Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Indija je najmnogoljudnija država na svetu. U proteklim godinama ostvarila je impresivan ekonomski rast od prosečno šest do sedam odsto godišnje. To su stope rasta o kojima druge države mogu samo da sanjaju.
U Indiji postoji sve brojnija srednja klasa i mlado stanovništvo koje postaje sve imućnije. „Zbog toga je novi sporazum o slobodnoj trgovini sa EU za nemačku automobilsku industriju sigurno prilika da otvori novi pristup tržištu“, smatra Konstantin Gal, savetnik u firmi EY Parthenon.
U prvoj fazi carine na određene uvozne automobile, koje sada iznose i do 110 odsto, trebalo bi da se smanje na 40, a kasnije i na deset odsto. To bi trebalo da se odnosi na kvotu od 250.000 vozila godišnje. Na auto-delove bi carine trebalo potpuno da se ukinu nakon pet do deset godina.
Frank Švope s Visoke škole za menadžment iz Kelnu smatra da je to važna osnova za nemačke proizvođače automobila kad je reč o otvaranju novih tržišta i pronalaženju novih kupaca. „SUV vozila su potrebna u Indiji, kao i robusniji automobili.“ Jer putevi su daleko od evropskih standarda.
Indija je već odavno važno tržište za svetsku automobilsku industriju. Potražnja je ogromna, pa bi mogla dostihne SAD i Kinu.
Stručnjak za automobilsku industriju Kristof Štirmer nešto je oprezniji. Po njemu, za nemačke proizvođače to je „dvosekli mač“: novim trgovinskim sporazumom može se podstaći direktan izvoz u Indiju, ali „s druge strane, kompanije poput Audija već su otvorile fabrike u Indiji koje još čekaju proširenje. To bi opet donekle postavilo pitanje smisla da se tamo izvoze vozila iz Evrope”.
Elektromobilnost u Indiji danas ima veliku ulogu, pre svega zato što je zagađenje vazduha u nekim gradovima postalo ozbiljan problem. „Indija počinje sa sektorima koji su najvažniji za saobraćaj, dakle s malom i mikro mobilnošću“, kaže Štirmer. To uključuje skutere, motocikle i brojne trokolice „tuk-tuk“ koje se koriste širom zemlje. I autobusi voze na struju.
„U nekim su gradovima već u potpunosti prešli na električne autobuse. Slediće ih i drugi. To je u Indiji centralna strategija.“ Država to podstiče, postoje poreske olakšice i subvencije.
Teško je proceniti u kojoj će meri nemački proizvođači moći da profitiraju od tog procvata u Indiji. U novom sporazumu o slobodnoj trgovini ne spominju se poreske olakšice za uvezena električna vozila.
Domaći i japanski proizvođači dominiraju tržištem. Suzuki i Honda u Indiji imaju velike pogone. Ulažu milijarde u izgradnju novih fabrika i razvoj novih modela. Snažno nadiru i južnokorejski proizvođači automobila poput Hjundaija i Kije. S druge strane, vlada podstiče i domaće proizvođače: „Vlada želi da ti proizvođači prvi udovolje potrebama mladog i rastućeg tržišta“, objašnjava Gal.
Frank Švope ipak je optimista. „Smatram da ima dovoljno prostora i za nemačke proizvođače.“ Sporazum je barem prilika da se ponovno pozicioniraju na tržištu koje postaje sve zahtevnije. Sa tim se slaže i Gal: „U predstojećim godinama to će za nemačke proizvođače sigurno biti tržište koje ne smeju da izgube iz vida.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Preduzeće „Ekspo 2027“ saopštilo je da je na tender za marketinške usluge stiglo ukupno 17 ponuda, što je, prema rečima direktora Danila Jerinića, znatno iznad proseka javnih nabavki u Srbiji.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
