Pentagon najavio prenos uživo pogubljenja napadača iz Fort Huda

Pentagon je saopštio da će pogubljenje Nidala Malika Hasana, bivšeg vojnog psihijatra osuđenog za ubistvo 13 ljudi u vojnoj bazi Fort Hud 2009. biti prenošeno uživo. Pogubljenje je zakazano za 3. decembar, a biće izvršeno streljanjem, što je prvi takav slučaj u američkoj vojsci posle više decenija, prenosi Asošijetid Pres.

Američka vojska objavila je ove nedelje da će Hasanova smrtna kazna biti izvršena u Fort Hudu, u Teksasu. Ministar odbrane Pit Hegset prethodno je u razgovoru za konzervativnu televiziju Real America’s Voice rekao da će se postarati da javnost može da prati izvršenje kazne i da ono bude „javno“.

Foto: AP Photo/Julia Demaree Nikhinson, File

Zvaničnici Pentagona u četvrtak su pojasnili da će pogubljenje biti prenošeno uživo, uz najavu da će dodatni detalji biti naknadno objavljeni.

Ova odluka ponovo je otvorila raspravu o načinu na koji se u Sjedinjenim Američkim Državama izvršava smrtna kazna, naročito nakon nedavnih problema sa smrtonosnim injekcijama u pojedinim američkim saveznim državama.

Podeljena mišljenja stručnjaka

Hasan bi mogao da pokuša da odloži izvršenje kazne podnošenjem zahteva za preispitivanje zakonitosti pritvora. Takav postupak mogao bi znatno da produži pravnu bitku i odloži pogubljenje.

„To bi, iskreno, moglo da nadživi aktuelnu administraciju. Ko zna da li će sledeća imati istu sklonost ka izvršavanju smrtnih kazni“, rekao je Judžin R. Fajdel, gostujući predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl i stručnjak za vojno pravo.

Debora Deno, profesorka prava na Univerzitetu Fordam i stručnjakinja za smrtnu kaznu, smatra da bi prenos uživo mogao da doprinese transparentnosti i omogući javnosti da bolje razume šta izvršenje smrtne kazne podrazumeva.

Ona je ocenila da bi takav pristup mogao da bude koristan u trenutku kada su neuspela pogubljenja ponovo pokrenula pitanja o postupcima kojima se osuđenici lišavaju života.

„Mislim da bi to možda mogla da bude dobra ideja, jer bi postupak bio transparentan i javnost bi bila potpuno svesna da se izvršava“, rekla je Deno.

Drugačiji pogled ponudio je Brener Fisel, profesor prava na Univerzitetu Vilanova i potpredsednik Nacionalnog instituta za vojno pravosuđe. Prema njegovim rečima, streljanje se sve češće razmatra kao alternativa smrtonosnoj injekciji, naročito zbog poteškoća u nabavci lekova i pronalaženju medicinskih radnika spremnih da učestvuju u pogubljenjima.

„Streljački vodovi mogu da budu brži, čistiji i precizniji način izvršenja smrtne kazne“, rekao je Fisel.

Foto: David Morris/Killeen Daily Herald via AP, File

Ipak, ocenio je da praktični razlozi verovatno nisu glavni motiv američke administracije.

„Postoji doživljaj muževnosti i vojne prirode streljanja koji je deo aure koju Hegset pokušava da naglasi“, rekao je Fisel.

Elizabet Semel, kodirektorka Klinike za smrtnu kaznu na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Berkliju, upozorila je na niz pravnih i političkih pitanja koja otvara najava prenosa. Među njima su dostojanstvo osuđenika, krug ljudi kojima bi bilo omogućeno da gledaju pogubljenje i razlozi zbog kojih vlasti žele da izvršenje kazne pretvore u javni događaj.

Semel je podsetila da se o televizijskom prenošenju pogubljenja raspravlja već dugo, ali da se ne seća slučaja u kojem je takvu inicijativu pokrenula sama država.

„Mislim da i to otvara ozbiljna pitanja o motivima vlasti“, rekla je ona.

Dodala je da je spektakl važan deo političkog stila predsednika Donalda Trampa i da odluka o prenosu pogubljenja verovatno treba da pošalje upravo takvu poruku.

Tramp kritikovao Iran

Odluka američke administracije izaziva dodatnu pažnju i zbog ranijih Trampovih izjava o javnim pogubljenjima u Iranu.

Tramp je prethodno govorio o mogućnosti da iranske vlasti pogube demonstrante, koristeći takve navode kao jedan od razloga za razmatranje vojne intervencije, pre nego što su SAD 28. februara napale Iran.

„Rečeno nam je da se ubijanje u Iranu zaustavlja. Zaustavlja se i nema plana za pogubljenja“, rekao je Tramp novinarima 14. januara.

U obraćanju o stanju nacije, nekoliko dana pre početka rata s Iranom, ponovio je da su SAD, uz pretnju ozbiljnim nasiljem, sprečile iranske vlasti da obese veliki broj ljudi.
Bela kuća je u četvrtak pitanja o planiranom prenosu Hasanovog pogubljenja prosledila Pentagonu.

Upitan dan ranije da li je Hasan uputio neke poslednje zahteve ili pokušao da stupi u kontakt s administracijom, Hegset je odgovorio da ga „nije briga i da ćemo ga videti 3. decembra.“

Da li će pokušati da ospori kaznu

Hasan, nekadašnji vojni psihijatar u činu majora, 5. novembra 2009. ušao je u medicinsku zgradu u Fort Hudu, gde su vojnici čekali na vakcinaciju i preglede pred odlazak na služenje u inostranstvu.

Foto: AP Photo/Tamir Kalifa

Uzviknuo je „Alahu ekber“, što na arapskom znači „Bog je veliki“, i počeo da puca iz pištolja s laserskim nišanom. Pucao je i u leđa vojnicima koji su pokušavali da pobegnu ka parkingu.

Hasan je tvrdio da je želeo da spreči vojnike da odu u Avganistan i ubijaju njegove sunarodnike muslimane. Vojni sudija mu nije dozvolio da takvo obrazloženje iznese kao odbranu tokom suđenja 2013. godine.

Nakon što ga je policija pogodila u leđa, Hasan je ostao paralizovan od struka naniže i danas koristi invalidska kolica.

Tokom suđenja otpustio je advokate i zastupao samog sebe. Na početku izlaganja priznao je pred porotom da je on pucao, a tokom naredne tri nedelje gotovo da nije govorio. Vojni tužioci pozvali su blizu 90 svedoka, dok Hasan nije izveo nijednog svedoka u odbranu niti je održao završnu reč.

Njegovi advokati, koji su bili određeni da mu pomažu tokom samostalne odbrane, zaključili su da mu je cilj bio da dobije smrtnu kaznu. Tokom suđenja novinarima je dostavio dokumenta u kojima je naveo da bi, čak i ako bude pogubljen, i dalje mogao da postane mučenik.

Nije poznato da li će sada pokušati da pravnim putem odloži izvršenje kazne.

Dodatnu zabrinutost izazvao je način na koji je obavešten o odluci. Džon Galigan, bivši vojni sudija koji je zastupao Hasana u nekoliko građanskih postupaka nakon krivičnog suđenja, razgovarao je s njim u sredu.

Galigan je rekao da je Hasan, prema njegovim navodima, obavešten o odluci da se izvrši smrtna kazna u prisustvu vojnog kapelana, ali bez advokata iz vojne službe za odbranu ili njegovog civilnog pravnog tima.

Advokat je ocenio da bi to moglo da predstavlja kršenje vojnih propisa. On trenutno ne zastupa Hasana u krivičnom postupku, ali je izrazio zabrinutost za njegovo fizičko zdravlje i rekao da Hasan još nije imao pristup pravnoj pomoći.

Predstavnica američke vojske saopštila je da je učinjeno više pokušaja da se kontaktiraju advokati vojne službe za odbranu i da su preduzeti razumni koraci u skladu s pravilima.

Dodala je da Hasanov civilni advokat nije mogao da bude fizički prisutan prilikom obaveštavanja 5. oktobra, jer se nalazio u Virdžiniji. Vojska je takođe navela da Hasanu nije uskraćena mogućnost da kontaktira advokata.

Vojno pogubljenje nakon 65 godina

Prema Hegsetovim rečima, američka vojska nije streljanjem pogubila pripadnika svojih oružanih snaga još od Drugog svetskog rata. Poslednje vojno pogubljenje u SAD izvršeno je 13. aprila 1961. godine, kada je vojnik Džon Benet obešen.

Prema izveštaju Amnesti internešenela o smrtnoj kazni za 2025. godinu, ta organizacija je zabeležila najmanje 17 javnih pogubljenja: 11 u Iranu i šest u Avganistanu.

Planirani prenos Hasanovog pogubljenja tako bi predstavljao neuobičajen korak u američkoj praksi, uz otvorena pitanja o tome gde se završava transparentnost izvršenja kazne, a počinje pretvaranje državnog nasilja u javni spektakl.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!