Kladionice su u gradovima Srbije na svakom ćošku. U 2025. godini su priređivači igara na sreću u državnu kasu uplatili rekordnih 28 milijardi dinara, što je gotovo 35 odsto više nego 2024.
Prema podacima Uprave za igre na sreću, u 2025. godini kladionice i drugi priređivači igara na sreću su u budžet Srbije, kroz različite oblike nameta, uplatili više od 28 milijardi dinara, što je rast od 34,74 odsto u odnosu na 2024.
Poređenja radi, Narodna banka Srbije je 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara, što je svega 5 milijardi dinara više.
Kladionice su u obavezi da plaćaju naknade za organizovanje igara na sreću, u skladu sa Zakonom o igrama na sreću, a država takođe prihoduje i kroz porez na dobitke koje ostvaruju igrači.
„Gotovo u celov svetu igre na sreću beleže rast, međutim kod nas je to posebno slučaj. Ima tu mnogo razloga, što ekonomskih, što socijalnih, teško je objašnjivo, ali je to tako nažalost. Kada pogledate stukturu potrošnje stanovništva, što može da se uzme samo kao osnova, mi trošimo oko 530 miliona evra godišnje po kladionicama, a to je oko jedan do dva odsto ukupne potrošnje“, kaže ekonomista Dragovan Milićević za „Vreme“.
Novac uložen u klađenje kod stanovnika Srbije stoji rame uz rame sa novcem potrošenim na usluge nameštaja, opreme za komunikaciju, a malo ispod ulaganja u kupovinu vozila, prema podacima iz 2024. godine.
Najveći udeo u iznosu kladionica imaju automati koji čine čak 40,3 odsto. Slede onlajn klađenje sa 34,8 odsto, zatim klasično klađenje u kladionicama sa 14,5, Državna lutrija učestvuje sa 7,5 odsto, kazino 2,3 i na kraju nagradne igre sa svega 0,6 odsto, piše Nova ekonomija.
Na ime naknada za posebne igre na sreću u kockarnicama, u budžet je 2025. uplaćeno skoro 659,7 miliona dinara. To je povećanje od čak 76,62 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je u budžet na ime ove naknade uplaćeno oko 368 miliona.
Tokom decembra prošle godine u Srbiji je poslovalo 2.867 kladionica i kockarnica, a to je za oko 1,6 odsto manje nego tokom 2024. godine, objavila je Uprava za igre na sreću.
Kako je navedeno na sajtu te ustanove, tokom 2024. godine bilo je 2.915 takvih objekata, dok je 2023. poslovalo 72 kladionice manje, a u 2022. godini evidentirano je 156 manje lokala te vrste nego 2025. godine.
Od 2.867 kladionica u decembru, kraj godine dočekalo je njih 2.849. Njih 776 poslovalo je u Beogradskom okrugu, najviše kladionica, 112, nalazi se na Novom Beogradu, a najmanje u Sopotu, svega pet.
„Tržište kladionica se takođe ukrupnjava, ali to neće da zaustavi kockanje. Ukoliko je društvo došlo do tog nivoa, a naše jeste, nije mu teško da produži 100 metara do druge kladionice. Smanjenje broja kladionica neće da smanji klađenje, od toga će samo da profitiraju oni veći u tom biznisu“, zaključuje Dragovan Milićević.
Broj kladionica u Srbiji se smanjio od početka godine. Zvanični podaci pokazuju da je 27. februara u Srbiji bilo 2.836 kladionica, što je 13 manje nego prošle godine. Samo u Beogradu zatvoreno je devet kladionica.
Prema dostupni informacijama Srbija je ispred Hrvatske i Crne Gore kada su u pitanju prihodi od igara na sreću.
Uprava za igre na sreću Crne Gore ostvarila je tokom 2025. godine rekordne rezultate. Ukupni prihodi od igara na sreću iznosili su 43.614.435,78 eura, što predstavlja povećanje od 28,99 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Prema godišnjem izveštaju Hrvatske lutrije, poslednjem dostupnom za pretprošlu godinu, ostvareno je nešto više od 140 miliona evra prihoda od prodaje, što je povećanje od skoro 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U izveštaju ove državne kompanije se takođe navodi da su, na primer, dobici isplaćeni u lutrijskim igrama povećani u odnosu na prethodnu godinu.
Srbije je i dalje druga država u Evropi po broju kladionica i kockarnica po glavi stanovnika. Ovde posluje tri puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili šest puta više nego u Španiji.
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Opština Blace je za koncert Jelene Karleuše na „Danima šljive“ platila oko 16.200 evra. Za te pare bi trebalo prodati sto tona šljiva
Jedan radnik EPS-a izgubio je život, dok je drugi lakše povređen kada je tokom utovara pukla sajla dizalice na montažnom placu „Radljevo Sever“ u u Rudarskom basenu „Kolubara“
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
