Foto: AP Photo/Matin Hashemi
Jedna od posledica rata protiv Irana je i to da je globalna cena nafte porasla za oko 60 odsto
Od 28. februara Sjedinjene Američke Države i Izrael bombarduju Iran kako bi – kako oni navode – toliko oslabili režim u Teheranu da on više ne predstavlja pretnju za Izrael i ostatak sveta.
Jedna od posledica je da je globalna cena nafte porasla za oko 60 odsto od početka napada. Međunarodna referentna vrsta sirove nafte, Brent, sada je najskuplja od sredine 2022. godine, dok je bliskoistočna Oman Crude, s više od 150 američkih dolara po barelu dostigla čak i istorijski maksimum, piše DW.
Oko 20 odsto svetske potražnje za naftom transportuje se kroz Ormuski moreuz – uski morski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa svetskim okeanima. Kao odgovor na napade, Iran ne gađa samo Izrael i američke vojne baze u regionu, nego i civilne ciljeve u susednim zalivskim državama.
Za cene nafte je, međutim, presudno to što su oružane snage pod kontrolom iranskog režima blokirale saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Od početka rata, kroz taj prolaz prošao je samo poneki trgovački brod – poput tankera, kontejnerskih i drugih teretnih brodova – dok ih je ranije bilo oko 140 dnevno. Naglo smanjenje ponude na svetskom tržištu dovelo je do rasta cena nafte.
Dodatno, Iran je gađao naftnu i gasnu infrastrukturu. Među ciljevima su bili Ras Lafan u Kataru, najveći izvozni terminal tečnog naftnog gasa (LNG) na svetu, kao i dve rafinerije u Kuvajtu i jedna u Janbuu u Saudijskoj Arabiji. Stručnjaci procenjuju da će biti potrebni meseci, pa čak i godine, da se sva ta šteta sanira.
Lučki grad Janbu na Crvenom moru smatra se mogućom alternativom za izvoz nafte iz regiona. Njegov kapacitet je, međutim, samo mali deo onoga što bi bilo potrebno da zameni Ormuski moreuz kao transportni pravac.
Ormuski moreuz, širok samo četrdesetak kilometara, nalazi se između Irana i Omana. Iran preti da će napadati, pa čak i potapati brodove koji pokušaju da prođu bez dozvole. Za to koristi dronove, rakete kopno–more, kao i besposadne čamce s eksplozivom. Takođe se strahuje da je iranska mornarica postavila morske mine na plovnom putu.
Od početka rata zabeleženo je više od 20 napada – verovatno raketnih – na trgovačke brodove u Persijskom, ali i Omanskom zalivu, koji je s druge strane Ormuskog moreuza.
Samo povećanje cena, pojednostavljeno rečeno, pogađa sve zemlje koje kupuju ili prodaju naftu i naftne derivate poput benzina ili kerozina na svetskom tržištu. Porasle su i cene mineralnih đubriva koja se proizvode uz pomoć prirodnog gasa. Ipak, nisu sve zemlje podjednako zavisne od tih sirovina. Izvoznici izvan regiona Zaliva mogli bi čak i da profitiraju zbog većih prihoda i potencijalno veće prodaje.
Neposredno su pogođene zemlje izvoznice nafte u Persijskom zalivu, jer veliki deo njihovih ekonomija zavisi od prihoda od izvoza nafte i gasa.
Osim njih, pogođene su i zemlje uvoznice. Među njima su industrijski snažne države koje su više izložene rastu cena i šoku zbog snabdevanja, nego ekonomije zasnovane na uslugama. Posebno teško bi to moglo da pogodi azijske zemlje poput Kine, Japana i Koreje, jer su one glavni kupci sirovina iz Persijskog zaliva. Ipak, Iran je u međuvremenu najavio da će dozvoliti prolaz brodovima koje ne smatra „neprijateljskim“. Krajem prošle nedelje navedeno je da će Iran dozvoliti i isporuke prema Japanu, iako ta zemlja ima bliske ekonomske i vojne veze sa SAD.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp početkom ove nedelje najavio da će planirane napade na energetsku infrastrukturu Irana odložiti na pet dana i rekao da ima napretka u pregovorima s Iranom, čini se da se cena nafte blago stabilizuje. Očigledno su tržišta sirovina počela da računaju s tim da bi oružani sukob mogao da se završi ranije nego što se do sada strahovalo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Oman nova meta Trampa ukoliko sa Iranom preuzme kontrolu nad Ormuskim moreuzom, javlja CNN. Oman je najmanje 15. država kojoj je Tramp, tokom dva predsednička mandata pretio napadom, ostavio otvorenu mogućnost za napad ili koju je zaista napao
Novi talas napada između američkih i iranskih snaga zabeležen je tokom 27. i 28. maja, uz istovremene diplomatske napore da se konflikt obuzda. Dok Vašington i Teheran razmatraju uslove mogućeg dogovora, vojna operacija na terenu se ne prekida
Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) “slika ličnosti”, stvorila je veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena “gnezdom” i sama, pronalazila je i gubila, i pravila beskrajne greške”
Pred ulazak u Evropsku uniju, Crna Gora uvodi registraciju svih proizvođača rakije i evidenciju kazana, pa će i domaća loza za ličnu upotrebu prvi put ući pod nadzor Uprave carine
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
