Švedska policija tvrdi da kriminalne mreže za izvršavanje pucnjava i transport oružja sve češće regrutuju decu, jer mlađi od 15 godina ne mogu biti krivično gonjeni
Premijer Švedske Ulf Kristerson najavio je u septembru planove da se za najteža krivična dela, uključujući ubistvo i teško izazivanje eksplozije granica krivične odgovornosti spusti sa 15 na 13 godina.
Reforma zakona je odgovor na porast smrtonosnog nasilja među bandama. Policija tvrdi da kriminalne mreže za izvršavanje pucnjava i transport oružja sve češće regrutuju decu, jer mlađi od 15 godina ne mogu biti krivično gonjeni, piše DW.
Vlada u Stokholmu ranije je najavila osnivanje posebnih pritvorskih jedinica u švedskim zatvorima za maloletnike od 15 do 17 godina. Prema novom predlogu, plan se proširuje i na jedinice za zatvaranje mladih uzrasta od 13 do 14 godina. Prema Ministarstvu pravde Švedske, maloletni prestupnici bi mogli početi da se šalju u ove pritvorske ustanove već narednog leta.
Vlada tvrdi da će promena zatvoriti pravnu rupu koju bande zloupotrebljavaju. Međutim, pravni stručnjaci, organizacije za prava deteta i socijalni radnici upozoravaju da spuštanje granice neće smanjiti kriminal, te da može ugroziti proces rehabilitacije.
Minimalna starost za krivičnu odgovornost u Evropi znatno varira. Zemlje sa granicama ispod 14 godina su Irska (od 10 godina u zavisnosti od prestupa), Holandija (od 12 godina), Belgija i Mađarska (od 12 godina u zavisnosti od prestupa), Francuska (od 13 godina u zavisnosti od prestupa). A najviša granica je u Portugaliji i Luksemburgu gde su mladi krivično odgovorni tek sa 16 godina.
Uprkos razlikama, sve zemlje Evropske unije imaju posebne sisteme pravde za maloletnike mlađe od 18 godina, gde je fokus na obrazovanju i rehabilitaciji, a ne na kažnjavanju. Međutim, kako se zaoštravaju političke rasprave oko omladinskog kriminala, sve više nestaje granica između zaštite i krivičnog gonjenja maloletnika.
U zemljama s višim granicama, poput Finske ili Portugalije, naglasak je na socijalnoj reintegraciji. Drugde, rastuća zabrinutost zbog učešća mladih u nasilnim krivičnim delima podstiče pozive za pooštravanje pravila, trend koji je sada vidljiv na primer u Švedskoj – ali i u Nemačkoj.
Krivični zakon u Nemačkoj postavlja granicu odgovornosti na 14 godina. Prestupnicima od 14 do 17 godina sudi se u sudovima za maloletnike, gde se naglasak stavlja na rehabilitaciju, društveno korisni rad i savetovanje, pre nego na zatvorske kazne.
Međutim, pozivajući se na porast nasilja među još mlađima, članovi konzervativne CDU kancelara Fridriha Merca, kao i političari krajnje desnice, traže spuštanje granice na 12 godina. Statistika pokazuje da je broj dece osumnjičene za nasilna krivična dela porastao za 11,3 odsto u 2024. iako je nivo i dalje znatno niži nego početkom 2000-ih.
Kao i u Švedskoj, zagovornici prava deteta i pravni stručnjaci protive se spuštanju granice. Neki pozivaju da se prvo sprovede istraživanje o tome da li bi takav potez uopšte smanjio broj krivičnih dela među mladima i kakav bi uticaj imao na decu.
Za sada, nemačka vlada pokazuje malo interesovanja za promene, držeći se pristupa koji stavlja rehabilitaciju na prvo mesto i koji već dugo oblikuje filozofiju pravde za maloletnike. Ipak, debata se ponovo pojavljuje, a švedska odluka da spusti granicu mogla bi poslužiti kao inspiracija konzervativnim zakonodavcima.
Irska ima najnižu starosnu granicu za krivičnu odgovornost u EU. Prema Zakonu o deci, većina maloletnika postaje krivično odgovorna sa 12 godina, ali za teška krivična dela poput ubistva, ubistva iz nehata ili silovanja, gonjenje je moguće već od 10 godina.
Ova politika izazvala je kritike grupa za ljudska prava, uključujući UNICEF i Savet Evrope, koji preporučuju minimalnu granicu od 14 godina. Aktivisti u Irskoj pozivaju zakonodavce da podignu granicu, tvrdeći da trenutni zakon nije u skladu sa savremenim standardima zaštite dece.
Irska vlada brani postojeći okvir, ukazujući na specijalizovane sudove za maloletnike i programe preusmeravanja koji se fokusiraju na obrazovanje i pravdu zasnovanu na pomirenju i obnovi poverenja. Ipak, pod sve većim međunarodnim pritiskom, razmatra se revizija zakonodavstva.
Primer Danske ukazuje da treba biti oprezan. Vlada desnog centra je 2010. spustila granicu krivične odgovornosti sa 15 na 14 godina, nadajući se da će time zaustaviti kriminal među mladima. Dve godine kasnije, nova vlada je poništila odluku. Studije su pokazale da nije bilo smanjenja krivičnih dela među 14-ogodišnjacima. Takođe je pronađena veza između ranog zatvaranja i povećanog ponavljanja krivičnih dela.
Za mnoge u Briselu, to je podsetnik da reforme krivičnog zakona mogu biti politički popularne, ali retko donose trajne rezultate.
Pitanje koliko mlad neko može biti da bi bio kažnjen ostaje politički osetljivo u celoj EU. Švedski predlog uklapa se u širi trend oštrije retorike o omladinskom kriminalu — ali istraživanja, poput studije iz Danske iz 2025. sugerišu da rana kriminalizacija može otežati reintegraciju.
Istraživači u SAD takođe su utvrdili da rano zatvaranje maloletnika negativno utiče na njihov razvoj i često ima dugoročne posledice.
Dok zemlje EU vagaju između odvraćanja i rehabilitacije, pravi izazov možda nije u tome koliko nisko ide starosna granica, već u tome kako društva pomažu ranjivoj deci da uopšte ne uđu u svet kriminala.
Proces relativizacije prošlosti i ustaškog znamenja u Hrvatskoj već duže traje, a institucije nisu u stanju, a pitam se i da li su voljne, da garantuju prostor slobode, slobodu izražavanja, kaže Vesna Teršelić, voditeljka Dokumente – centra za suočavanje s prošlošću
Teške borbe u ukrajinskom gradu Pokrovsku, u Donjeckoj oblasti, vode se već više od godinu dana, a poslednjih meseci prelile su se i na ulice
Dva osumnjičena su pritvorena nakon masovnog ubadanju u vozu u Velikoj Britaniji u kome je devetoro ljudi zadobilo povrede opasne po život
Nakon nekoliko dana atmosfere linča, napada na Turke i paljenja i demoliranja njihove imovine, antiturska histerija u Crnoj Gori polako se (valjda) smiruje. Policija pojačava kontrolu nad strancima i mnoge proteruje
Novinari BIRN-a infiltrirali su se u privatne Telegram grupe u kojima plaćenici sa dugogodišnjim iskustvom regrutuju nove dobrovoljce iz Srbije i Bosne i Hercegovine za rusku vojsku na ukrajinskom frontu
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
