Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Stanje šuma u Srbiji je zadovoljavajuće, ali je problem varirajuća prostorna zastupljenost šuma, pa je tako u Vojvodini šumovitost samo sedam-osam odsto, a u istočnim delovima zemlje je veća od 70 procenata, izjavio jedekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić.
Naveo je da Srbija, prema podacima poslednje Nacionalne inventure šuma (2004-2007), spada u srednje šumovite zemlje po stepenu ukupne površine prekrivene šumama od oko 35 odsto (sa 5,5 odsto šikara i šibljaka).
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana za oko pet odsto, što je skoro 40 odsto teritorije zemlje.
„To u značajnoj meri utiče pozitivno na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje. To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima“, izjavio je Stajić agenciji FoNet.
Ocenio je da stanje šuma u Srbiji pokazuje tendenciju postepenog unapređenja.
„Naravno, kao u svakoj sferi društvene aktivnosti, stanje uvek može biti bolje, naročito ako se pogleda visoko učešće privredno, ekološki i socijalno manje vrednih izdanačkih šuma“, napomenuo je Stajić.
Naveo je i da je proteklih godina intenziviran rad države, nauke i struke u dva najznačajnija pravca: popravka strukture i stanja postojećeg šumskog fonda i podizanje novih šuma.
„To će unaprediti ne samo sektor šumarstva, već i oblasti zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena“, smatra Stajić.
Osvrnuo se i na pitanje seče šuma i njene opravdanosti.
„U pojedinim ekološkim krugovima, nevladinim organizacijama, udruženjima i grupama građana, vlada prevalentno mišljenje da šume treba da rastu i razvijaju bez uticaja ljudi i da ih nikako ne treba dirati, te da su zbog toga kvalitetnije, zdravije i vitalnije“, rekao je Stajić, napominjući da takvo tumačenje „nema utemeljenje u šumarskoj struci i nauci, i u velikoj meri doprinosi stvaranju konfuzije mišljenja kod pojedinaca i grupa koji su istinski zabrinuti za životnu sredinu i javno zdravlje nacije“.
Ocenio je i da se time značajno otežava posao šumarskog sektora.
„Planske seče i korišćenje drveta u funkciji nege, zaštite i obnove šuma se suviše često promovišu kao po njima neadekvatne i nepotrebne aktivnosti, koje su čak i destruktivnog karaktera i bazirane na preteranom korišćenju šuma na velikim površinama, te gazdovanju isključivo na ekonomskim postulatima“, istakao je Stajić.
Ukazao je na značaj kadra koji školuje Šumarski fakultet.
„Inženjeri Odseka za tehnologije drveta rade u sektoru u kojem su poslovni prihodi preduzeća u zadnjim godinama dostigli preko 1,5 milijardi evra, a izvoz je veći od 700 miliona evra (2,6 odsto u odnosu na ukupan izvoz Srbije). Drvna industrija učestvuje sa oko 1,6 odsto u ukupnom BDP-u Srbije i u ovoj industriji je zaposleno oko 34.000 radnika, u više os 3.600 aktivnih preduzeća“, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ako je suditi prema dosadašnjem iskustvu, poslovni princip Željka Mitrovića je da se aranžira sa svakom vlašću. Ako je suditi po dosadašnjem delovanju Studentskog pokreta, to mu ovog puta neće poći za rukom
Učenici Jovine gimnazije u Novom Sadu priredili su svečani doček suspendovanim profesorima koji se vraćaju na rad
Pripadnici Uprave kriminalističke policije izneli su crne džakove i kutije iz prostorija PIO fonda u Beogradu. Ranije je podneta krivične prijave protiv direktora Fonda Relje Ognjenovića i NN odgovornih lica zbog sumnje na uništavanje službenih spisa i dokaza.
Grupa od 37 novinara i drugih medijskih profesionalaca zatražila je hitnu obustavu finansiranja medija javnim novcem, uz obrazloženje da pojedine televizije i drugi mediji krše zakon i etički kodeks. Potpisnici apela očekuju i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) oduzme dozvolu za emitovanje televiziji Informer
Hapšenje Nikola Ristića je sprovedeno po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dok je odluku o određivanju pritvora doneo Viši sud u Beogradu.
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
