Umesto da bude deportovan pre skoro tri decenije, osuđivani Bosanac Huso B. sa svojom porodicom godišnje prime 87.000 evra
Redakcija Bilda došla je do kompletnog azilantskog dosijea Huse B. List to naziva „hronologijom neuspeha države na deset strana“.
Huso B. (42) je u Nemačku došao 1994, dakle tokom rata u Bosni i Hercegovini, a Nemačku je trebalo da napusti još 1. septembra 1997, pri čemu je krajnji rok bio 15. decembar te godine. Međutim – „dogodilo se: ništa“, piše Bild.
Dalji podaci pokazuju da je 2000. Huso B. „sa 16 godina podneo zahtev za dobijanje azila, a da je Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) privremeno odbila taj zahtev, tako da mu je ponovo pretila deportacija.
„Zahtev za dobijanje azila definitivno mu je odbijen 17. oktobra 2003. kao ’očigledno neosnovan’, zbog čega je bio obavezan da napusti zemlju.“
Huso B. je, piše Bild, u početku napustio Nemačku: „Kada i kuda? Nije jasno. Jasno je, međutim, prema navodima iz dosijea, da je 22. juna 2007. ponovo došao iz inostranstva.“
Bild prenosi i da je Služba za strance u Kelnu 13. septembra 2007. izdala rešenje o proterivanju – na neodređeno vreme. „Drugim rečima: B. mora da napusti Nemačku.“
Niko ništa ne razume
List navodi da ono što se nakon toga događa niko ne razume. Grad Keln je nadležan za slučaj, a deportaciju je trebalo da sprovede pokrajina Severna Rajna-Vestfalija.
„Činjenica je da je otada tačno 52 puta (!)odlagana deportacija Huse B. – gotovo 23 godine nakon konačnog odbijanja njegovog zahteva za dobijanje azila. To znači da je, uprkos rešenju o proterivanju, ostanak Bosanca do danas tolerisan“, navodi Bild uz opasku da „dosije i dalje raste“.
Kao obrazloženja se navode „hitni humanitarni ili lični razlozi“, zatim „drugi razlozi“, kasnije „nedostatak putnih isprava“. Četiri strane dosijea pune su dokumenata o produženju boravka po osnovu tzv. statusa „duldung“, kojim se toleriše njegov boravak u Nemačkoj. U tekstu se takođe pominje i više lažnih identiteta H. B.
„Već 23 godine Bosanac Huso B. zapravo ne bi smeo da bude u Nemačkoj, jer je trebalo da bude deportovan. Premijer Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Vist (CDU) rekao je za Bild da razume ’svakoga ko u ovom slučaju oseća bes’.“
Grad Keln se na upit novinara „zašto su deportacije stalno odlagane“ pozvao na „obavezne razloge za tolerisanje“, pre svega zbog „ukupno osmoro dece“ Huse B.
Jer, „dokle god maloletna deca imaju perspektivu ostanka u Nemačkoj, tolerišu se i roditelji“ – odnosno porodica je zaštićena Ustavom.
„Razdvajanje deportacijom bilo bi moguće samo u slučaju teških krivičnih dela odnosno ozbiljne bezbednosne pretnje“, zaključuje se u članku.
Šta kaže visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit?
Bild se tim slučajem bavio u još jednom tekstu, u kojem prenosi reakciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Kristijana Šmita.
On je, naime, razmotrio slučaj Huse B, i u izjavi za Bild analizira argumentaciju nemačkih vlasti iznoseći stav po stav:
Time Šmit, ocenjuje Bild postavlja pitanje „zašto je taj čovek još u Nemačkoj kad mu u domovini ne preti nikakva opasnost“.
Time Šmit, piše Bild, „poručuje da ko želi da radi, na Balkanu može da preživi“.
Time Šmit, navodi se u članku „poručuje da, ako su drugi mogli da se vrate, zašto se to ne može očekivati i od Huse B?“
Time Šmit, kako navodi Bild, „iznosi svoje nerazumevanje zbog toga što se, prema stavu grada Kelna, Huso B. sa sada osmoro dece navodno ’učvrstio’ u Nemačkoj“, Odnosno: „ako su druge porodice sa decom mogle da budu deportovane, zašto ne bi i on?“
Šta ljudi u BiH da misle kada čitaju ovakve vesti?
Time Šmit, navodi nemački list, „poručuje da se čak i u siromašnoj Bosni (prosečna bruto plata: 1.300 evra mesečno) ljudi se osećaju izigrano i prevareno – i od svog sunarodnika i od strane nemačkih vlasti.“
Godišnja socijalna pomoć za Husu B: 87.000 evra
Jer, „Huso B. sa svojom brojnom porodicom godišnje prima oko 87.000 evra socijalne pomoći od države. Poznat je policiji i više puta je osuđivan.“
Sada bi „najgori nemački socijalni parazit“, kako ga autor teksta naziva, ponovo trebalo da se pojavi pred sudom – ovoga puta zbog prevare.
„Međutim, postupak pred Opštinskim sudom u Kelnu privremeno je obustavljen. Obrazloženje glasi: Čovek kojem država godinama pouzdano svakog meseca isplaćuje 7.250 evra, navodno nije mogao da bude pronađen, niti je mogao da mu bude uručen sudski poziv. Iako navodno živi u azilantskom domu, gde je prijavljen, a njegovo ime i dalje uredno stoji na poštanskom sandučetu.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Kongres je u istoriji samo pet puta usvojio odluku o objavi rata, a vojno angažovanje izvan granica SAD prevazilazi broj 200. No, moja namera ne leži u istraživanju pravno-političkih tehnika prilagođavanja i upodobljavanja ustavnog okvira, već u predočavanju neizbežnog ishoda do koga priroda Ustava dovodi: neprekidne borbe za preimućstvo koju vode zakonodavna i izvršna vlast
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
