Milena Depolo: Deci danas zmajevi nisu iskušenja, ali jesu tuđa mišljenja

Pozorište „Boško Buha“ u Beogradu, najstarije pozorište za decu, imaće još jednu premijeru u UK Vuk u kome radi i živi kao podstanar već od 2015. godine, čekajući da se završi rekonstrukcija njihovog prostora na Trgu republike.

Biće to Palčica koju je po bajci Hansa Kristijana Andersena napisala Milena Depolo. Rediteljka predstave je Andrea Pjević, a premija će biti 3. aprila.

Milena Depolo kaže za „Vreme“ da kada piše komad po motivima bajke, uvek ima na umu današnjeg gledaoca i trenutak u kome živimo, a Hans Kristijan Andersen je već prilično moderan u izrazu, duhu i osećanju sveta, pa njegova bajka već nudi dosta savremenih motiva.

Dve intervencije

Dve najveće intervencije koje je napravila na Andersenovoj bajci nalaze se na početku i na kraju.

„Kod Andersena, Žaba otme Palčicu od majke i odvede je u močvaru, a u našoj predstavi ona sama odluči da pobegne. Kada sam donela tu odluku imala sam na umu dete koje ulazi u formativni period odrastanja, kada se smanjuje potreba za roditeljima i povećava ona za vršnjačkim grupama, i kada dete počinje sa redefinisanjem sebe u potrazi za ličnom slobodom i razvojem individualnosti.“

Time su Palčici dali mnogo aktivniju ulogu jer je „ona u bajci svedena na žrtvu okolnosti koja ne inicira događaje već oni pokreću nju“.

Milena Depolo objašnjava da je „ta njena submisivnost u skladu sa rodnim normama 19. veka, pa i da ona u bajci svoj spas i svoje mesto u svetu nalazi isključivo kroz brak sa Princem vilenjaka, pa otuda druga velika intervencija na samom kraju bajke – u predstavi spas ne dolazi kroz brak već kroz pronalaženje sopstvenog identiteta i mesta u svetu. I kroz ples“.

Put heroja

Pomisao na Andersenovu Palčicu asocira na tanano biće koje živi zaštićeno u sigurnom i udobnom svetu, što ne odgovara svetu onih koji će predstavu gledati.

Međutim, Milena Depolo smatra da „mladoj publici nikada nije dosta priča o ’putu heroja’, i tu se uvek vraćam Džozefu Kembelu i njegovoj studiji Heroj sa hiljadu lica. Kembel iznosi tezu da mitovi, bajke i književna dela različitih kultura dele zajedničku narativnu strukturu koju naziva ’put heroja’: heroj prolazi kroz faze napuštanja poznatog sveta, suočavanja sa iskušenjima, unutrašnjeg preobraženja i povratka u novi, obogaćeni život. Ova matrica je vrlo primenljiva na Palčicu, ali i na period formativne faze odrastanja, o kome govorim mladoj publici u manje-više svakoj predstavi“.

Tema odrastanja je za Maju Depolo “umberella” tema skoro svake priče.

A Palčica, „kada se otisne u surovi svet, u potragu za individualnošću, nailazi na niz izazova. Svaka epizoda njenog putovanja nosi značenje različitih vrsta pritisaka kroz koje savremena deca prolaze – samo što danas iskušenja nisu zmajevi već tuđa mišljenja“.

Priča o odrastanju

U „Buhinoj“ predstavi, objašnjava Milena Depolo Andersenova Palčica „prevazilazi okvir klasične bajke i postaje savremena priča o odrastanju. Ona pokazuje da herojstvo ne mora da bude zasnovano na snazi i dominaciji, već na vernosti sebi i hrabrosti da se pronađe autentičan put“.

U pres materijalu piše da je akcenat na pritisku društvenih očekivanja usmerenih ka devojčicama. Milena Depolo podseća da „svi likovi koje Palčica sreće na putu pokušavaju da je prilagode sopstvenom normama i interesima. Žaba, Gundelj, Mišica i Krtica mogu se tumačiti kao simboli društvenih očekivanja i pritisaka koji ugrožavaju individualnost. Gundelj je odbacuje jer je drugačija, Mišica je prevaspitava i modeluje, a Krtica je želi kao posed“.

„Sve to liči na današnji pritisak koji nameću društvene mreže, standardi lepote, uspeha, normalnosti. Danas iskušenja nisu zmajevi već tuđa mišljenja.“

U predstavi igraju članovi ansambla Pozorišta ”Boško Buha” Borka Tomović, Anja Pavićević, Marko Pavlović, Andrijana Oliverić i gosti Ivan Mihailović i Relja Janković.

Ostatak autorskog tima čine: Milena Grošin – scenografkinja, Mina Purešić – kostimografkinja, LP duo – muzika, Tamara Pjević, Ana Ignjatović Zagorac i Jakša Filipovac su koreografi, a i Filip Mikić je autor video sadržaja.

O zgradi – nećemo

Premijera je veseo događaj, pa nismo razgovarale o rekonstrukciji „Buhinog“ prostora na Trgu republike.

Podsetimo: pozorište je zbog planirane rekonstrukcije zgrade još 2015. godine privremeno preseljeno u Teatar VUK gde i danas radi u neodgovarajućim uslovima. Onda se 2017. godine, pojavio imovinsko-pravni problem, ispostavila se „greška“ u katastru, kojim je deo prostora kojim Pozorište raspolaže uknjižen na preduzeće „Rubin“ iz Kruševca, a kasnije na preduzeće „Butik“ iz Kruševca Aleksandra Kajmakovića, Ace Bosanca, Peconijevog saradnika.

Zatim im je 2023. ponuđeno da pređu u Beograd na vodi, što je pozorište odbilo i na Svetski dan pozorišta organizovalo protestni skup apelujući na podršku. Peticiju je potpisalo 6000 ljudi. Ana Brnabić, tada premijerka, uveravala ih je da ona i predsednik Vučić ulažu velike napore da se taj problem reši.

I, kad su rešeni svi imovinsko-pravni odnosi, završen tender, izabran izvođač radova, i kad je sve postalo pravosnažno, marta 2024. rečeno je da će radovi početi tog aprila. Počeli su nešto kasnije, i još uvek traju.

Svi iz „Buhe“ su se nadali da će 75. rođendan, oktobra prošle godine, proslaviti u svom prostoru kao što im je obećano, ali se to evo još uvek nije desilo.

U međuvremenu, dobijaju nagrade – najnoviju na upravo završenim 51. Danima komedije u Jagodini.  „Specijalna nagrada se dodeljuje glumačkom ansamblu predstave Tvoje i moje, režija Boris Liješević, u produkciji Pozorišta Boško Buha, a za odličnu kolektivnu igru“, piše u obrazloženju žirija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!