Kijev: Bez struje, grejanja i vode

Nakon masovnih ruskih raketnih napada na energetska postrojenja u Ukrajini, stotine stambenih blokova u Kijevu nema ni grejanje ni struju.

Zaposleni u energetskim kompanijama, ali i privatni izvođači, električari i vodoinstalateri daju sve od sebe kako bi ublažili probleme. Njihov rad u ledenim podrumima zgrada često prolazi nezapaženo – a veoma su traženi.

75885574_906

U glavnog gradu Ukrajine izuzetno je teško pronaći majstore koji mogu da zamene električni kabl izgoreo zbog preopterećenja mreže ili oni koji mogu da ispuste hladnu vodu iz cevi za grejanje. Čitave četvrti više ne mogu da se snabdevaju daljinskim grejanjem zbog oštećenja postrojenja. Gde god je to moguće, vodoinstalateri, električari i majstori za sanitarne instalacije ili grejanje neumorno rade kako bi domaćinstva ponovo priključili na vodu, grejanje i struju.

Russia Ukraine War Climbing Stairs

Prekovremeni rad i malo sna

Oleh Karpov vodi firmu za sanitarnu tehniku i inženjering grejanja. Njega i njegov tim angažuju udruženja vlasnika stanova za održavanje vodovodnih i električnih sistema u kijevskim stambenim blokovima.

Karpov kaže da ova godina ozbiljno testira njegovu izdržljivost. Radni dan mu počinje u 4 ili 5 sati ujutru, dok većina stanovnika grada još spava, a završava daleko iza ponoći.

Njegov tim je od početka januara dežuran praktično neprekidno. Njegovi radnici fizički su i emocionalno iscrpljeni, ali svejedno dolaze na posao čak i kad su bolesni, priča Karpov.

„Ponekad uspemo da odspavamo dva do tri sata. Juče sam došao kući, nisam se ni okupao, legao sam u dva ujutru i probudili su me opet u 5:30. Umorni smo i bolesni, ali idemo tamo gde smo potrebni“, kaže Karpov.

Borba za radnike

On je ratni veteran koji je zbog zdravstvenih razloga otpušten iz vojske. Većina ljudi u njegovom timu stariji su muškarci. Neki imaju teške povrede zadobijene na prvoj liniji fronta i bore se s fizičkim ograničenjima.

75885608_906

„Od 25 radnika ostalo mi je osam. Neki su na frontu. Drugi su otišli u inostranstvo. Ljudi koji rade za privatne firme ne mogu da dobiju izuzeće od vojne službe kao zaposleni u državnim i komunalnim preduzećima. Ogroman je nedostatak kvalifikovanog osoblja“, rekao je Karpov.

„Imam varioca koji ima 62 godine i električara starijeg od 60. Tu je i jedan čovek s teškim invaliditetom, kao i monter koji je interno raseljeno lice s teritorije pod ruskom okupacijom i koji takođe ima zdravstvenih problema. Mladi ljudi ne žele da rade ovaj posao, pa ga mi radimo.“

Situacije opasne po život

Hitni timovi inženjera i električara obično rade veoma brzo kako bi pomogli što većem broju ljudi.

„Nema dovoljno ljudi, pa se radi dva ili tri dana bez pauze. Ljudi su na ivici kolapsa. Dva radnika na hitnim popravkama nedavno su umrla od preteranog preopterećenja poslom. Mnogi pate od fizičke i psihičke iscrpljenosti ili promrzlina“, napisao je na Fejsbuku Oleksij Kučerenko, poslanik i bivši ministar stanovanja i komunalnih usluga.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je u januaru preminuo 60‑godišnji monter dok je obavljao popravku u jednom stanu. Gradsko veće planira da porodicama radnika koji su poginuli radeći u stambenim blokovima i komunalnim objektima isplati jednokratnu finansijsku pomoć od 50.000 grivnji (oko 1.000 evra).

Najteži deo posla

Udruženja vlasnika stanova angažuju majstore poput Karpova da brinu o zgradama. To znači da oni ne mogu da naplaćuju više za svoje usluge, jer su vezani dugoročnim ugovorima koji se zasnivaju na unapred određenom broju intervencija i ne uzimaju u obzir ekstremne situacije izazvane ruskim vazdušnim napadima.

Ali za Karpova najgori deo posla nisu finansije, potpuna iscrpljenost, stare cevi ili izgoreli kablovi. Za njega je najgori – nedostatak priznanja.

„Optužuju nas da smo lenji, psuju nas, agresivni su i očekuju da prkosimo zakonima fizike. U zgradi sa 300 stanova možda postoji jedna osoba koja nam zahvali, dok ostali govore da loše radimo. U takvim situacijama čovek se zaista obeshrabri i poželi da odustane“, priznaje on.

„Moramo nešto uraditi“

Leonid Kulicki ima 59 godina i radi kao električar skoro tri decenije. Ova zima je najteža u čitavoj njegovoj karijeri, kaže. Kući može da ode samo na nekoliko sati da se odmori.

Mnogi stanovnici Kijeva koji nemaju grejanje u svojim stanovima koriste one retke sate kada ima struje da uključe grejalice. Međutim, elektroenergetske mreže nisu projektovane da podnesu toliko uređaja visokog kapaciteta istovremeno.

„Čim dođe struja, ljudi uključe sve odjednom – bojlere, grejalice, kuvala za vodu. Zbog toga gore kablovi, instalacije i razvodne kutije. Ali mi moramo da izađe i pomoći ljudima jer se smrzavaju i inače uopšte neće imati struje. Moramo nešto da uradimo da bi se ponovo zagrejali“, kaže Kulicki.

Uprkos ogromnom opterećenju na poslu, on sebe ne smatra herojem. To je jednostavno njegova dužnost prema sugrađanima, kaže Kulicki, čiji se sin bori na prvoj liniji. Ukrajinski vojnici u rovovima imaju daleko teže uslove, ističe.

„Rusija nas dovodi do iscrpljenosti. Ali izdržavamo. Svoj posao radim najbolje što mogu. Najvažnije je da naša deca iz ovog rata izađu živa i zdrava.“

Izvor: Dojče vele (DW)