DW: Zašto su deveta, 32, 66. i 83. bitne godine za naš mozak?

Istraživački tim sa Univerziteta Kembridž je analizirao 3.802 MRT snimka mozga i rekonstruisao obrasce neuronske povezanosti između rođenja i 90. godine. Podaci su otkrili iznenađujuće jasnu sliku: strukturna organizacija mozga ne odvija se kontinuirano, već u pet glavnih faza od kojih je svaka obeležena značajnim prekretnicama – oko 9. 32. 66. i 83. godine, piše Dojče vele.

„Ovi životni periodi daju važan kontekst za to u kojim fazama naš mozak može biti posebno sposoban ili posebno ranjiv“, naglašava Aleksa Mazli, glavna autorka studije i dodaje:

„Znamo da je umrežavanje mozga od presudnog značaja za naš razvoj, ali nam nedostaje celovita slika o tome kako se ono menja tokom života – i zašto.“

Prvih 9 godina: izgradnja i preuređivanje mozga

Prva faza razvoja mozga počinje rođenjem i traje do oko devete godine života. U tom periodu mozak se intenzivno „povezuje“. Nastaju bezbrojne nove sinapse – veze između nervnih ćelija – koje čine osnovu za kognitivni i motorički razvoj.

Već u ranom detinjstvu mozak počinje da optimizuje te veze. Sinapse koje se ne koriste bivaju uklonjene, dok se istovremeno jačaju informacione veze između najvažnijih regija mozga. Ova faza je presudna za to koliko će mozak biti efikasan u narednim godinama života.

Velika transformacija mozga od 9. do 32. godine

Oko devete godine najavljuje se prvi prelomni trenutak. Tada mozak počinje da se priprema za promene koje donosi pubertet. Hormonske promene dovode do toga da nastavlja da raste bela masa mozga, odgovorna za brzo prenošenje informacija.

Istovremeno se optimizuje mreža između ključnih regija mozga kako bi saradnja bila efikasnija.

Tokom ove faze „izgradnje“, često se javljaju tipični problemi puberteta: Iz perspektive odraslih, adolescenti se često ponašaju iracionalno i skloni su rizičnom ponašanju. To je zato što se takozvani prefrontalni korteks razvija poslednji – ovaj region je odgovoran za planiranje i kontrolu impulsa.

Pošto je mozak posebno osetljiv na spoljašnje i unutrašnje uticaje tokom ove faze, problemi mentalnog zdravlja poput depresije ili anksioznih poremećaja često se prvi put javljaju tokom puberteta. Međutim, nakon ove transformacije, mozak je idealno dobro povezan i optimalno pripremljen za odraslo doba.

Vrhunac razvoja mozga oko 32. godine

Sledeća prekretnica u 32. godini života je, prema studiji, najznačajnija u celom životu osobe. Mozak tada dostiže svoj vrhunac. Inteligencija i ličnost su potpuno razvijene, a neuronske mreže optimalno funkcionišu kod zdravih osoba.

Tokom narednih decenija neuronske veze postepeno nestaju. Tačni uzroci ovoga još uvek nisu u potpunosti shvaćeni.

Sumnja se da bi spoljni faktori poput stresa, porodičnih promena ili profesionalnih pritisaka mogli igrati ulogu. To bi takođe mogao biti prirodni proces starenja koji se odvija nezavisno od spoljnih uticaja.

Dok pubertet označava jasan početak, kraj adolescencije je mnogo teže naučno odrediti, objašnjava autorka studije Aleksa Mazli. „Na osnovu isključivo neuronske arhitekture, otkrili smo da se promene u strukturi mozga tipične za adolescente završavaju tek oko ranih tridesetih godina.“

Takva struktura ostaje relativno stabilna tri decenije, sve dok se sledeća prekretnica ne dostigne oko 66. godine.

Reorganizacija moždanih mreža od 66. godine

Od 66. godine, mozak ulazi u novu fazu. Neuronske mreže nastavljaju da se proređuju, što otežava saradnju između različitih regiona mozga. Slično pubertetu, mozak je tokom ove faze posebno osetljiv na poremećaje.

Visok krvni pritisak ili drugi zdravstveni problemi mogu oštetiti krvne sudove u mozgu i time narušiti kognitivne sposobnosti. Rizik od neurodegenerativnih bolesti poput demencije značajno se povećava tokom ove životne faze.

Mozak ostaje sposoban za učenje i u dubokoj starosti

Sa 83 godine, mozak dostiže konačnu prekretnicu u svom razvoju. Neuronska povezanost nastavlja da opada, a mozak se sve više bori da kompenzuje poremećaje. Ipak, aktuelne studije pokazuju da mozak poseduje izuzetnu prilagodljivost čak i u starosti. Na primer, istraživački tim iz Tibingena i Magdeburga pokazao je da čak i veoma stari ljudi mogu da formiraju nove veze u mozgu ako ostanu mentalno aktivni.

Studija potvrđuje i da dublje regije mozga mogu pojačati slabije nervne signale i time delimično nadoknaditi gubitak neuronskih mreža. Mentalna aktivnost i društvena interakcija, dakle, mogu doprineti očuvanju funkcionalnosti mozga sve do duboke starosti.

Izvor: DW