Na tradicionalnom koncertu Beogradske filharmonije posvećenom Zoranu Đinđiću biće izvedena dela Jana Sibelijusa i Franca Šmita. Jedno delo Beogrdsaka filharmonija posvetiće svom nekadašnjem dirigentu Gabrijelu Felcu
Na tradicionalnom koncertu posvećenom uspomeni na Zorana Đinđića, Beogradska filharmonija će na Kolarcu 13. marta izvesti i jedno delo u znak sećanja na svog nekadašnjeg šefa-dirigenta Gabrijela Felca koji je preminuo prošle godine.
Sa Beogradskom filharmonijom nastupiće violonista Sergej Hačatrjan.
Repertoar koncerta osmislio je davno upravo Gabrijel Felc, a činiće ga dela Jan Sibelijusa i Franca Šmita. Koncert posvećen Đinđiću Beogradska filharmonija održava tradicionalno svake godine počevši od 2003. godine.
Beogradsku filharmoniju na Kolarcu će predvoditi Kristof Kenih, šef-dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Španije i veoma traženi maestro širom sveta.
Kenih je u mladosti sa Felcom pohađao majstorski kurs za usavršavanje dirigenata. Tako će koncert, koji je trebalo da bude pod vođstvom nekadašnjeg šefa-dirigenta, imati posebno emotivni pečat.
Na ovom nastupu prvi put će domaća publika moći da čuje simfonijsko delo austrijskog kompozitora Franca Šmita. Četvrta simfonija je jedno od kompozitorovih remek-dela i danas je najpoznatija u njegovom opusu. Inspirisana teškim ličnim gubitkom, simfonija nosi podnaslov „Rekvijem za moju ćerku“. Izvođenje ove simfonije sa Beogradskom filharmonijom dirigent Kenih posvetiće Felcu.
Foto: Marco BorggreveSergej Hačatrjan
Ponovo će sa Filharmonijom nastupiti violinista Sergej Hačatrjan koji koncertira sa brojnim orkestrima na više kontinenata i svira na violini Stradivari iz 1724. godine. Izvešće na Kolarcu koncert Jana Sibelijusa, remek-delo u ovom žanru.
Na čelo naše Beogradske filharmonije Felc je došao 2017. godine i vrlo brzo počeo je da niže mnogobrojne uspehe.
Među članovima Beogradske filharmonije ostao je upamćen kao čovek je osmišljavao velike i izazovne muzičke poduhvate i borio za orkestar Beogradske filharmonije u njenim teškim momentima.
Sa Felcom je Beogradska filharmonija prvi put zasvirala na otvorenom, izvodila opere na koncertnoj sceni, pravila posebne muzičke razgovore, predstavljala nove muzičke trendove savremene muzike.
Neprikosnoveni erudita, Felc je bio dirigent ogromnih dometa i velikih ideja kroz koje se istinski divio opusu kompozitora poput Betovena, Bramsa, Bruknera, Malera, Vagnera, Štrausa i Rahmanjinova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
