Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Evropska unija od 1. januara uvodi porez na emisije ugljenika (CBAM). Koliko to pogađa srpsku privredu i zašto nije spremna kada samo tranziciona faza traje već tri godine. U ovoj priči se krije i razlog za prekomerno tagađenje vazduha u Srbiji
Porez na emisije ugljenika Evropske unije, poznat kao CBAM, kreće da se primenjuje u punom kapacitetu od 1. januara 2026. godine. Tranziciona faza – na snazi od 2023. godine – omogućavala je državama da se barem delimično prilagode i usklade sa novim merama koje će pogađati njihov energetski i industrijski sektor.
CBAM carine mogu dovesti do rasta troškova za izvoznike iz Srbije, manje konkurentnosti srpskih proizvoda i na kraju rizika od smanjenja izvoza ka EU.
Kada od nove godine pređe iz izveštajnog u fiskalni režim, CBAM će pored električne energije za sada obuhvatiti još nekolicinu industrijskih proizvoda, ali onih za Srbiju veoma bitnih.
Vlada Srbije je spremila paket mera, ali ostaje da se vidi koje su njihove prednosti, a koje mane u odgovaranju na CBAM.
Mehanizam za prekogranično usklađivanje cena ugljenika, skraćeno CBAM, instrument je Evropske unije koji uvodi takse na uvoz određenih proizvoda u EU, kako bi se izjednačili troškovi emisija ugljenika sa onima koje plaćaju kompanije unutar EU.
Pored dekarbonizacije globalne industrije, cilj ovog mehanizma je sprečavanje “curenja ugljenika”, odnosno premeštanja proizvodnje u zemlje sa manje strožim klimatskim propisima.
Drugim rečima, EU želi da zaštiti konkurentnost svoje industrije i proizvođače električne energije koji usled politika dekarbonizacije već plaćaju visoke troškove, od priliva jeftinijih proizvoda iz zemalja gde takvi troškovi ne postoje.
Ideja je da se postignu isti uslovi za sve učesnike na tržištu.
Naznake da će nešto nalik CBAM-u kad tad krenuti da se primenjuje postoje već godinama. Ko je hteo da ih uvidi, mogao je.
Evropska Unija još od 2005. godine ima svoj sistem za naplatu emisija ugljenika koji se naziva EU ETS. Unutar njega postoje sektori, poput proizvodnje električne energije koji od 2013. godine nemaju pravo ni na kakve besplatne dozvole, ali i oni kao što su industrija čelika ili gvožđa koji su radi zaštite konkurencije imali pravo na prelazni period, odnosno besplatne dozvole.
Takođe, 2015. godine potpisan je i Pariski sporazum, kojim se 196 država članica obavezalo da će smanjiti emisije do 2030. godine. Srbija je imala za cilj da smanji emisije za 30 odsto, što je po svemu sudeći sada već teško dostižno – ostalo je još pet godina, a smanjena je samo trećina.
Konačno, Evropskim zelenim dogovorom iz 2019. godine najavljeno je da će biti uspostavljen CBAM, te da će isti zameniti besplatne dozvole.
Ovaj mehanizam nije ni u kom slučaju način kažnjavanja konstruisan u EU, jer je on prevashodno osmišljen da zaštiti evropsko tržište od priliva emisiono intenzivnih proizvoda sa istoka. Ipak, region Zapadnog Balkana, kao trgovinski partner Evropske Unije, biće direktno pogođen.
Iako su neke sitne finese još nepoznate, formula za računanje CBAM-a uveliko postoji.
Ovaj mehanizam obračunava tako što se od stvarnih emisija ugljenika oduzmu referentne emisije – one koje su nužne zbog postojeće tehnologije. Potom se ta razlika množi sa korektivnim faktorom, koji se smanjuje sa godinama, te se na kraju sve pomnožava sa cenom emisionih dozvola EU ETS-a.
Kako EU bude smanjivala besplatne dozvole za učesnike na tržištu unutar EU, istom brzinom će rasti CBAM troškovi za uvoznike na evropsko tržište.
Za sada će se mehanizam CBAM odnositi samo na određene proizvode. Pored električne energije, važiće za čelik, cement, đubrivo, aluminijum i vodonik.
Bitno je napomenuti da nisu srpski izvoznici ti koji će direktno plaćati takse, već evropske firme koje uvoze njihove proizvode. Međutim, posledično će proizvodi srpskih izvoznika na tržište EU postati skuplji.
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić objašnjava za “Vreme” da CBAM za sada obuhvata samo direktne emisije, ali da postoji šansa da on u budućnosti bude proširen. Dodaje da se razmatra uvođenje “indirektnih” – nastalih u proizvodnji električne energije koju koristi određeno preduzeće, pa čak i “nizvodnih”. U ovom poslednjem slučaju primena CBAM-a bila bi znatno proširena jer bi se odnosila na sve proizvode koji u sebi sadrže proizvod koji je već pod CBAM-om.
Kako kaže, sem na električnu energiju, uticaj i dalje nije toliko veliki, ali, dodaje, da će biti, ako CBAM krene da se širi. Minić pojašnjava da je specifičnost sa električnom energijom što CBAM najviše pogađa upravo naš region.
Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije za izvoz je Nemačka, a među pet najvećih su i Italija i Mađarska – sve tri države članice EU, što znači da će se CBAM odnositi na sve prethodno nabrojane poizvode koji se izvoze u ove tri države, kao i u sve ostale članice EU ETS prostora.
Iako definitivni režim CBAM-a kreće za manje od mesec dana, uvoznicima pogođenih industrijskih proizvoda postepeno će rasti obaveze. Razlog su referentne vrednosti, odnosno postojeća tehnologija koju koriste u proizvodnji.
Najveći udarac primiće proizvođači gvožđa i čelika. Prema nedavnom izveštaju Fiskalnog saveta o uticaju CBAM-a na Srbiju, ovaj mehanizam će prouzrokovati troškove od 4.7 miliona evra (za gvožđe i čelik) u 2026. godini. U 2030. godini, kako obaveze budu rasle, troškovi će porasti na 13.6 miliona evra godišnje
Cena srpskog cementa na evropskom tržištu skočiće za 18 miliona evra u 2026. godini, odnosno 40.7 miliona evra u 2030. godini. Iako su u ovom slučaju troškovi još veći nego kod gvožđa i čelika, cement se znatno manje izvozi u EU od ova dva proizvoda, a i porast će cena proizvodnje cementa u Uniji usled ukidanja besplatnih dozvola, te će posledično i udar na njegov sektor biti manji.
Tokom proizvodnje ovih proizvoda u Srbiji emituje se 15-20 odsto više emisija ugljenika nego u zemljama EU.
Fiskalni savet navodi da se rizik za pogođenu industriju u Srbiji može oceniti kao “umeren” u 2026. godini (45 miliona evra troškova), ali da će se do 2030. godine povećati na 150-200 miliona evra.
Sa druge strane, za izvoz električne energije na evropsko tržište, CBAM ne predviđa postepeno povećanje troškova – puna cena kreće već od prvog januara. Za razliku od pogođenih industrijskih sektora, kojima će se cena proizvodnje (u slučaju izvoza) povećavati kroz narednih pet godina, Elektroprivreda Srbije (EPS) neće imati taj luksuz.
Iako EPS proizvodnju struje prvenstveno koristi za podmirivanje domaćih potreba, deo proizvedene električne energije se prodaje, odnosno izvozi na tržište EU, što ovom energetskom gigantu omogućava dobar izvor prihoda i balansirano poslovanje.
CBAM je koncipiran tako da obuhvata proizvode u čijoj proizvodnji postoji rizik od prekomernih emisija ugljenika. Električna energija se nalazi na spisku jer postoji veliki rizik od proizvodnje emisija, za šta je srpski EPS odličan primer.
U Srbiji trenutno oko 70 odsto struje dolazi upravo iz termoelektrana na ugalj. Krajem prošle godine, pušten je u probni rad i Blok B3 termoelektrane na ugalj “Kostolac” – veliki kineski projekat. I dok se u Evropi sprovodi dekarbonizacija koja sa CBAM-om direktno kreće da pogađa konkretne sektore, EPS povećava kapacitete “prljave” energije.
Stoga, ugljenični otisak u proizvodnji električne energije u Srbiji je tri do četiri puta veći nego u zemljama EU.
Prihvatanje CBAM-a za EPS bi značilo dodatni trošak od 60 evra po MWh prilikom izvoza električne energije, što bi cenu srpske struje na evropskom tržištu učinilo potpuno nekonkurentnom. Drugim rečima, uvoz struje od EPS-a na tržište EU imao bi smisla samo u slučajevima kada je evropska struja izuzetno skupa.
Izveštaj Fiskalnog saveta predviđa godišnji (u periodu od 2026 do 2030. godine) gubitak prihoda od izvoza struje na tržište EU u iznosu od 200 do 300 miliona evra, što je, kako stoji u izveštaju, jednako ostvarenom profitu u 2024. godini.
Evropska Unija je predvidela mogućnost izuzeća električne energije u CBAM-u do 2030. godine. Međutim, Srbija prethodno mora da ispuni nekoliko uslova.
Prvo, mora potpuno da se uskladi sa regulativom EU u ovom sektoru i ciljem klimatske neutralnosti do 2050. godine. Potom, mora završiti spajanje sa jedinstvenim tržištem električne energije u EU. I na kraju, do 2030. godine mora uspostaviti sistem za naplatu emisija u ovom sektoru sa cenom kao u EU ETS-u.
Međutim, kod ovih zahteva postoji nekoliko problema, smatra sagovornik Vremena.
Najveći leži u trećem zahtevu – naplata visokih evropskih cena za emisije na domaću proizvodnju može dovesti do ekonomski i socijalno neodrživog poskupljenja električne energije. Fiskalni savet u svom izveštaju predviđa da može doći i do poskupljenja od preko 100 odsto.
Sa druge strane, iako je manje rizičan, drugi zahtev je teško dostižan. Spajanje domaćeg tržišta sa EU je uveliko u toku, ali nije realno da bude gotovo do kraja sledeće godine.
Tako se EPS našao u ne baš zavidnoj situaciji.
Kako ovo izuzeće nije baš najbolja opcija, Srbija je imala nekoliko mogućnosti, baremšto se tiče izvoza električne energije.
Jedna je da naprosto prihvati ovaj mehanizam. Posmatrano sa financijske strane, ovo je bolja opcija od ulaska u EU ETS, a i sačuvala bi domaće tržište od naglog poskupljenja električne energije. Međutim, EPS bi se na ovaj način praktično odrekao izvoza u Evropsku Uniju, a novac od CBAM-a bi odlazio u budžete EU umesto da ostaje u Srbiji i da se koristi za dekarbonizaciju. Posledično, EPS bi verovatno smanjio i ulaganja u obnovljive izvore energije.
Druga opcija je uvođenje domaćeg poreza na prekomerne emisije ugljenika. Posmatrano iz ugla dekarbonizacije energetskog sektora Srbije, ova mera bi omogućila stabilan izvor prihoda za ulaganja u obnovljive izvore energije, a na EPS bi bio vršen pritisak da smanji emisije. Takođe, deo novca bio ostajao u budžetu Srbije, za razliku od prve opcije u kojoj odlazi u budžet EU.
Međutim, EPS bi trpeo ogroman trošak. Prema izveštaju Fiskalnog saveta, on bi mogao da dostigne 1.2 milijarde evra do 2030. godine. Sa druge strane, taj trošak bi morao da se kompenzuje na drugi način – kroz ogromno poskupljenje struje, što bi predstavljalo ekonomski i socijaln udar na građane. Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić kaže da ovo telo nije predlagalo ovu opciju, te da je njihov zaključak bio da je treća opcija najbolja.
Treća opcija su pregovori sa EU, odnosno postepeni ulazak na EU ETS. U svom izveštaju, Fiskalni savet ovo ocenjuje kao najbolju opciju, uz ogradu da je potrebno uspostaviti dobre uslove za EPS.
Obezbeđivanjem dugog perioda za punu integraciju i postepeno smanjenje besplatnih dozvola, Srbija bi značajno umanjila financijski teret za EPS. Takođe, Srbija bi imala dodatan pristup fondovima EU i obezbedila bi se stabilna sredstva za dekarbonizaciju.
I dok je Vlada Srbije pregovarala sa Evropskom Unijom – nije poznato javnosti šta je tačno bila sadržina pregovora – paralelno je uveden i nacionalni porez na emisije ugljenika.
Na taj način, troškovi prekomerne emisije ugljenika će umesto u budžetu EU, završavati u domaćem budžetu. Nacionalni porez će se primenjivati i na industrijske proizvode i na električnu energiju.
Prema izveštaju istog tela, predviđa se rast prihoda od domaćeg poreza na ugljenik za industrijske proizvode sa 22 miliona evra u 2027. godini, na oko 220 miliona evra u 2030. godini.
Sa druge strane, Fiskalni savet smatra da za struju to nije najbolje rešenje, te da iako može obezbediti visoki prihod državi, visoka poreska stopa može dovesti do značajnog poskupljenja struje za domaćinstva.
EPS će imati pristup takozvanom poreskom kreditu, ali će zauzvrat morati da investira u smanjenje emisija.
Pored nacionalnog poreza na emisije, Srbija uvodi i porez na uvoz emisija, objašnjava Slobodan Minić, dodajući da je to kao neka “domaća varijanta CBAM-a”. Kako kaže, to ima smisla u teoriji, ali smatra da je odluka zbrzana, jer nisu iste industrije ugrožene kod nas i u EU.
Objašnjava na primeru aluminijuma. U ovom slućaju najveće emisije su prilikom proizvodnje, što se kod nas ne radi, već se uvozi sirovina koja se potom prerađuje. Kako kaže, na ovaj način Srbija navodno štiti konkurenciju domaćih firmi, a kod nas ni ne postoje proizvođači, već samo prerađivači aluminijuma.
Minić zaključuje, da ako sada krenemo sa dekarbonizacijom, “možemo CBAM troškove smanjiti na prihvatljiv nivo”, ali, kako kaže, ako pustimo sve i ne budemo reagovali napravićemo grešku.
Italijanski „Ariston“ otvorio je pogon u Nišu i za to dobio 22,2 miliona evra subvencija. U tom gradu nedavno je posao izgubilo više od 3.000 radnika, dok će „Ariston“ zaposliti ljudi. Ekonomista Goran Radosavljević za „Vreme“ objašnava - investitori u Srbiju više uopšte neće da dođu ako im ne date mnogo para
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Švajcarska je prijavila viši nivo kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Od početka 2025. nedozvoljene supstance pronađene su u 28 proizvoda izvezenih u Evropu
Iz udruženja Menjačnica za Vreme kažu da evra ima dovoljno. Međutim, kad hoćeš da kupiš devize moraš malo da sačekaš ili da požuriš da ne nestanu
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
