U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kišica sipi po pisti dok se okupljamo na vojnom aerodromu u Štutgartu. Dva i trideset ujutru. Vreme je za poletanje.
Dvomotorni, inače putnički vojni avion De Havilland DHC-8 već je spreman za ukrcavanje. Letimo ka Sirtu u Libiji. Godine 2015. tzv. Islamska država (ISIS) pretvorila je taj obalski grad u svoje najveće uporište izvan Iraka i Sirije. Tek posle višemesečnih, žestokih borbi grad su oslobodile libijske snage uz vazdušnu podršku Sjedinjenih Država. Ali to nije bila poslednja bitka za Sirt, jer je zemlja već tonula u građanski rat.
Nakon više godina sukoba, suparničke frakcije u Libiji su se 2020. dogovorile o prekidu vatre. Ipak, zemlja bogata naftom i dalje je od 2014. faktički podeljena.
Zapad Libije kontroliše Vlada nacionalnog jedinstva, međunarodno priznata privremena vlada sa sedištem u Tripoliju, na čijem je čelu premijer Abdul Hamid Dbeibah. Istokom zemlje upravlja Vlada nacionalne stabilnosti sa sedištem u Tobruku pod vođstvom Osama Hamada, uz podršku Libijske nacionalne vojske generala Halifa Haftara.
Ove nedelje u Sirtu je počela vojna vežba pod vođstvom SAD pod nazivom Flintlck 2026. (prev: puška kremenjača). U njoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba se u toj regiji održava od 2005, ali prvi put ove godine u njoj učestvuju i libijske snage. Libija je, uz Obalu Slonovače, čak jedan od domaćina.
Ponovo smo u našem avionu. General-potpukovnik Džon Brenen sedi u prvom redu. Zamenik komandanta Komande SAD za Afriku na putu je u Sirt da otvori vežbu. U razgovoru više puta ističe koliko je izuzetno to što Flintlock 2026 okuplja libijske snage sa istoka i zapada zemlje. „Libijski narod zaslužuje ujedinjene bezbednosne snage koje će štititi zemlju i njene interese“, kaže Brenen. „Bezbednost donosi prosperitet.“
U narednim satima stalno se naglašava da vojnici sa obe strane tokom vežbe 2026 treniraju rame uz rame i nose iste uniforme, uprkos podeli zemlje. Zašto se Sjedinjene Države angažuju? Brenen suvo odgovara: „Libija je ključno područje za južno susedstvo NATO-a.“
Zapadne obaveštajne službe zabrinute su zbog aktivnosti terorističkih grupa poput ISIS-a i Al Kaide u regionu. Čini se da njihovi ogranci jačaju u zapadnoj Africi: napadaju vojne ciljeve i civile i otimaju ljude. I Vašington veruje da bi stabilna Libija mogla pomoći u sprečavanju jačanja tih grupa i njihovih budućih napada van Afrike.
Ali reč je i o veoma konkretnim ekonomskim interesima. Naš cilj je da se jače usredsredimo na to „gde se preklapaju bezbednosni i ekonomski interesi SAD“, kaže jedan zvaničnik. To je u skladu sa američkom Nacionalnom strategijom bezbednosti koja ekonomsku bezbednost definiše kao jedan od prioriteta, uključujući pristup kritičnim mineralima. Trampova vlada zaista nastoji da obezbedi pristup resursima u regionu, ali to važi i za druge aktere.
I Rusiju veoma zanimaju libijske rezerve nafte i zlata. Ruski plaćenici Vagnerove grupe, koji se sada nazivaju „Africa Corps“, prisutni su u zemlji od 2019. Podržavaju generala Halifu Haftara na istoku i isporučuju oružje i opremu. Kina se u svojoj afričkoj strategiji više usredsređuje na dugoročno obezbeđivanje pristupa kritičnim mineralima, na primer kupovinom značajnih rudarskih pogona.
Posle pet sati leta konačno stižemo u Sirt. Naizgled beskonačna kolona terenskih vozila vozi nas do poligona za vežbu. Na svakih nekoliko stotina metara duž rute vidimo vojnike, policiju i oklopna vozila.
Scenario vežbe je jednostavan: teroristi su oteli grupu izbeglica i drže ih kao taoce. Libijske i američke specijalne jedinice moraju da oslobode taoce i uklone terorističku pretnju – zadatak koji brzo izvršavaju pred očima generala i drugih visokih zvanica. Među njima je i italijanski ambasador u Libiji.
„Za Italiju, Evropu i SAD ujedinjena Libija moći će da donese stabilnost celom regionu“, kaže Đanluka Alberini. Šta bi rekao onima koji sumnjaju da suparničke frakcije u Libiji zaista teže ujedinjenju zemlje? Alberini priznaje da je to „proces“ koji traje, ali smatra „presudnim faktorom“ veći angažman Sjedinjenih Država u regionu.
Još pre dve godine činila se nezamislivom takva zajednička vojna vežba, sa novim zajedničkim operativnim centrom za sve libijske oružane snage. Danas u Sirtu vojni komandanti suparničkih frakcija drže govore u kojima za put ka ujedinjenju kažu da „nije izbor, nego nužnost“.
Brenen kaže da razmere potencijala za ekonomska ulaganja „predstavljaju podsticaj za ujedinjenje“ suparničkih grupa u Libiji. S tim se slažu i drugi sagovornici DW-a u Sirtu. Neki ističu da bi ujedinjenje libijske vojske u jedinstvenu oružanu silu moglo i marginalizovati ruski uticaj.
Nakon vojnih udara u Maliju, Burkini Faso i Nigeru zapadne snage su proterane iz Sahela. Umesto njih, tamošnji vlastodršci primili su ruske plaćenike. Ni Sjedinjene Države ni Evropljani ne žele da se takav scenario ponovi u drugim zemljama.
Od 2024. Rusija je udvostručila svoje vojno prisustvo u zapadnoj Africi. I u Libiji bi Kremlj očigledno želeo da ojača svoj uticaj. Godine 2024. ponovo je otvorena ambasada u Tripoliju, a prema izveštajima Rusija sada koristi i napuštenu vojnu bazu blizu granice sa Čadom i Sudanom.
„Zabrinjava nas značajno vojno prisustvo Rusije u Libiji, dakle na južnom krilu NATO-a“, kaže i britanski ambasador Martin Rejnolds u Sirtu. „Voleli bismo da vidimo vladu sa kojom možemo blisko da sarađujemo“, vladu „koja nema potrebu da uključuje strane sile na način na koji se to sada dešava“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
Američki marinci izveli su pomorsku operaciju u Arapskom moru tokom koje su helikopterima prešli sa ratnog broda USS Tripoli (LHA-7) na plovilo pod iranskom zastavom, koje je potom zaplenjeno u akciji koju je CENTCOM dokumentovao i objavio na društvenim mrežama.
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
