Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Rezultati jesu poznati, barem na uzorku od 99 odsto, ali malo šta se zaista zna nakon izbora za parlament Slovenije.
Dosadašnji premijer Slovenije Robert Golob je sa svojom liberalnom partijom osvojio jedan mandat više u odnosu na Janeza Janšu i njegovu desničarsku stranku, koja se postojano drži u Sloveniji više od tri decenije.
Ova tesna pobeda levice malo toga znači znači, vlast će formirati najbolji pregovarači. Jer će tas odneti manjinske stranke, pa od toga kome će se one privoleti – zavisi i formiranje većine u slovenačkom parlamentu.
Važno je i još što ishod slovenačkih izbora neće samo odrediti tok male alpske zemlje, već će uticati i na ravnotežu snaga unutar Evropske unije.
Pokret za slobodu proglasio je pobedu na parlamentarnim izborimaa, a prema rečima predsednika stranke i premijera Roberta Goloba, neophodno je da zemlja „ide napred“. Kako kaže, svi u zemlji zaslužuju budućnost, a oni će učiniti sve da ta budućnost bude bolja za sve.
Nakon izborne noći, koju je opisao kao „zaista napetu“, komentarisao je i činjenicu da je, četiri godine nakon ubedljive pobede na izborima, izvojevao samo jedan mandat više, da je njegova stranka sa 34,5 pala na 28,6 procenata. Golob se pravdao da se mandati u Sloveniji ne ponavljaju baš često i da to nije slučajnost, piše slovenačka „Mladina“.
„Slovenci su veoma slobodoumna nacija… Želimo da sačuvamo svoju nezavisnost i suverenitet, čak i na individualnom nivou. I upravo zato smo često zadovoljni životom, ali nimalo zadovoljni politikom ili vladom“, rekao je on, dok je u pozadini svirala „Bela ćao“.
Na rezultat je svakako utacala umešanost Roberta Goloba i članova njegove partije u razne korupcionaške afere, o nekima se istraga vodila i na nivou EU.
Janez Janša nije bio toliko srećan rezultatom izbora, ali on je iskusan političar, koji je čak tri puta bio premijer Slovenije. Odmah je, međutim, izračunao da postoje dve mogućnosti za formiranje Vlade Slovenije, ali da on nije spreman da predvodi slabu vladu.
„Možemo čekati, ali je pitanje da li Slovenija može“, dodao je. „Sve je nategnuto, ali su odnosi manje-više predvidljivi. Ili će ova vlada nastaviti po starom, ili će se formirati vlada oko Slovenačke demokratske stranke“.
Da bi on sastavio Vladu, trebaće mu najmanje još dva koaliciona partnera.
Dve vodeće stranke sada će pokušati da pridobiju male partije da bi došle do 46 potrebnih mandate. Nije malo, jer za sada imaju svega 29, odnosno 28 poslanika.
Presudna bi mogla da bude reč partije Resnica, koja sa osvojenih pet mandata prvi put ulazi u parlament. Tu su i dve konvervativne stranke, koje ukupno imaju 15 mandata, kao i partneri levice iz prethodne Vlade, sa ukupno 13 mandata.
Slovenci su izašli na birališta nakon dramatične kampanje koja se u svom završnom delu manje bavila osnovnim pitanjima, a više optužbama za mešanje u izbore.
Janša se kao politički vetarn zalagao za niže poreze i jaču upravu, dok je Golob u intervjuu za „Politiko“ pokušao da predstavi izbore kao izbor između liberalno-demokratskih vrednosti i Janšinog neliberalizma mađarskog tipa.
Procurili su audio i video snimci objavljeni ranije ovog meseca, očigledno osmišljeni da povežu Golobovu vladu sa korupcijom, koji prikazuju istaknute slovenačke ličnosti, uključujući bivšeg ministra, kako razgovaraju o ilegalnom lobiranju i zloupotrebi državnih sredstava.
Sa druge strane, slovenačke vlasti su pre glasanja optužile Janšu da je njegovu stranku posetila izraelska privatna obaveštajna firma „Crni kub“. Janša je priznao da je bio u kontaktu sa osobom povezanom sa ovom firmom, ali je negirao da ih je angažovao da iskopaju prljavštinu o vladi. Obe stranke su pre glasanja pokušale da preokrenu skandal u svoju korist .
Politički sukob se prelio i u Brisel, gde je grupa Evropske narodne stranke, kojoj pripada Janšina stranka, prošle nedelje insistirala na saslušanju u Evropskom parlamentu o novim optužbama da je slovenačka komesarka EU Marta Kos — koja potiče iz Golobove stranke — sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom pre nekoliko decenija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Globalni sport se redovno suočava sa etičkim pitanjima, kao što pokazuju poslednja dva Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji i Kataru, ali da li rat Sjedinjenih Država sa Iranom stvara novu dimenziju razmišljanja za sve učesnike turnira?
U sudaru spasilačko-vatrogasnog vozila i aviona na aerodromu u Njujorku poginulo najmanje dvoje ljudi
Pariz ostaje levo, Marsej potvrđuje kontinuitet, a Bordo menja politički pravac. Lokalni izbori u Francuskoj doneli su rezultate koji već sada nagoveštavaju kako bi mogla da izgleda borba za predsednika 2027. godine
Na parlamentarnim izborima u Sloveniji za dlaku je pobedio liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba desničarsku Slovenačku demokratsku stranku Janeza Janše
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
