Više od decenije predsednik Srbije Alekdsandar Vučić vodi politiku jednake poniznosti i prema Rusiji i prema Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon što su američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), koja je većinski u ruskom vlasništvu, stupile na snagu, ta politika zapala je u ćorsokak.
Ako Srbija postupi po nalogu Vašingtona rizikuje da od 1. janura ostane bez jeftinog ruskog gasa i padne u nemilost Kremlja, koji se u Srbiji pita i za mnogo manje važne stvari. A ako neće da razbesni Vladimira Putina promenom vlasničke strukture NIS-a, u Srbiji će doći do nestašice nafte i naftnih derivata i ogromnih poskupljenja.
Nacionalizacija NIS-a nameće se kao najmanje loše rešenje, kao što je Bugarska postupila u slučaju Lukoila, koji se takođe našao pod američkim sankcijama. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se iz petnih žila trudi da do nacionalizacije ne dođe.
„Da se izbegne otimačina imovine“
Vučić je dramatično poručio da želi „da po svaku cenu izbegne nacionalizaciju, konfiskaciju i otimačinu ruske imovine“.
Naveo je da se nada da će Rusi „ubrzati transakciju“ sa partnerima sa kojima trenutno pregovoraju, a onda je, nekontrolisano se razmećući državnim novcem, „predložio“ nadležnim državnim institucijama da, „razmotre da mi ponudimo i bolju cenu“.
„Iako mi nismo njihov izbor, mi nismo bili ruski izbor, neki drugi su ruski izbor, pretpostavljam da su mislili da mogu to da završe sa menadžmentom. Posle toga mi moramo da ponudimo višu cenu“, poručio je Vučić.
Da nema nameru da zaštiti budžet Srbije, samo da se ne bi zamerio Putinu, Vučić je nagovestio i rečima: „Ako ne budemo imali drugog rešenja, ma koliko, ma šta da košta, naći ćemo novac, razgovaraćemo i sa Evropljanima, i sa svim drugima“.
„Specijalna operacija“
Zatim je, u maniru čudotvorca kakvim voli da se predstavlja, u sve dodao i mrvicu mistike, pa je, obraćajući se guvernerki Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković pomenuo nekakvu „specijalnu operaciju“.
„I Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo. Ako budemo sami morali da plaćamo, imaćemo novac, platićemo, samo ćemo morati da izvedemo tu operaciju. I obavestićemo građane ukoliko to bude prihvaćeno, jer ja želim da izbegnemo po svaku cenu konfiskaciju, nacionalizaciju i otimanje imovine“, naglasio je Vučić.
„Ovo nije komunizam“
Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić jednako dramatično je najavila da će se Srbija držati principa da je privatna imovina svetinja i da neće biti bilo kakvog oduzimanja ili konfiskacije vlasništva u NIS-u, jer „ovo nije komunizam“.
I ona je izjavila da će Srbija, ako to bude potrebno, „platiti, pa čak i preplatiti udeo u NIS-u“.
„Vučićevi moralni obziri“
Zabrinutim tonom u diskusiju se ubacio i ministar finansija Siniša Mali, koji je Vučiću poručio da „bez obzira na njegove moralne obzire, Srbija mora da razmišlja o sebi, inače nam je sve ugroženo“.
„Znam da dosta ljudi misli kao ja, ali ja sam se osetio u obavezi da to kažem. Radili smo sve kako su naši prijatelji iz Rusije rekli, pregovaraju, mi smo podržali, razgovaraju, mi smo podržali, i od toga ništa bilo nije. Hoću da građani znaju, sve smo ih podržali kako bi rešili sankcije“, vajkao se Mali.
Međutim, „naši ruski prijatelji” ni posle 17 godina rada u Srbiji nisu ponudili zemlji domaćinu i suvlasniku NIS-a da zajedno tražimo rešenje.
„Znam da je to teška odluka, ali nema drugog rešenja. Moramo da razmišljamo o sebi, to od vas (Vučića) zahteva veliko angažovanje kada su državni odnosi u pitanju. Mi moramo da obezbedimo neki novac, ako dođe do toga da treća strana neće to da prihvati, mi moramo da ponudimo veću cenu“, poručio je Mali.
Problem nacionalizacije
Nacionalizacija NIS-a mogla bi od režima Aleksandra Vučića da odbije armiju putinofila u Srbiji, što je verovatno i najveća grupacija fanova predsednika države. Time bi Vučiću i njegovoj partiji dodatno bile umanjene šanse za pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima, koje je najavio za 2026. godinu.
Nacionalizacija NIS-a bila bi i poruka „kineskim prijateljima“ da Vučić baš i nije tako odan partner, u situciji kada se i Kina sukobljava sa SAD i Evropskom unijom.
Kako je Bugarska očuvala integritet
Bugarska je, kada se našla pred sličnim problemom kao Srbija sa NIS-om, uspostavila državnu kontrolu nad kompanijom Lukoil potpalom pod američke sankcije, posredstvom specijalnog administratora, što de fakto znači nacionalizaciju.
Bugarska se na to odlučila u trenutku kada su američke sankcije zapretile da blokiraju poslovanje Lukoila, a svaki zastoj u rafineriji u Burgasu, jedinoj rafineriji u Bugarskoj, mogao bi da izazove lančanu reakciju u zemlji koja iz te rafinerije dobija ogroman deo goriva i prihoda.
U bugarskom parlamentu je zbog toga, uprkos burnom protivljenju opozicije, odobren zakon koji omogućava državi da postavi privremenog administratora.
Taj zakon omogućava specijalnom upravniku da proda akcije i lokalne poslovne jedinice Lukoila novom vlasniku, a njegove odluke, prema pisanju agencije AFP, ne mogu da budu osporene na sudu.
