Uprkos primirju, nastavljeni su napadi na Bliskom istoku, a čeka se i nastavak pregovora
Napetosti na Bliskom istoku ponovo su u porastu uprkos dogovorenom primirju koje je već od samog početka opterećeno nejasnoćama i međusobnim optužbama.
Iran optužuje Izrael da je prekršio primirje pokretanjem velikih vazdušnih napada na Liban, koji su, prema navodima libanskih vlasti, odneli najmanje 182 života, dok je više od 890 ljudi ranjeno. Izraelska strana tvrdi da su mete bili pripadnici Hezbolaha, organizacije koju podržava Teheran, dok libanski zvaničnici saopštavaju da su pogođeni i civili.
Izraelska vojska saopštila je da je u noćašnjem vazdušnom napadu na Bejrut ubila Alija Jusufa Haršija, rođaka lidera Hezbolaha Naim Kasema.
Dodatnu konfuziju izaziva pitanje da li je Liban uopšte obuhvaćen sporazumom o primirju. Dok Pakistan, koji je posredovao u pregovorima, tvrdi da jeste, Izrael i Sjedinjene Američke Države to negiraju.
Situacija se komplikuje i na Ormuskom moreuzu. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je pomorski saobraćaj kroz ovaj ključni energetski koridor naglo usporen, pa čak i privremeno obustavljen nakon izraelskih napada.
Američki zvaničnici upozoravaju da bi eventualno zatvaranje moreuza moglo dovesti do potpunog kolapsa primirja i šire destabilizacije regiona.
Istovremeno, nejasnoće oko samog sadržaja sporazuma dodatno otežavaju situaciju. Prema navodima iz Vašingtona, u opticaju su najmanje tri različite verzije dogovora – od početnog iranskog predloga, preko kompromisnog nacrta koji je prihvaćen, do takozvane „maksimalističke“ verzije koja se pojavila u javnosti.
Predsednik SAD Donald Tramp poručio je da će američke vojne snage ostati raspoređene u i oko Irana dok se ne postigne konačan dogovor.
Novi krug pregovora najavljen je za naredne dane u Pakistanu, gde bi američki i iranski predstavnici trebalo da pokušaju da razjasne sporne tačke.
Ipak, već sada stižu optužbe iz Teherana da su pojedini delovi njihovog predloga prekršeni i pre početka razgovora, što dodatno dovodi u pitanje izglede za stabilizaciju.
Izvor: CNN
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Donald Tramp ne samo da nije uspeo da natera Teheran na kapitulaciju, već su Sjedinjene Američke Države pogoršale svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednici Izrael i Rusija. Za sada
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
