Zašto se u Srbiji toliko umire od raka?

Sve stolice u uzanom hodniku gotovo su popunjene, dok se sa razglasa čuje ime i broj ordinacije. Još jedan čovek upravo će možda čuti ono od čega većina ljudi strahuje. Možda će saznati da ima rak. Ili, ako su mu podeljene bolje karte – da je nalaz benigan.

Šta god da sazna, sama činjenica da se upravo nalazi u prostorijama Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije već je dovoljno psihički teška. Ukoliko je dijagnoza ipak dobra, obradovaće se, ali svestan činjenice gde se nalazi i da trenutni nalaz sam po sebi ne znači da će isto biti u budućnosti.

Kad se svet obrne naglavačke

Ukoliko je pak nalaz drugačiji, sledi dug proces.

Kada dobijete C dijagnozu, svet vam se prevrne naglavačke. Prvo saznanje, zatim spoznaja i priprema za proces lečenja, koji je često neizvestan. Na trenutak se slediš, ali često nemaš mnogo vremena da u toj fazi ostaneš. U glavi sledi niz pitanja šta te čeka, koliko je opasno, kakve su ti šanse za zalečenje.

A u Srbiji se svake godine više od 40.000 ljudi suoči sa ovakvim scenama. Istovremeno, godišnje od karcinoma umre oko 20.000 ljudi.

Rak pluća, dojke, debelog creva i prostate i dalje su najčešći oblici malignih oboljenja koji se beleže u Srbiji.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Srbija u lošem evropskom vrhu

Srbija se već godinama nalazi među evropskim zemljama sa najvišom stopom obolevanja i umiranja od malignih bolesti. Prema podacima Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, godišnje se u Srbiji dijagnostifikuje oko 40.000 novih slučajeva raka, dok više od 20.000 premine od posledica ove bolesti.

Stručnjaci upozoravaju da ovako nepovoljna statistika nije posledica samo bioloških faktora, već i kasnog otkrivanja bolesti, nedovoljnog obuhvata preventivnih pregleda, kao i dugogodišnje izloženosti faktorima rizika poput pušenja, zagađenja vazduha, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti.

Iako u Srbiji postoje organizovani skrininzi za rak dojke, grlića materice i debelog creva, odziv građana i dalje ostaje ispod evropskog proseka, liste čekanja za preglede su duge, a mnogi zdravstveni centri nemaju adekvatnu opremu.

Rano otkrivanje, prevencija i skrining – te reči su najvažnija poruka na današnji Svetski dan borbe protiv raka, poručio je u izjavi za FoNet direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Milan Žegarac.

Žegarac smatra da se te mere u Srbiji sprovode i da za njih postoje uslovi. „Samo treba da se upornije utiče na ljude da se javljaju na preglede na koje su pozvani”, kazao je Žegarac.

Nema statistike za poslednje tri godine

Međutim, Srbija nema zvanične nove podatke o obolevanju i umiranju od karcinoma – poslednji dostupni u Registru za rak su iz 2022. godine, pa podataka koliko je ljudi obolelo u poslednje tri godine – nema.

Izveštaj Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju (IHE), jedan od poslednjih stručnih tekstova na ovu temu, ukazuje da je jedan od prvih i ključnih koraka za unapređenje stanja u Srbiji razvoj savremenog Nacionalnog registra za rak, koji bi služio kao pouzdan izvor relevantnih podataka za sve aktere uključene u praćenje trendova i donošenje odluka u kliničkoj onkologiji. Ovaj zadatak zahteva vreme i dugoročnu institucionalnu posvećenost, s obzirom na to da postojeći podaci o incidenciji i mortalitetu od raka moraju biti dodatno unapređeni, navodi se u izveštaju.

Globalna poruka solidarnosti i prevencije

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se svake godine 4. februara, na inicijativu međunarodne zajednice i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. Cilj ovog dana je ukazivanje na značaj prevencije, ranog otkrivanja i lečenja malignih bolesti, ali i smanjenje nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti.

Prema globalnim procenama, čak trećina svih karcinoma može se sprečiti promenom životnih navika, dok se još jedna trećina može uspešno lečiti ako se bolest otkrije na vreme. Uprkos tome, rak i dalje ostaje jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, sa više od 10 miliona preminulih godišnje.