- Šef ruske informacione mreže „Ribar” (Rybar) Mihail Zvinčuk priveden je u petak ujutro u Risnu u Crnoj Gori, zajedno sa suprugom Valerijom Vladimirovnom Zvinčuk i još troje saradnika, prema saznanjima Vijesti iz bezbednosnog sektora.
- Akciju sprovodi Uprava policije u saradnji sa Agencijom za nacionalnu bezbednost (ANB), s ciljem suzbijanja hibridnog delovanja mreže.
- Britanske i američke vlasti povezuju „Ribar” sa širenjem propagande Kremlja i operacijama stranog informacionog uticaja, a Zvinčuk je pod sankcijama više država.
- Cilj boravka grupe u Crnoj Gori, prema istim izvorima, bilo je snimanje dokumentarnog materijala o usklađivanju vizne politike sa EU.
Ko je Mihail Zvinčuk
Prema pisanju Vašington posta iz novembra 2024, Mihail Zvinčuk (35), bivši kapetan i vojni prevodilac iz Vladivostoka, 2018. je pokrenuo „Ribar”, telegram kanal o ratu u Ukrajini koji ima 1,3 miliona pratilaca, uz pomoć i finansiranje Jevgenija Prigožina, čija je Agencija za internet istraživanja označena kao „fabrika trolova” u američkoj istrazi o mešanju u izbore 2016. Zvinčuk poriče da se on ili „Ribar” na bilo koji način mešaju u američke izbore i tvrdi da je to optužba kojom se pokušavaju ugasiti njihovi resursi, a o tvrdnji da mreža ima više od 250 kanala na 28 jezika nije hteo da da primere. Identitet autora kanala javno je otkriven 2022, a Zvinčuk je 2023. dospeo na sankcionu listu EU zbog uloge u širenju dezinformacija o ratu i učešća u Putinovoj radnoj grupi za mobilizaciju. „Ribar” je danas porastao sa osam na 60 zaposlenih i širi se van Rusije, pa je Zvinčuk te godine pokrenuo škole medijske obuke u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Kirgistanu, a predavao je i na moskovskom MGIMO. Američki Stejt department je ponudio nagradu od 10 miliona dolara za informacije o devetoro ljudi povezanih sa kanalom, među njima i Zvinčuku.
Šta se dogodilo
Prema saznanjima Vijesti, službe bezbednosti su identifikovale boravak ruskih državljana povezanih sa mrežom, među kojima je glavna osoba pod sankcijama Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske, Australije i Ukrajine. Nezvanično, službe su imale najavu njihovog dolaska i danima su pratile boravak. Cilj, navodno, bio je snimanje dokumentarnog video-materijala o najavljenom usklađivanju vizne politike Crne Gore sa standardima EU. Prema prikupljenim podacima, sadržaj je trebalo da evropske integracije predstavi kao politički nametnut proces sa negativnim posledicama po turizam, ekonomsku stabilnost i nacionalne interese Crne Gore. Potencijalni rizik, kako navode izvori, jeste korišćenje crnogorskog informacionog prostora za podsticanje nepoverenja prema evropskim institucijama i spoljnopolitičkom opredeljenju države.
Pozadina slučaja
„Ribar” (Рыбарь) je ruski medijski projekat i mreža za širenje proruskih narativa, čije je najpoznatije lice Zvinčuk. Britanska vlada ga označava kao suvlasnika i generalnog direktora mreže i navodi da mrežu delimično koordinira predsednička administracija Rusije, da je finansira državna korporacija Rostek i da sarađuje sa pripadnicima ruskih obaveštajnih službi. Američki Stejt department navodi da je mrežu ranije finansirao Jevgenij Prigožin, a da od Rosteka dobija novac za ugovorene poslove, i svrstava Zvinčuka među osobe uključene u operacije zlonamernog uticaja na izborni proces u SAD. Preko programa „Nagrade za pravdu” nudi do 10 miliona dolara za informacije o stranim akterima umešanim u mešanje u američke izbore, uključujući saradnike „Ribara”. To su zvanične tvrdnje tih država.
Zašto je ovo važno
Slučaj pokazuje da se Crna Gora, kao zemlja koja vodi pristupne pregovore sa EU, suočava sa pokušajima uticaja na javno mnjenje o evropskim integracijama i da njene službe na to reaguju na teritoriji zemlje. Za region je to signal da se hibridni uticaj ne ograničava na internet, već uključuje i boravak i rad ljudi na terenu. Za Srbiju, koja je takođe kandidat za članstvo u EU, ali za razliku od Crne Gore nije uvela sankcije Rusiji, pitanje je kako se u regionu različito gleda na rad takvih mreža i na usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Za građane Crne Gore, ali i regiona, važno je da razlikuju informativne sadržaje od planirane kampanje o evropskom putu.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
