Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Stanje šuma u Srbiji je zadovoljavajuće, ali je problem varirajuća prostorna zastupljenost šuma, pa je tako u Vojvodini šumovitost samo sedam-osam odsto, a u istočnim delovima zemlje je veća od 70 procenata, izjavio jedekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić.
Naveo je da Srbija, prema podacima poslednje Nacionalne inventure šuma (2004-2007), spada u srednje šumovite zemlje po stepenu ukupne površine prekrivene šumama od oko 35 odsto (sa 5,5 odsto šikara i šibljaka).
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana za oko pet odsto, što je skoro 40 odsto teritorije zemlje.
„To u značajnoj meri utiče pozitivno na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje. To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima“, izjavio je Stajić agenciji FoNet.
Ocenio je da stanje šuma u Srbiji pokazuje tendenciju postepenog unapređenja.
„Naravno, kao u svakoj sferi društvene aktivnosti, stanje uvek može biti bolje, naročito ako se pogleda visoko učešće privredno, ekološki i socijalno manje vrednih izdanačkih šuma“, napomenuo je Stajić.
Naveo je i da je proteklih godina intenziviran rad države, nauke i struke u dva najznačajnija pravca: popravka strukture i stanja postojećeg šumskog fonda i podizanje novih šuma.
„To će unaprediti ne samo sektor šumarstva, već i oblasti zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena“, smatra Stajić.
Osvrnuo se i na pitanje seče šuma i njene opravdanosti.
„U pojedinim ekološkim krugovima, nevladinim organizacijama, udruženjima i grupama građana, vlada prevalentno mišljenje da šume treba da rastu i razvijaju bez uticaja ljudi i da ih nikako ne treba dirati, te da su zbog toga kvalitetnije, zdravije i vitalnije“, rekao je Stajić, napominjući da takvo tumačenje „nema utemeljenje u šumarskoj struci i nauci, i u velikoj meri doprinosi stvaranju konfuzije mišljenja kod pojedinaca i grupa koji su istinski zabrinuti za životnu sredinu i javno zdravlje nacije“.
Ocenio je i da se time značajno otežava posao šumarskog sektora.
„Planske seče i korišćenje drveta u funkciji nege, zaštite i obnove šuma se suviše često promovišu kao po njima neadekvatne i nepotrebne aktivnosti, koje su čak i destruktivnog karaktera i bazirane na preteranom korišćenju šuma na velikim površinama, te gazdovanju isključivo na ekonomskim postulatima“, istakao je Stajić.
Ukazao je na značaj kadra koji školuje Šumarski fakultet.
„Inženjeri Odseka za tehnologije drveta rade u sektoru u kojem su poslovni prihodi preduzeća u zadnjim godinama dostigli preko 1,5 milijardi evra, a izvoz je veći od 700 miliona evra (2,6 odsto u odnosu na ukupan izvoz Srbije). Drvna industrija učestvuje sa oko 1,6 odsto u ukupnom BDP-u Srbije i u ovoj industriji je zaposleno oko 34.000 radnika, u više os 3.600 aktivnih preduzeća“, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Tužbu protiv RTS-a, sa zahtevom za poništenje odluke o izboru Manje Grčić za generalnu direktorku, podnela je politikološkinja Slađana Ivančević, jedna od kandidatkinja na konkursu
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
