Ko zapravo u Srbiji prima najviše penzije i po kojim pravilima se one obračunavaju?
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su objavljeni u mesečnom biltenu za novembar 2025. godine, najvišu penziju u Srbiji koja iznosi 255.231,18 dinara prima ukupno 86 građana.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ističe za „Vreme“ da te penzije mogu da imaju građani koji su imali veoma visoke plate tokom svog radnog staža, kao i radni staž od 40 godina.
Podvlači da među primaocima velikih penzija znatan udeo čine penzioneri koji su se penzionisali pre reforme 2003. godine, tokom devedesetih godina, kada je penzijski sistem omogućavao osiguranicima značajne beneficije koje nisu bile dugoročno fiskalno održive.
Ove beneficije bile su naročito izražene u sektoru bezbednosti, tako da se detaljnijom analizom podataka PIO fonda može na primer uvideti da su policijske i vojne penzije u proseku duplo veće od ostalih penzija. Sagovornik Vremena dodaje da su beneficije kod osiguranika iz bezbednosnog sektora dosta smanjene nakon pomenute reforme iz 2003. i one koja je izvršena 2011. godine, pa tako sada iznose 20 odsto.
Objašnjava da se u Srbiji obračunavaju penzije po Bizmarkovom sistemu, kao i da od svih evropskih zemalja, kod nas se najbliže, najvernije i najuspešnije prati nemačka penzijska paradigma.
„Interesantno je kako se to desilo. Daleke 1922. godine, u Kraljevini Jugoslaviji je uveden Bizmarkov sistem, i to je bio jedan od najmodernijih zakona u Evropi. Nakon toga, čak i u vreme socijalističkog sistema smo ga dosta blisko pratili. Zatim smo reformom sistema 2003. godine, kada je bila ministarka Gordana Matković, uveli bodovni sistem koji izuzetno dosledno prati nemačku penzijsku paradigmu“, kaže Altiparmakov.
Dodaje da sistem obračunavanja penzija zavisi od dve stvari. Prva je koliko imate veliku platu (godišnji lični bod), a druga je koliko dugo radite.
„Ukoliko imate veliku penziju, to bi trebalo da je posledica toga što ste tokom radnog veka imali visoke plate i da ste dugo radili. Nakon poslednjeg povećanja, vrednost opšteg boda je 1.675 dinara. Za nekoga ko je imao prosečnu platu i radio 40 godina, njegova penzija bi iznosila tih 1.675 dinara puta 40. Tako dobijemo da za nekoga ko je imao prosečnu platu čitav radni vek, i radio 40 godina, ima penziju od 67.000 dinara“, napominje Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, penzijski doprinosi se plaćaju do pet prosečnih zarada, kao i da je to limit za plaćanje doprinosa.
Podseća da Zakon o PIO predviđa da lični koeficijent za obračun penzije, koji predstavlja odnos lične zarade prema prosečnoj zaradi u Srbiji tokom radnog veka, ne može biti viši od 3,8, čak i ako je osiguranik uplaćivao doprinose na zaradu koja je pet puta veća od prosečne.
„To je jedna vrsta preraspodele dohotka, da se oni koji najviše zarađuju delimično soliradišu sa onima koji imaju niske zarade“, kaže Altiparmakov.
Takođe, u obračun penzije može da uđe najviše 45 godina staža, čak i ako je neko radio duže.
Zbog toga je najviša penzija zakonski ograničena i, prema članu 78. Zakona o PIO, ne može preći 286.368,57 dinara mesečno, bez obzira na visinu uplata tokom radnog veka.
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
