Tri preduzeća u vlasništvu Elektroprivrede Srbije formalno su registrovana na Kosovu gde već 25 godina ne vrše nikakvu delatnost. Njihov ukupni dug je u međuvremenu premašio 580 miliona evra, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa
Tri preduzeća u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu, dužna su više od pola milijarde evra.
Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji – pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ove firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema.
Proizvodnja struje je u rukama kosovskih kompanija, a tri srpske firme, sa više od 3.100 zaposlenih, posluju iz Beograda.
I gomilaju dugove, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR), prema kojima je ukupni minus ova tri javna preduzeća veći od 580 miliona evra.
Grafika: Radio Slobodna Evropa
Ova tri preduzeća su za Prištinu nepostojeća, jer ih ne priznaju kosovski zakoni.
Ali, Srbija, koja osporava nezavisnost Kosova, sebe i dalje smatra vlasnikom kosovskih elektroenergetskih postrojenja.
Imovinski sporovi, kao i druga pitanja koja opterećuju odnose Srbije i Kosova, tema su dijaloga koji se vodi pod okriljem Evropske unije.
Dijalog Beograda i Prištine je, međutim, proteklih godina u zastoju. A postignuti sporazum o energetici se ne primenjuje u potpunosti.
Za to vreme, javno dostupni finansijski izveštaji koje je analizirao RSE, pokazuju da tri preduzeća – Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet – u stvari pružaju usluge srpskoj Elektroprivredi.
Tako su njihovi radnici uglavnom angažovani na različitim pomoćnim poslovima u okviru sistema EPS-a: od remonta i održavanja elektroenergetskih postrojenja, do očitavanja brojila u Srbiji.
U njihovim finansijskim izveštajima navodi se da zapošljavaju radnike koji su nakon rata 1999. godine „proterani sa radnih mesta“, a firme „sprečene“ da obavljaju svoju delatnost u kosovskoj elektroprivredi.
Iako imaju nagomilane gubitke, ova tri preduzeća sa fiktivnim adresama na Kosovu raspisuju tendere i dodeljuju poslove različitim privatnim i državnim firmama po Srbiji.
Samo u 2025. godini, zaključila su više od 80 ugovora i sporazuma vrednih više od pet miliona evra – utvrdio je RSE, analizirajući zvanične podatke sa portala javnih nabavki.
Za potrebe tih preduzeća, nabavljani su, primera radi, automobili, kamioni, autobusi, gorivo, mašine, alat i različita građevinska oprema i materijali.
Novac je odlazio i na mobilne telefone i kompjutersku opremu.
EPS i njegova tri zavisna preduzeća sa adresama na Kosovu nisu odgovorila na pitanja RSE o svom poslovanju.
Bez odgovora je ostalo i pitanje o nabavci različite robe i usluga, s obzirom na to da preduzeća ne obavljaju svoju osnovnu delatnost – proizvodnju i distribuciju struje.
Na mnogim od ovih tendera, poslove su dobile firme koje nisu imale konkurenciju – jer su se jedine javljale sa ponudama.
„Čim nema konkurencije na strani tražnje, onda to ostavlja sumnje na korupciju“, ocenjuje profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić.
Do objave teksta, odgovor nije stigao ni iz Vlade Srbije i Ministarstva energetike – kakav je plan za EPS-ova preduzeća sa Kosova.
Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet su finansijski potpuno zavisni od matične Elektroprivrede.
I nisu jedini, jer je EPS vlasnik još nekoliko zavisnih preduzeća u Srbiji.
„EPS-u o vratu vise neproduktivne firme i pare se rasipaju iz tog sistema“, ukazuje profesor Petar Đukić.
Firmama sa fiktivnim sedištem na Kosovu, EPS prebacuje novac za plate zaposlenih i ostale neophodne troškove, kako bi mogle da rade.
„Oni nisu formalno zaposleni u EPS-u, a dobijaju EPS-ove prihode“, dodaje profesor Đukić.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja Elektroprivrede za 2024, na zarade zaposlenih u preduzećima sa Kosova otišlo je više od 54,7 miliona evra.
A trošak za plate nije jedini novac koji im se uplaćuje.
EPS im plaća i pomoćne poslove unutar srpskog elektroenergetskog sistema, na kojima su ova tri preduzeća angažovana.
„EPS im nudi poslove koje bi verovatno mogao da radi i sam“, ističe Đukić.
Fiskalni savet Srbije, nezavisno državno telo koje analizira javne prihode i rashode, transfere ovim firmama opisuje kao „čist trošak“.
„Stoga bi pomenute isplate trebalo isključiti iz bilansa EPS-a, budući da ne predstavljaju troškove poslovanja samog preduzeća, već neku vrstu socijalne pomoći“, zaključio je Fiskalni savet u izveštaju iz 2022.
Nije poznato ni da li je svih 3.100 zaposlenih u ovim firmama svakodnevno angažovano.
Kompletan tekst o ovoj temi pročitajte na portalu Radio Slobodna Evropa.
Čak 51 naselje u Srbiji nema alternativu NIS-ovim benzinskim stanicama, upozorila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, najavljujući da će država posebno rešavati snabdevanje u tim sredinama zbog američkih sankcija ovoj kompaniji
U menjačnicama je definitivno veća potražnja za evrima, kažu za „Vreme“ iz Udruženja menjača Srbije. Razlog je neizvesnost oko NIS-a, ali prvenstveno neodgovorne poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Kada stupaju na snagu sekundarne sankcije? Da li to Aleksandar Vučić svesno rizikuje jer pušta NBS da i posle 7. decembra posluje sa NIS-om? Da li isto čine i strane banke?
U prvih osam meseci 2025. godine Srbija je uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini, navodi generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović
Kako Rusija drži Srbiju na kratkom lancu gasnim aranžmanom koji je zaključen na svega nekoliko meseci - umesto na nekoliko godina
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
