Trampov čudni govor: Smena režima ili vikend-rat?

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je „obraćanje“ putem videa nakon američkih i izraelskih udara na Iran. Tih oko osam minuta govora više su zbunili poznavaoce prilika, nego što su pružili objašnjenje o američkim ciljevima

Tramp je govorio o „velikim borbenim operacijama“ i pozvao građane Irana da „preuzmu vlast“ po završetku akcije.

„Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, rekao je. „Godinama ste tražili američku pomoć, a nikad je niste dobili. Nijedan predsednik nije bio spreman na ono što ja radim ove večeri. Sada imate predsednika koji vam pruža šta hoćete, hajde da vidimo vaš odgovor.“

Šta je cilj

No, s obzirom da su američki zvaničnici oduvek isključivali mogućnost kopnenog upada – a ni sada nema naznaka tako nečeg – nejasno je da li je Trampov cilj uopšte smena režima.

„Gotovo da u modernoj istoriji nema uspešnih primera smene režima bombardovanjem iz vazduha“, piše Dejvid Senger, iskusni novinar Njujork tajmsa i dopisnik iz Bele kuće.

On se posebno čudi Trampovom pozivu moćnoj iranskoj Revolucionarnoj gardi da „položi oružje“ ili da se suoči sa smrću.

Nejasno je, piše Senger, koma bi se borci uopšte predali, ko bi ih uzeo u zarobljeništvo ili im garantovao „totalni imunitet“ koji Tramp obećava. „Moguće da je ta izjava samo trebalo da među oficire poseje crv sumnje da će vlast pasti“, analizira novinar.

Mnogi demokratski senatori već su kritikovali Trampovu naredbu za nove udare na Iran i njegove izjave kao „opasnu avanturu“ u koju uvlači Sjedinjene Države.

Združeno bombardovanje Irana: Napad drugačiji od drugih

Informacije sa terena

Za sada sa terena nema informacija da se u Iranu sprema bilo kakva pobuna. Tamošnji režim je u krvi ugušio poslednji talas protesta početkom godine, kada je pobijeno preko pet hiljada ljudi.

No, Tramp je u govoru naznačio i direktnu nameru ovih napada. Prema Trampu, izraelski udari se fokusiraju na skladišta iranskih raketa zemlja-zemlja dugog dometa, dok će američke snage prevashodno gađati iranska nuklearna postrojenja kao i ciljeve povezane sa Revolucionarnom gardom.

Više bezbednosnih izvora u Izraelu reklo je za Nujork tajms da je ideja bila da se u prvom talasu, dok postoji efekat iznenađenja, ciljaju glavešine režima.

Dokazi

Do sada nijedna američka služba nije iznašla dokaze da Iran predstavlja pretnju Americi ili da sprema neke napade u tom pravcu.

Baš su pre dva dana u Ženevi vođeni razgovori u kojima je Iran ponudio da prestane sa skladištenjem obogaćenog uranijuma, ali ne i da se sasvim odrekne obogaćivanja.

Vrh Pentagona računa sa ukupno obimnijim napadima nego prošle godine. U te svrhe je Tramp od početka godine naredio da se u region doteraju dva velika nosača aviona sa oko pedeset letelica, kao i razarači.

No, vrlo je moguće da će na ovakvim, navodno „preventivnim“ udarima i ostati.