Dosije „Ćacilend“: Crna rupa kao sudbina režima

Blokaderi su stvarno nesnosni! Osam meseci, bez sekunde pauze, blokiraju Pionirski park i prostor ispred Skupštine.

Budu i prođu epski protesti protiv vlasti, sukobi na ulicama se javljaju u talasima, prođu i štrajkovi glađu, ali šatorski kamp u centru Beograda – ostaje.

Užasu i poenti Ćacilenda posvećen je naslovni dosije novog broja „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (20. novembar). Naši sagovornici ređaju teorije o smislu Ćacilenda, od simboličnog ili strateškog zauzimanja teritorije do paravojne funkcije.

Politikolog Milorad Đurić kaže da su mnogi pogrešno otpisali taj šatorski kamp kao bizarnost. On ima funkciju zauzimanja prostora i poruke da se neće ponoviti Peti oktobar.

„Takođe, u pitanju je i uvođenje permanentnog ‘vanrednog stanja’“, priča Đurić. „Polazeći od pretpostavke da je suveren onaj koji odlučuje o vanrednom stanju, režim je svesno suspendovao pravni sistem na jednom delu teritorije glavnog grada, stvarajući svojevrsni ‘black box’, prostor nepoznate unutrašnje strukture i neobjašnjivog mehanizma funkcionisanja, u kojem očigledno ne važe pravne norme.“

Uz to, dodaje, Ćacilend je i stalna iritacija i provokacija građana, udica na koju treba da se upecaju što onda „pravda“ brutalnost policije.

Visoka cena po vlast

Dragan Popadić, profesor psihologije na beogradskom Filozofskom fakultetu, kaže da šatorski kamp služi kao zaštitni prsten oko Predsedništva i Skupštine, naseljen pre svega ljudima sa kriminalnim dosijeima, onima u koje Vučić trenutno ima najviše poverenja. Policija je, kaže, tu da ovu grupu štiti i opslužuje.

Cena za vlast je visoka, smatra on, i to ne samo jer kamp košta para – to su ionako narodne pare.

„Režim više muči druga vrsta svakodnevnih troškova, onih na propagandnom planu. Najpre, radi se o očiglednom ruglu, sve sa šatorima i klozetima postavljenom u centru grada, ruglu pored kojeg svakodnevno prolaze hiljade Beograđana, a čija slika se sve više širi svetom kao slika i prilika režima u Srbiji. I zlokobna svrha ovog parka sve je očiglednija“, kaže Popadić za „Vreme“.

No politikolog Viktor Stamenković smatra da bi uklanjanje kampa sada za režim bilo još skuplje.

„Ćacilend predstavlja utvrđenje vlasti koje je ona sama podigla na toliko visoku simboličku ravan da bi sada svako odustajanje ili uklanjanje tog utvrđenja predstavljalo poraz. Sudbina vlasti percipira se kao sudbina Ćacilenda.“

**Ceo dosije o Ćacilendu, štrajkovima glađu, političkim stavovima nove generacije brucoša čitajte u novom broju „Vremena“ koji stiže u četvrtak (20. novembar) ili se **pretplatite na digitalno izdanje