Teretni saobraćaj na pruzi Budimpešta – Beograd po planu kreće za par nedelja, putnički odmah posle toga, u martu mesecu. Šta o tome, ali i načinu testiranja te izgledu vozova kažu mađarski mediji
Kako je nedavno najavio mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar, teretni saobraćaj na deonici Beograd – Budimpešta trebalo bi da krene 27. februara, a putnički između 27. februara i 15. marta, ukoliko se završe sve tehničke i bezbednosne provere.
Slične, ali i dalje oprezne najave stižu i iz Beograda. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da očekuje da bi putnički vozovi mogli da krenu krajem februara ili tokom marta.
Generalni direktor srpske železničke kompanije Srbijavoz Ljubiša Pejičić već je predstavio kineske vozove koji saobraćaju na pruzi Budimpešta–Beograd kao moderne, brze i udobne.
Vozovi su pogodni za prevoz 498 putnika, od kojih će 250 biti sedišta. Od sedišta, 45 se nalazi u prvoj klasi, a 205 u drugoj klasi. Dizajn je moderan, sedišta su presvučena kožom, opremljena utičnicama i lampama za čitanje, piše mađarski portal Világgazdaság.
Pejičić je istakao da je pet vozova koji će saobraćati na ovoj liniji proizveo kineski proizvođač China Railway International Group (CRIC), i da će kompozicije na određenim deonicama moći da saobraćaju brzinom do 200 kilometara na čas.
Poslednjih dana ubrzali su se događaji u vezi sa prugom Budimpešta-Beograd, piše mađarski portal. Prema planovima i najrealnijem scenariju, 27. februara u ponoć ukida se zatvaranje koloseka i počeće teretni saobraćaj, u početku brzinom do najviše 100 kilometara na čas.
Teretni vozovi će pružiti operativna i bezbednosna iskustva za putnički saobraćaj koji se očekuje da počne 15. marta.
Desetog februara zvanično je započeto testiranje pruge na mađarskoj deonici pruge Budimpešta-Beograd, između Soroksara i Kelebije. Ispitivanja koja sprovodi izvođač traju do 19. februara tokom dnevnog perioda, tokom kojih se postepeno povećava brzina testnih vozova.
Prvog dana su saobraćali brzinom od 60 kilometara na čas, a krajem prošle nedelje kompozicije su već dostigle brzinu od 160 kilometara na čas. Testni voz, prelazeći granicu, kratko ulazi i na teritoriju Srbije, ali ne saobraća do Subotice, zatim se vraća u Mađarsku, piše ovaj portal.
Uspostavljanjem direktne linije, putovanje između glavnih gradova Srbije i Mađarske trebalo bi da traje oko dva i po sata, dok bi vozovi na pojedinim deonicama saobraćali brzinom do 200 kilometara na sat.
Dok se ne uspostavi direktna veza, putnici iz Beograda do Budimpešte putuju uz dva presedanja. Od početka oktobra 2025, kada je otvorena brza pruga do Subotice, moguće je stići do mađarske prestonice preko Subotice i Segedina, o čemu je „Vreme“ već pisalo.
Vožnja od Beograda do Subotice brzim vozom traje oko sat i po, dok je ukupno putovanje do Budimpešte, uz presedanja, trenutno dugo oko šest i po sati.
Brzi voz između Beograda i Budimpešte najavljivan je godinama, uz stalno pomeranje rokova.
Još krajem 2015. tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pruga mora biti otvorena do 2018. godine. Potom su usledile nove procene i novi termini, a kao realan rok dugo se pominjala 2025.
Realizaciju su, međutim, usporili višegodišnji zastoji u radovima, kao i tragedija na novosadskoj železničkoj stanici, 1. novembra 2024. godine.
Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat pritisaka na Univerzitet i uslova u kojima se odvija naučni rad, kaže dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović
Gotovo svaka Expo izložba organizovana u iole demokratskom društvu imala je i svoju „No Expo“ stranu. Od Osake 1970, preko Vankuvera 1986, Hanovera 2000. i Milana 2015, do Osake 2025 – pitanja ostaju slična, menjaju se samo kulise. A Beogradu je, izgleda, zapala kulisa u obliku krastavca
Uprkos milijardama dinara javnog novca uloženog u zbrinjavanje napuštenih životinja, mnogi psi ne dočekaju udomljavanje zbog loših uslova u prihvatilištima. Zbog korupcije i nedostatka jasne strategije ovaj problem nikako da se reši
Napadi na imovinu tužilaca su i napadi na same tužioce i njihove porodice, što ukazuje na eskalaciju ugrožavanja bezbednosti javnih tužilaca i pokušaja uticaja na njihov rad i postupanje u predmetima
„Novinari naših medija sumnjaju da se stvari ovde neće zaustaviti, te da će se nastaviti sa smenama urednika, a u nameri da se preostali nezavisni i profesionalni mediji upodobe u skladu sa željama aktuelnog režima“, poručili su sindikati
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
