Pilaj je nagrađena je za svoje zalaganje za unapređenje mira i međunarodnog prava, a njen rad „predstavlja izvor nade i inspiracije za sve one koji teže stvaranju mirnijeg sveta”
Navanetem „Navi” Pilaj, bivša visoka komesarka UN za ljudska prava i sudija Međunarodnog suda pravde, dobila je u petak u Oslu Nobelovu nagradu za mir.
Pilaj je nagrađena je za svoje zalaganje za unapređenje mira i međunarodnog prava, izjavio je Jergen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.
Rad Pilaj „predstavlja izvor nade i inspiracije za sve one koji teže stvaranju mirnijeg sveta”, rekao je Vatne Fridnes objavljujući vest o njenoj pobedi.
„U vreme kada raste broj ratova i sukoba, a sudije i institucije međunarodnog prava su izložene političkim napadima, Nobelov komitet želi da podseti da sposobnost rešavanja sukoba bez upotrebe sile ili nasilja zavisi od međunarodne vladavine prava”, navodi se u saopštenju komiteta.
Pilaj je rođena 1941. godine u Durbanu, u Južnoj Africi, gde je kasnije studirala na Univerzitetu Natal. Diplomirala je humanističke nauke 1963. godine, a pravo 1965. godine. Nakon studija, započela je karijeru advokata radeći sa advokatom za krivično pravo N. T. Naikerom i uključila se u pravnu borbu protiv aparthejda.
Godine 1967. osnovala je sopstvenu advokatsku kancelariju, postavši tako prva žena koja je to učinila u svojoj matičnoj provinciji Natal. Godine 1981. upisala je Univerzitet Harvard u okviru programa razmene stipendija „Harvard – Južna Afrika” i stekla zvanje magistra prava. Godine 1988. odbranila je tezu i završila Pravni fakultet Harvarda sa doktoratom pravnih nauka.
Komisija za pravosudne službe, pod nadzorom advokatske komore, nominovala ju je i potvrdila za sudiju Višeg suda Južne Afrike 1995. godine. Pred kraj njenog mandata, 1995. godine, ministar pravde Abdulah Omar i predsednik Mandela predložili su je za kandidata za rad u okviru sistema UN, konkretno za Međunarodni krivični tribunal UN za Ruandu (ICTR).
Ud 1999. do 2003. godine, Pilaj je obavljala dužnost u ICTR-u, gde je izabrana i za predsednicu sudskog veća. Skupština država članica Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS) izabrala ju je 2003. godine za sudiju tog suda, a ona je do 2008. godine bila članica Žalbenog veća.
Generalni sekretar Ban Ki-mun ju je 2008. godine imenovao, a Generalna skupština UN potvrdila njeno imenovanje na funkciju visokog komesara UN za ljudska prava.
Trenutno obavlja dužnost sudije ad hok Međunarodnog suda pravde u predmetu Gambija protiv Mjanmara.
Pored toga, ona je predsedavajuća Nezavisne međunarodne istražne komisije UN-a za okupiranu palestinsku teritoriju, predsednica Međunarodne komisije protiv smrtne kazne sa sedištem u Madridu i predsednica Savetodavnog odbora Međunarodne akademije za nirnberške principe.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Jedan voz ostao je na pruzi. Drugi je, posle otkazivanja bezbednosnog sistema, dobio dozvolu da nastavi vožnju. Najmanje 68 ljudi je poginulo. Dok porodice tragaju za najbližima, Španija traži odgovor: kako je do ovoga moglo da dođe?
Najmanje 64 osobe poginule su danas u sudaru dva brza voza kod grada Toleda u Španiji, saopštile su regionalne vlasti. Akcija spasavanja putnika i dalje traje
Najmanje 30 ljudi poginulo je u sudaru dva brza voza u provinciji Toledo. Železnički saobraćaj između Madrida i Andaluzije je obustavljen.
Poraženi kandidat desnice napustio je Brazil dva dana posle izbora i prekršio sudski nalog o predaji pasoša. Stejt department najavljuje da će mu dozvoliti ulazak u SAD.
Rekordna izlaznost na izborima u Izraelu nije donela jasnu odluku o tome ko će formirati sledeću vladu. Prema prvim izlaznim anketama, opozicioni blok mogao bi da osvoji više mandata od bloka Benjamina Netanjahua, ali će konačan ishod zavisiti od zvaničnih rezultata i pregovora o parlamentarnoj većini
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
