Država je u decembru pompezno obelodanila otvaranje sajta na kojem će građani navodno svakog dana moći da prate cene u prodavnicama. Da li sajt ikome koristi i mogu li cene zaista lako da se uporede?
„Ova platforma će najpre doprineti da se normalizuju cene.“
Ovako je Ministarstvo trgovine sredinom decembra najavilo novi sajt Nacionalne platforme o cenama. Vesna Perinčić, predsednica upravnog odbora Republičke unije potrošača, rekla je tada da „svi znamo da su trgovački lanci u regionu bojkotovali ovaj pristup jer je omogućavao upoređivanje cena“. Dodala je da „potrošači sada mogu da prate kako se cene kreću, saznaju gde mogu da kupe proizvode po najpovoljnijim cenama te da se na taj način podstiče konkurencija među trgovcima“.
Ipak, ukoliko mislite da na sajtu države možete da unesete željeni proizvod i zaista dobijete izlistane cene u svakom trgovinskom lancu u Srbiji – nemojte se unapred oduševljavati. Jer, sajt za ovakav „sofisticirani“ zadatak – nije sposoban.
„Sistem onlajn upoređivanja cena u radnjama je načelno odlična stvar“, kaže za „Vreme“ bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević. „I sam sam takav sistem tražio pre 12 godina dok sam bio na poziciji džavnog sekretara, ali su me u Ministarstvu gledali kao da im tražim da izrade spejs šatl.“
Sajt koji je Srbija na kraju dobila Milićević naziva „sirovom bazom podataka u kojoj imate na hiljade proizvoda koje je nemoguće lako upoređivati“.
„Država izgleda nije uradila dovoljno razvijeni sotfver preko kojeg su svi bar kodovi identični, pa potrošači mogu da ukucaju proizvod koji ih interesuje i odmah vide gde je najjeftiniji“, objašnjava Milićević. „Njihova baza nije za analizu, jer treba da otvorite 17 trgovinskih lanaca i da pretražujete sve peške.“
Portal funkcioniše tako što je izlistan 21 trgovinski lanac i kada uđete u jedan, možete samo da vidite cene u toj prodavnici. Upoređivanje je načelno moguće samo ako uz sajt imate i papir i olovku, ili odlično pamtite, pa onda izađete iz tih podataka i pronađete kroz bar kod ili naziv identičan proizvod i onda vidite kolioko košta u drugoj radnji. Da biste uporedili koliko kafa jednog proizvođača košta u nekoliko prodavnica – treba vam oko deset minuta.
Problem je i što su kod različitih prozivođača iste namirnice drugačijeg naziva, pa to dodatno otežava pretragu. Jer, negde je jednostavno zavedeno brašno tip 400, a negde i više naziva proizvođača pa nije jasno da li se radi o istom prozivodu. Takođe, pod brašnom smo našli i puding, ali nismo uspeli da utvrdimo da li je puding smešten i pod slatke proizvode, jer nam je tri minuta trebalo samo da skrolujemo tabelu sa slatkišima, jer u većim radnjama u jednoj tabeli ima i oko 1.500 prozivoda.
Izradu celokupnog sajta i saradnju sa trgovcima otežala je možda i državna uredba o ograničenju marži u trgovinskim lancima. „Vreme“ je već pisalo o tome da je ovaj sajt o cenama predstavljen sredinom novembra na sastanku ministarke trgovine Jagode Lazarević sa malim trgovcima u Privrednoj komori.
Mali trgovci su tada tri sata ministarki iznosili probleme koje imaju nakon uredbe koju je pompezno obelodanio Aleksandar Vučić, ograničavanjem marži na više stotina proizvoda.
Ipak, kada je Jagoda Lazarević govorila za provladinu agenciju o ovom sastanku, ništa od toga se nije čulo. Za Tanjug je rekla kako je trgovcima zapravo samo predstavljena platforma na kojoj mogu da vide cene proizvoda.
„To je nešto što je vrlo korisno, a posebno će biti kada baza bude javno dostupna i koju će moći da koriste svi naši građani“, navela je Lazarević.
Kompanija Lidl Srbija najavila je novi ciklus povećanja zarada i unapređenja benefita za svoje zaposlene u 2026. godini. Na godišnjem nivou, a uključujući predstojeće januarsko povećanje, zarade najvećeg broja zaposlenih na operativnim pozicijama u Lidlu će se uvećati za više od 20 odsto. Ovim potezom, kompanija potvrđuje svoju stratešku posvećenost obezbeđivanju konkurentnih uslova rada i stabilnosti za svoje zaposlene
Za novogodišnju dekoraciju lokalne samouprave izdvojile su po nekoliko desetina hiljada evra. U vrhu liste gradova koji će 2026. dočekati uz najskupocenije ukrase je Bor koji je dekoraciju platio više od 80.000 evra
Fond PIO saopštio je da će se uslovi za odlazak u starosnu penziju za žene postepeno menjati za po dva meseca godišnje, sve do 2032. godine, kada će biti izjednačeni sa uslovima propisanim za muškarce.
Agencija za hranu i veterinarstvo Severne Makedonije je zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije, jer su u tom voću pronađene larve i insekti. Ovo je četvrta zemlja koja je povukla hranu iz srpskog izvoza za mesec dana
NBS demantuje pisanje "Vremena" da su pojedine banke uvele limit na kupovinu evra. „Vreme“ stoji iza informacija koje je objavilo, a NBS kao regulatorno telo to može da proveri
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
