Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Stanje šuma u Srbiji je zadovoljavajuće, ali je problem varirajuća prostorna zastupljenost šuma, pa je tako u Vojvodini šumovitost samo sedam-osam odsto, a u istočnim delovima zemlje je veća od 70 procenata, izjavio jedekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić.
Naveo je da Srbija, prema podacima poslednje Nacionalne inventure šuma (2004-2007), spada u srednje šumovite zemlje po stepenu ukupne površine prekrivene šumama od oko 35 odsto (sa 5,5 odsto šikara i šibljaka).
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana za oko pet odsto, što je skoro 40 odsto teritorije zemlje.
„To u značajnoj meri utiče pozitivno na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje. To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima“, izjavio je Stajić agenciji FoNet.
Ocenio je da stanje šuma u Srbiji pokazuje tendenciju postepenog unapređenja.
„Naravno, kao u svakoj sferi društvene aktivnosti, stanje uvek može biti bolje, naročito ako se pogleda visoko učešće privredno, ekološki i socijalno manje vrednih izdanačkih šuma“, napomenuo je Stajić.
Naveo je i da je proteklih godina intenziviran rad države, nauke i struke u dva najznačajnija pravca: popravka strukture i stanja postojećeg šumskog fonda i podizanje novih šuma.
„To će unaprediti ne samo sektor šumarstva, već i oblasti zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena“, smatra Stajić.
Osvrnuo se i na pitanje seče šuma i njene opravdanosti.
„U pojedinim ekološkim krugovima, nevladinim organizacijama, udruženjima i grupama građana, vlada prevalentno mišljenje da šume treba da rastu i razvijaju bez uticaja ljudi i da ih nikako ne treba dirati, te da su zbog toga kvalitetnije, zdravije i vitalnije“, rekao je Stajić, napominjući da takvo tumačenje „nema utemeljenje u šumarskoj struci i nauci, i u velikoj meri doprinosi stvaranju konfuzije mišljenja kod pojedinaca i grupa koji su istinski zabrinuti za životnu sredinu i javno zdravlje nacije“.
Ocenio je i da se time značajno otežava posao šumarskog sektora.
„Planske seče i korišćenje drveta u funkciji nege, zaštite i obnove šuma se suviše često promovišu kao po njima neadekvatne i nepotrebne aktivnosti, koje su čak i destruktivnog karaktera i bazirane na preteranom korišćenju šuma na velikim površinama, te gazdovanju isključivo na ekonomskim postulatima“, istakao je Stajić.
Ukazao je na značaj kadra koji školuje Šumarski fakultet.
„Inženjeri Odseka za tehnologije drveta rade u sektoru u kojem su poslovni prihodi preduzeća u zadnjim godinama dostigli preko 1,5 milijardi evra, a izvoz je veći od 700 miliona evra (2,6 odsto u odnosu na ukupan izvoz Srbije). Drvna industrija učestvuje sa oko 1,6 odsto u ukupnom BDP-u Srbije i u ovoj industriji je zaposleno oko 34.000 radnika, u više os 3.600 aktivnih preduzeća“, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Sahrana Ratka Mladića uz najviše državne počasti bila bi institucionalna glorifikacija nekadašnjeg komandanta VRS, pravosnažno osuđenog za genocid, upozorava Evropski pokret u Srbiji
Privatne klinike će od 1. septembra početi da ulaze u sistem elektronskih recepata. To će u praksi značiti nesvakidašnje pravilo - klinike će morati da plate za svaki izdati recept, pa bi ti troškovi mogli da se preliju na džep pacijenata. Ovaj državni posao je dodeljen privatnoj firmi NITES
Kakvo nas vreme očekuje u narednim danima, i u kojim krejevima Srbije će biti najtoplije
Prevaranti najčešće pozivaju građane starije životne dobi na fiksni telefon i saopštavaju im da je neko od članova njihove porodice teško povređen, upozorava MUP
„Beograd na vodi je u deficitu sa parkovima, trgovima i ostalim javnim prostorima, tako da bi od onoga što im je ostalo od trga iza Železničke stanice morali da naprave bar nešto što bi ličilo i podsećalo na grad koji ima svoje javne prostore“, kaže arhitekta Marko Jakšić
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
