Srbija bi u slučaju NIS-a u najmanju ruku trebalo da se ugleda na Bugarsku koja je Lukoil stavila pod državnu upravu, kaže za „Vreme“ energetski stručnjak Miodrag Kapor
Konačna odluka o budućnosti Naftne industrije Srbije, prema onome što je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mora da bude doneta do nedelje, 23. novembra.
Vučić je naglasio da želi da se po svaku cenu izbegne „konfiskacija, nacionalizacija i otimanje imovine“ i izrazio nadu da će „azijski i evropski partneri, sa kojima ruski partneri razgovaraju, prihvatiti da pregovaraju o vlasništvu“.
Energetski stručnjak Miodrag Kapor podseća da su sankcije Naftnoj industriji Srbije već implementirane u punoj meri, da se zalihe smanjuju i da je hitno potrebno da se uradi nešto.
On kaže da ne vidi, iako se o njima govori, nikakav potez koji bi bio tranzicioni, kao što je menjanje menadžmenta.
„Jedini potez je ono što je Bugarska uradila promptno, pa je automatski dobila produžetak licence za Lukoil do aprila naredne godine“, kaže Kapor za „Vreme“. Smatra da je nužno da Srbije ode i korak dalje od Sofije, koja je Lukoil stavila pod državnu upravu.
„Potrebno je ne samo da se uvede prinudna uprava NIS-u, nego su verovatno potrebne i čvrste garancije da će se dogoditi nacionalizacija, odnosno potpuno izbacivanje ruskog vlasništva iz NIS-a. Samo to će Srbiji omogućiti da izdejstvuje podizanje privremenih licenci za nastavak rada NIS-a“, kaže Kapor.
Naglašava da je trenutni fokus Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) da kompletno rusko vlasništvo izađe iz NIS-a.
„Šta Srbija planira u budućnosti da uradi sa svojom imovinom, kada se ovaj sukob završi, to je domaće, unutrašnje pitanje. OFAC želi da, dok traje sukob u Ukrajini, Rusija nema nikakve veze sa energetskim sektorom Srbije i za to traži čvrste garancije“, kaže Kapor.
S obzirom na jak pozitivni sentiment koji veliki broj građana Srbije gaji prema Rusiji, pitali smo Kapora kako bi javnost reagovala na nacionalizaciju NIS-a.
„Vlast ima kontrolu nad bezbednosnim aparatom i njoj nikada nije pretila opasnost od takozvane proruske opozicije. Ukoliko bi se građani koji su do sada glasali za Srpsku naprednu stranku u slučaju nacionalizacije NIS-a okrenuli nekoj opozicionoj proruskoj partiji, to ne bi bila realna pretnja izvršnoj vlasti“, smatra Kapor.
Dodaje da je upravo vlast kreirala mnogobrojne takozvane opozicione organizacije sa proruskim narativom.
„Jedina opasnost za izvršnu vlast može da bude prozapadna opozicija, a ona je vrlo slaba. Eventualna opasnost za izvršnu vlast mogla bi da bude ukoliko neki proruski delovi u srpskim bezbednosnim službama, a njih ima dosta, ugroze fizičku bezbednost nekih pripadnika izvršne vlasti u Srbiji“, kaže Kapor.
„Ničim izazvane sankcije protiv pravoslavnog naroda”
Upitan da li bi Rusija, s obzirom na to da se u Srbiji doživljava kao najveći prijatelj i saveznik, ipak mogla da se predomisli i postane saradljiva po pitanju NIS-a, Kapor kaže da je na to teško odgovoriti izvan domena spekulacija.
„Bio sam sklon tome da će Rusi minimalno da izađu u susret da se dignu sankcije. Sada ne isključujem mogućnost da će oni da idu do kraja i da će, sa medijima koji su im bliski u Srbiji, da krenu u hajku protiv Zapada okrivljujući ga za ono što se dešava Srbiji. Da će pokušati sa narativom viđenim u devedesetim godinama – da se uvode ničim izazvane sankcije protiv slovenskog, pravoslavnog naroda. To je najgori scenario u koji će poverovati dobar deo građana“, zaključuje Kapor.
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
