Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da je Narodnoj skupštini uredno podnosilo godišnje izveštaje za prethodnih pet godina, ali da parlament nijednom nije tražio njihovo predstavljanje, dok je Odbor za pravosuđe sada zakazao istovremeni uvid u pet izveštaja u roku kraćem od 24 časa. Poručuju i da je ovo „bez presedana najteži do sada zabeleženi oblik neprimerenog uticaja na javno tužilaštvo“.
Kako se navodi u saopštenju, naprasno, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je u nedelju, 30. novembra, u popodnevnim časovima, zakazao predstavljanje pet godišnjih izveštaja zajedno u roku manjem od 24 časa.
„Vrhovno javno tužilaštvo osuđuje ovakav postupak predsedavajućeg narodnog poslanika Mrdića, koji predstavlja zlonamerni pokušaj ostvarivanja teškog neprimerenog uticaja na Vrhovnog javnog tužioca i javno tužilaštvo u celini“, navodi se u saopštenju.
Dodaju da su svi raniji izveštaji iste strukture bili usvajani bez primedbi, uglavnom jednoglasno ili uz retke uzdržane i protivglasove, kao i da Skupština nikada ranije nije tražila izmene, dopune ili dodatna objašnjenja.
Podsećaju da je sadržaj izveštaja određen još važećim odredbama, do donošenja novog uputstva Visokog saveta tužilaštva, te da Narodna skupština prethodnih godina nije imala nikakav zahtev prema VJT u vezi sa godišnjim izveštavanjem.
Naglašavaju da po ustavnim promenama iz 2022. godine Vrhovni javni tužilac nije odgovoran za postupanje u pojedinačnim predmetima, već niža tužilaštva odgovaraju nadređenima i na kraju VJT, i ukazuju da rasprava o odgovornosti VJT faktički znači procenu rada svih tužilaštava od 2020. do 2024.
Nadležnosti Vrhovnog javnog tužioca znatno sužene
Ističe se da su nadležnosti Vrhovnog javnog tužioca znatno sužene i ograničene na postupanje pred Vrhovnim sudom, međunarodnu saradnju i opšta obavezna uputstva, dok su druge ovlašćene radnje prenete na niže nivoe tužilaštva.
Dodaje se da je Vrhovnom javnom tužilaštvu i tužiocu oduzeto pravo za preduzimanje ostalih radnji na koja su niži javni tužioci shodno Zakoniku o krivičnom postupku ovlašćeni, što mora biti poznato predstavnicima Narodne skupštine.
„Upravo je 2025. godina bila tema svih pitanja i kritika koje su upućene danas predstavnicima Vrhovnog javnog tužilaštva, potpuno suprotno Ustavu i zakonu“, ukazuju iz VJT.
Navodi se da su na sednici Odbora iznete primedbe političke prirode, koje nisu imale veze sa podacima iz izveštaja, već sa konkretnim predmetima, te da su njihovi predstavnici obrazložili zbog čega se takve primedbe ne mogu smatrati osnovanim.
„Način zakazivanja današnjeg predstavljanja i njegov tok, prethodne medijske najave predsednika Odbora za pravosuđe i momentalna, a očigledno ranije pripremljena osuda i napadi putem dela informativnih medija upućeni Vrhovnom javnom tužiocu i Vrhovnom javnom tužilaštvu, predstavljaju bez presedana najteži do sada zabeleženi oblik neprimerenog uticaja na javno tužilaštvo, čiji je cilj sprovođenje najavljenih ideja o promeni uloge, organizacije i načina rada javnog tužilaštava, koje su u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom, reformama iz 2022. godine, i međunarodnim obavezama u vezi vladavine prava i sprovođenja Akcionog plana za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji“, ukazali su iz VJT.
Najavljeno je da će VJT u narednom periodu pratiti razvoj događaja i sve oblike pritisaka i o tome redovno obaveštavati javnost.
