Međunarodni monetarni fond (MMF) još jednom je smanjio svoju prognozu za privredni rast Srbije za 2025, i to na 2,4 odsto, u poređenju sa 3,5 odsto, koliko su projektovali u aprilu ove godine.
Takođe, u izveštaju IMF-ovog „Svetskog ekonomskog pregleda“ Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi po projektovanom BDP-u za narednu godinu.
Za slabiju aktivnost privrede predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je okrivio „blokade i nerad“, aludirajući na antivladine proteste koji traju od novembra 2024, a pokrenuti su zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Uprkos toj tvrdnji, u junu je predsednik države rekao da očekuje rast bruto domaćeg proizvoda veći od tri odsto, ali u Svetskoj banci ipak očekuju da on bude 2,8 odsto u 2025.
To je za 1,1 procentni poen manje u odnosu na 2024, a Svetska banka je smanjila očekivanja za 0,7 procentnih poena, odnosno za petinu, u odnosu na projekcije iz aprila ove godine.
Treba dodati i da su strane direktne investicije više nego prepolovljene u odnosu na isti period prošle godine, o čemu je „Vreme“ već pisalo.
Šta je problem privrede?
Ove godine bilo je manje kukuruza, šećerne repe, soje, malina, višanja, šljiva i jabuka, dok je pšenice, suncokreta i grožđa više nego 2024, pokazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ovo je drugi put da se snižavaju projekcije Svetske banke za tekuću godinu, jer je prvobitno očekivano da će rast u Srbiji iznositi četiri odsto, piše Aleksandar Zdravković, viši istraživač Instituta ekonomskih nauka (IEN).
Uprkos problemima, Srbija bi i sa predviđenom stopom od 2,8 odsto rasla brže od proseka u Evropskoj uniji. Time bi dostigla „izvestan stepen“ približavanja tim zemljama po životnom standardu, iako je na učinak srpske privrede ovog puta uticala unutrašnja neizvesnost, ali i pogoršanje poslovne klime u svetu, piše BBS na srpskom.
Zapadni Balkan
Srpska privreda je najveća na Zapadnom Balkanu i njen slabiji rezultat u 2025. glavni je razlog nižih projekcija za ceo region, koji će ove godine imati rast od 2,8 odsto, a u 2024. je on iznosio 3,5 odsto, objavila je Svetska banka.
Samo Severnu Makedoniju i Crnu Goru čeka „skromno ubrzanje“, navode iz Svetske banke. Za te dve zemlje su projekcije rasta povećane u odnosu na april, kao i za Albaniju, za Kosovo su nepromenjene, a smanjene su za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
Iz Svetske banke upozorili su i na sve težu situaciju sa radnom snagom u šest zemalja Zapadnog Balkana, a prognoziraju da će u narednih pet godina imati 190.000 radnika manje.
Usled tranzicije ka obnovljivim izvorima energije i sve široj upotrebi veštačke inteligencije u privredi, oko 20 odsto radnika u regionu će možda morati da se prekvalifikije za obavljanje drugih poslova i zanimanja.
