Milano i Kortina d'Ampeco čekaju sportski svet. U petak (6. februar) će na stadionu „San Siro“ biti svečano otvorene 25. Zimske olimpijske igre. Ima li Srbija svoje predstavnike i kako se domaćin nosi sa ekološkim i organizacionim problemima
Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini d’Ampeco počinju sutra (6. februar) svečanim otvaranjem na stadionu „San Siro“, a trajaće do 22. februara 2026. godine.
Oko 2.900 sportista iz više od 90 zemalja takmičiće se na ledu i snegu na 25. Zimskim olimpijskim igrama (ZOI) koje će po treći put biti organizovane u Italiji, posle Kortine d’Ampeco 1956. i Torina 2006.
U Milanu će biti centar za hokej na ledu, brzo klizanje, šort trek i umetničko klizanje. U Bormiju se nalazi Stelvio ski centar za muško skijanje i skijaško planinarenje, dok će se žene takmičiti u alpskom skijanju na legendarnoj stazi Olimpija dela Tofana u Kortini. U okolini se nalaze još karling, bob, sankanje i skeleton.
Skijaški skokovi će se održati u Predacu u pokrajini Trento. Tezero kros kantri stadion za nordijsko skijanje smešten je u dolini Val di Fjeme, a za biatlonce je rezervisana Anterzelva arena. Livinjo je domaćin za snoubord i skijanje slobodnim stilom.
Za razliku od letnjih igara na kojima Srbiju predstavlja ogroman broj sportista, početkom februara boje srpske trobojke brani samo troje sportista.
Anja Ilić i Miloš Milosavljević će nastupati u nordijskom skijanju (kros kantri), dok će se Miloš Tomović takmičiti u alpskom skijanju (slalom i veleslalom).
Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija će imati najviše predstavnika, njih 37 u šest disciplina. Najviše se očekuje od Domena Prevca, trenutno najboljeg ski skakača na svetu.
Hrvatska ima 14 sportistkinja i sportista u Italiji u četiri discipline, a uzdanica je Zrinka Ljutić u alpskom skijanju, dok će Bosnu i Hercegovinu predstavljati petoro sportista.
Olimpijski tim Severne Makedonije čini četvoro sportista, Crne Gore dvojica skijaša, dok će i Kosovo imati svoje predstavnike, oboje u alpskom skijanju.
Pripreme se uprkos velikim očekivanjima italijanskih zvaničnika ne odvijaju harmonično, i karakterišu ih ekološki, ali i organizacioni problemi, piše nemački ekonomski nedeljnik Virčaftsvohe.
Ekološka nevladina organizacija Klimatska akcija Južni Tirol saopštila je da nema dovoljno snega, da ponestaje vode za veštački sneg i da postoji opasnost da to budu najmanje održive ZOI svih vremena.
Virčaftsvohe navodi novu bob stazu u Kortini, projekat koji je postao daleko skuplji nego što je prvobitno planirano i za koji Međunarodni olimpijski komitet prvobitno nije dao zeleno svetlo.
Stara bob staza je sravnjena sa zemljom 2023. godine, a posle toga je, prema kritikama ekologa, nemilosrdno sečena šuma za novu 1.749 metara dugu stazu.
Vodeći svetski proizvođači žičara nisu se uključili ni u posao izgradnje žičare koja povezuje Kortinu sa skijalištem Tofane. Razlog su sumnje u geološku bezbednost, koje su se i potvrdile kada se u septembru na gradilištu pojavila desetine metara dugačka pukotina u tlu.
Poznato je da su organizatori bili u borbi sa vremenom kada je u pitanju organizacija Zimskih olimpijskih igara i da je sve rađeno u poslednji čas.
U pet sati vožnje udaljenom Milanu još nije završena višenamenska Arena Santa Đulija, koja će ugostiti takmičenja u hokeju. Radovi su kasnili, a kapacitet hale je sa planiranih 14.000 reduciran na 11.800 mesta, dok je sama hala pravo gradilište sa kranovima okolo.
Očigledno je sve rađeno na brzinu i u dvorani za karling, gde je u jednom momentu tokom mečeva u sredu nestala struja.
„Apollonio–Socrepes“ žičara je jedan od najspornijih objekata koji su građeni za potrebe Zimskih igara ove godine. Rojters je imao uvid u pismo datirano na 29. januar u kome prvi čovek lokalne samouprave zadužen za organizaciju ZOI Andrea Franćisi obaveštava organizatore da gondola neće biti završena na vreme.
Cela manifestacija koštaće Italiju 5,2 milijarde evra, a očekuje se zarada nešto veća od 5,3 milijarde.
Propisi o braku našli su se među prvim zakonskim aktima donetim sa namerom da se iskoreni nazadno i uspostavi poredak koji bi Srbiju približio idealu “hrišćanske i uljudne Evrope”, o čemu priča knjiga Brak u modernoj Srbiji
Na elitnim američkim univerzitetima vlada epidemija “posebnih potreba”. Po trećina studenata, navodno, ima “dijagnozu”. Barem deo toga može da se objasni modom ovog vremena i imetkom roditelja
U podrumu Železničke stanice Milano Centrale je Peron 21 sa kojeg je u Aušvic odvedeno 1200 Jevreja iz severnih delova Italije. Tu je 2013. otvoren jedinstveni muzej – Memoriale della Shoah
Nemački list "Frankfurter rundšau" pita se da li će nove prepirke izbiti zbog Zejnine pesme „Jugoslavija“, ako se plasira u Beč
“Zamislite dete koje posle škole nosi futrolu instrumenta kroz kraj u kom se retko viđa nešto svečano. To dete ne nosi samo instrument. Nosi dokaz da se njegova budućnost ne završava na mestu na kom je rođeno. I nosi jednu novu naviku: da istraje, da bude deo nečega većeg od sebe”
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
