sva važna lična dokumenta svakog pripadnika Bundesvera.
Veća fleksibilnost u strateškom planiranju
Svi predstavljeni dokumenti koji se odnose na Bundesver dele sledeći princip: ne postavljaju krute ciljeve za određeni broj godina, već su zamišljeni kao „živi dokumenti“ koji mogu kontinuirano da se prilagođavaju – u zavisnosti od toga kako se strateška situacija razvija.
Svojom novom strategijom, Bundesver sebi propisuje veću fleksibilnost nego ikada ranije – a u izvesnom smislu i novi mentalitet. „Želimo da se udaljimo od starog, krutog razmišljanja“, naglasio je ministar odbrane Pistorijus.
Ulrih Toden, portparol za odbrambenu politiku poslaničke grupe opozicione Levice ocenio je da je vojna strategija „logična i neophodna u svetlu stvarne pretnje koju predstavlja agresivna politika Rusije“. Dodao je, međutim, i to da nije neophodno da Nemačka „postane velika vojna sila“.
