„Nemačka treba da se vodi pretpostavkom da će šok zbog cena energenata izazvanim ratom Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana potrajati, čineći ekonomsku situaciju izuzetno krhkom“, izajvio je ministar finansija Nemačke Lars Klingbajl.
On je rekao da će na predstojećem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda razgovarati sa kolegama iz drugih zemalja i međunarodnim organizacijama o najadekvatnijim merama za stabilizaciju ekonomije i tržišta, kao i o pružanju ciljane podrške građanima i preduzećima koja su posebno teško pogođena, prenosi Rojters.
„Najefikasnija stvar trenutno je intervencija na tržištu. To možemo videti u drugim evropskim zemljama“, rekao je ranije Klingbajl za list Zidojče cajtung.
Ako čak i ministar finansija jake privrede poput Nemačke poziva na intervenciju na tržištu, koje zemlje liberalne ekonomije ne preduzimaju osim u slučajevima velike i neočekivane krize, poput epidemije korona virusa i rata u Ukrajini – veliko je pitanje kolike su zaista strazmere ovog naftnog šoka.
Trampovo priznanje
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi cene nafte i gasa mogle da ostanu visoke do novembarskih izbora na polovini mandata, što je bilo retko priznanje potencijalnih političkih posledica njegove odluke da napadne Iran pre šest nedelja, navodi Rojters.
Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je da će cene nafte ostati visoke i da bi mogle da nastave da rastu sve dok se ne uspostavi ozbiljan brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz.
„Verovatno ćemo videti kako cene nafte dostižu vrhunac u narednih nekoliko nedelja pre nego što počnu da padaju“, rekao je Rajt na ekonomskom forumu u Vašingtonu u ponedeljak, 13. aprila, prenosi BBC.
Međutim, kako je istakao, čim se sukob okonča i priliv energenata se nastavi, pritisak će početi da opada, ali će za to biti potrebno neko vreme.
„Što sukob duže traje, to će i posledice duže trajati“, upozorio je Rajt.
Cene u Srbiji
Dizel je na pumpama u Srbiji poskupeo 17, a benzin 10 dinara po litru za 40 dana, odnosno od početka rata u Iranu i velike svetske energetske krize, izračunalo je „Vreme“.
Vlada Srbije produžila je 23. marta Uredbu o ograničenju cena derivata nafte, koja će važiti još 150 dana, odnosno do polovine avgusta. Takođe, Vlada je izmenila i uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte i podigla cenu dizela za poljoprivrednike za dva dinara, sa 179 na 181 dinar, a potom za još tri dinara, tako da sada iznosi 184 dinara po litru.
Država je smanjila akcize na gorivo, zabranila izvoz nafte i naftnih derivata do 2. maja i odlučila da pusti 40.000 tona dizela iz rezervi.
Sve ovo znači da su cene goriva u rukama države. Tako, kao što Tramp kalkuliše sa cenom zbog izbora u sopstvenoj zemlji, može se dogoditi da slično uradi i Aleksandar Vučić. Ukoliko odluči da izbori ipak budu 2026. godine, verovatno će gledati da što više spusti cenu na pumpama.
Vrtoglava berza
Cene nafte su pale nakon znakova da bi Sjedinjene Države i Iran mogli da nastave razgovore. Tako je cena nafte brent pala za više od 4,3 odsto, na nivo od oko 95 dolara po barelu, kao i američka sirova nafta, koja je otišla naniže za nešto manje od sedam odsto, na nešto manje od 92 dolara po barelu, preneo je u utorak, 14. aprila, Trejding ekonomiks.
U toku su razgovori o održavanju još jedne runde pregovora pre isteka dvonedeljnog prekida vatre, a izveštaji sugerišu da bi razgovori mogli da budu održani u Pakistanu.
Strane nisu uspele da postignu dogovor nakon produženih pregovora tokom vikenda, što je navelo američkog predsednika Donalda Trampa da objavi blokadu iranskih isporuka nafte.
Pandemijski pad
U međuvremenu, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je da bi sukob mogao da izbriše rast globalne potražnje za naftom ove godine, što je prvi godišnji pad od pandemije, uz napomenu da cene možda još ne odražavaju obim poremećaja.
Rat je oštetio energetsku infrastrukturu i ozbiljno ograničio saobraćaj kroz Ormuski moreuz, a izveštaj Organizacije zemalja proizvođača nafte OPEK plus pokazuje da je proizvodnja pala za 7,9 miliona barela dnevno u martu.
