Globalni ekonomski potres: Koga najviše pogađa rat protiv Irana

Iako sukob podseća na borbu Davida protiv Golijata, Iran je za samo nekoliko nedelja uspeo da izbaci svetsku ekonomiju iz ravnoteže. Posledice se mogu grubo svesti na dve stvari: povećane cene i slabiji rast, piše DW.

U blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da je u međuvremenu pogođena čitava svetska ekonomija. Međutim, posledice ne osećaju svi podjednako. Zemlje koje uvoze energiju pogođene su više nego izvoznici energije, siromašne države više nego bogate, a zemlje sa malim ili nikakvim rezervama osećaju posledice jače od onih koje raspolažu velikim rezervama.

Manje energije – skuplja proizvodnja: najviše pogođena Azija, osim Kine

Jedan od glavnih uzroka jeste poremećaj u globalnom snabdevanju energijom.

Prema navodima Međunarodne agencije za energiju (IEA), rat sa Iranom izazvao je najveći prekid u snabdevanju u istoriji globalnog tržišta nafte. Globalna ponuda tečnog prirodnog gasa smanjena je za oko 20 odsto.

„Posledice faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza posebno teško pogađaju zemlje Azije, jer i do 90 odsto uvoza nafte i gasa dolazi iz Persijskog zaliva“, navodi nemačka agencija za spoljnu trgovinu Germany Trade & Invest (GTAI).

Pre svega u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji posledice su već vidljive u vidu rasta cena energije i problema u snabdevanju.

Zbog toga vlade u mnogim zemljama intervenišu u privredi merama poput puštanja rezervi na tržište ili subvencija.

Kina, kao najveći svetski uvoznik sirovina, manje zavisi od Bliskog istoka. Pošto je povezana gasovodima sa Rusijom i raspolaže velikim rezervama, manje je zavisna od isporuka tankerima, navodi GTAI.

Foto: AP Photo/Altaf Qadri

Poremećaji u lancima snabdevanja pogađaju industriju čipova

Prema MMF-u, rat je pogodio mnoge lance snabdevanja. Tankeri i kontejnerski brodovi moraju da menjaju rute, a poremećen je i vazdušni saobraćaj preko važnih čvorišta u regionu Persijskog zaliva.

To povećava troškove transporta i osiguranja i produžava rokove isporuke.

Posebno je pogođen azijsko-pacifički region, čiji su lanci snabdevanja bili tesno povezani sa Bliskim istokom. Na primer kada je reč o osnovnim sirovinama za đubriva, proizvodnji plastike ili gasovima potrebnim za važnu industriju poluprovodnika.

Ako bude pogođena energetski intenzivna industrija čipova u Aziji, posledice će na kraju osetiti i industrijske zemlje. Za elektronske uređaje, automobile, avione, ali i za veštačku inteligenciju potrebni su čipovi i poluprovodnici iz Tajvana, Kine i Južne Koreje.

„Oko 90 odsto savremenih čipova proizvodi se na Tajvanu“, rekao je Tanjef Šat iz konsultantske kuće PwC za portal tagesschau.de. Bez isporuka gasa iz Katara, Tajvan bi uskoro mogao da bude prinuđen da racionalizuje potrošnju energije.

Osim toga, za proizvodnju čipova potreban je helijum. Veliki deo svetske ponude do sada se proizvodio u Kataru.

Za proizvodnju pametnih telefona potrebne su proizvodne linije u Indiji, Kini i Vijetnamu.

Pogođeni lanci snabdevanja i proizvodnja hrane

Poremećeni lanci snabdevanja pogađaju i robu za svakodnevnu upotrebu, kao i ključna proizvodna sredstva. Na primer, na svetsko tržište više ne stiže dovoljno đubriva, jer se trgovina ureom, amonijakom i fosfatima odvija preko Ormuskog moreuza, koji je sada blokiran.

Osim toga, polovina svetskog sumpora transportuje se kroz Ormuski moreuz. Sumpor je potreban za proizvodnju đubriva, ali i za hemijsku industriju ili preradu kritičnih minerala.

Mineralna đubriva su od početka godine na svetskim tržištima poskupela za oko 30 do 40 odsto, kaže Filip Špine, direktor Nemačkog rajfajzen saveza (DRV). Direktni efekti na Evropu su zasad mali. „Evropa već godinama gotovo da ne uvozi đubriva iz regiona sukoba“, navodi Industrijsko udruženje agrara, već ih uglavnom proizvodi sama. Ipak, pošto je za proizvodnju potreban gas, i u Evropi bi cene mogle da porastu ukoliko rat potraje. To bi dodatno podiglo i cene hrane.

U zemljama sa niskim prihodima hrana u proseku čini oko 36 odsto ukupne potrošnje, u zemljama u razvoju 20 odsto, a u industrijskim državama devet odsto. U mnogim državama Afrike, delovima Bliskog istoka i Centralne Amerike ljudi zato veliki deo svojih prihoda troše na hranu – pa ih rast cena hrane posebno pogađa.

Ali i u Evropi bi dalji rast cena izazvan energijom dodatno povećao postojeći pritisak troškova života, upozorava MMF.

Kakve su prognoze OECD-a

OECD očekuje poboljšanje tek 2027.

Uprkos svemu, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smatra da će globalni rast BDP-a 2026. ostati uglavnom stabilan na 2,9 odsto i da bi 2027. mogao da poraste na tri procenta. Rast bi trebalo da bude podstaknut investicijama u tehnologiju i postepenim smanjenjem efektivnih carinskih stopa.

Ipak, rat sa Iranom usporava ekonomiju i stvara značajnu neizvesnost u pogledu globalne tražnje. Ova prognoza polazi od pretpostavke da su sadašnji poremećaji na energetskom tržištu privremeni i da će se cene od sredine 2026. ponovo normalizovati.

Inflacija u zemljama G20 u 2026. mogla bi da iznosi oko četiri odsto, što je za 1,2 procentna poena više nego što se ranije očekivalo, navodi OECD. Za 2027. predviđa se pad na 2,7 odsto, jer bi pritisak rasta cena energije trebalo da oslabi.

Za SAD se ove godine očekuje rast BDP-a od dva odsto, a 2027. oko 1,7 procenata. U evrozoni bi rast mogao da iznosi 0,8 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027. Rast kineske ekonomije trebalo bi da uspori na 4,4 odsto u 2026. i 4,3 odsto u 2027.

Zemlje Persijskog zaliva bi, prema jednoj prognozi, u prvoj polovini godine mogle da skliznu u recesiju zbog rata sa Iranom. Britanski ekonomski institut Oxford Economics očekuje pad privredne aktivnosti od 0,2 odsto u zemljama Saveta za saradnju u Zalivu (Saudijska Arabija, Oman, Katar, Bahrein, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati). To predstavlja reviziju očekivanja rasta naniže za 4,6 procentnih poena u odnosu na period pre rata.

Nemačka privreda značajno slabi

Kada je reč o nemačkoj ekonomiji, vodeći nemački ekonomski instituti znatno su smanjili svoje prognoze. U zajedničkoj analizi za saveznu vladu sada za ovu godinu očekuju rast bruto domaćeg proizvoda od svega 0,6 odsto. I za 2027. ekonomisti su značajno snizili očekivanja – na 0,9 odsto.

Zbog viših cena energije inflacija će rasti, smatraju instituti. I ove i naredne godine potrošačke cene mogle bi da porastu za oko 2,8 odsto. Već u martu inflacija u Nemačkoj dostigla je 2,7 procenata – najviši nivo od početka 2024. Nedavno je i Bundesbanka upozorila da bi stopa inflacije „u skorije vreme mogla značajno da se približi nivou od tri procenta“.

Devet od deset nemačkih firmi očekuje pogoršanje

Ovakav razvoj događaja potvrđuje i anketa minhenskog instituta Ifo. Devet od deset industrijskih preduzeća u Nemačkoj očekuje da će rat sa Iranom negativno uticati na njihovo poslovanje – pre svega zbog viših cena energije.

Više od trećine anketiranih kompanija veruje da će biti pogođene ograničenjima u pomorskim rutama i poteškoćama u isporuci poluproizvoda i sirovina. Poremećaj u vazdušnom kargo-saobraćaju očekuje 16 odsto ispitanika. Oko četvrtine kompanija računa i na pad tražnje na važnim izvoznim tržištima.

Pored toga, mnoge firme očekuju finansijske rizike, na primer zbog neizvesnih troškova transporta i logistike, rasta premija osiguranja ili povećanog rizika naplate.

„Rezultati jasno pokazuju da se ekonomske posledice rata sa Iranom već sada naziru i da bi se mogle dodatno pojačati kroz različite kanale“, rekao je Klaus Volrabe, rukovodilac Ifo anketa. „Što duže traje neizvesnost, to će ekonomski problemi za kompanije biti veći.

Izvor: DW

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!