Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović opet će izveštavati o studentskoj šetnji od Beograda do Novog Sada. Kako se za to sprema?
Uskoro će studenti opet na pešačenje. Prvog novembra Novi Sad čeka tužna godišnjica pada nadstrešnice i verovatno najveći protest koji je taj grad ikad video.
Iz Beograda će pešačiti hiljade studenata. Osamdesetak kilometara, dva dana hoda. Kada su to prvi put radili, kao reporterka ih je pratila naša Katarina Stevanović. I opet će.
Sitna žena, rekao bi neko, ali Katarina je naša maratonka. Neustrašiva pride, što se ne završi uvek baš najbolje po nju – ne tako davno pisala je kako je teško povredila ruku na vojnoj obuci za reportere.
Kako se sada priprema za novo pešačenje? Kaže, prvo čeka – vremensku prognozu. „Ako bude hladno, poneću rezervne patike ili cipele za kišu, svakako kabanicu, rezervni par pantalona, majice, jaknu. Možda i rukavice budu potrebne, šal, kapa.“
Nikako starke
Teško je hodati i sa malim rancem, a kamoli sa većim. Ali, neko bi trebalo da automobilima prati kolonu i ponese stvari. „Svakako mi trebaju eksterna baterija, punjač, laptop zbog posla“, ispričala je Katarina za naš njuzleter Međuvreme.
A fama oko obuće, čarapa, žuljeva? „Prošli put sam išla u patikama u kojima inače trčim duge distance u zimskim uslovima, zbog klizanja, pa nisam imala problem. To ili cipele za planinarenje. Ali, neki krenu u starkama ili sličnim patikama – a to je užas.“
Pamučne čarape, nekoliko komada, onda gelovi za hlađenje mišića, hanzaplasti za žuljeve, lekovi za bolove… to će sve biti u Kaćinom rancu.
„Neko ko se aktivno bavi planinarenjem ili pešačenjem možda kaže da preterujem, ali ne hodaju samo utrenirani. Jeste to 80 kilometara, neko bi rekao ništa za dva dana, ali nije baš da je ništa.“
Prošli put se noćilo u Inđiji, a izgleda da će i sada. Možda opet u šatorima. Katarina kaže da je rezervisala hotel – ovog puta je noć dvadeset evra skuplja. Biznis je biznis.
Osluškivanje kolone
Šta je sa novinarskim poslom? Izazov je naših dana da se bude blizu, ali da se ne učestvuje nego izveštava, da se pita.
„Prošli put sam trčala s jedne na drugu stranu kolone, provodila vreme u grupama, prisluškivala o čemu ljudi razgovaraju dok hodaju, a ne samo kad im se predstavim kao reporterka, da bih uvidela punu sliku. Trudiš se da budeš svestan da si na poslu i da nisi deo kolone, već da objektivno izvestiš o tome što se dešava“, priča Katarina.
Kaže, ipak je „strefila emocija“ kad je prošli put ušla u Novi Sad. Sećate se, bilo je to vreme dočeka, suza. „Srećom imam urednike koji čekaju moje izveštaje, pa mogu da izbace patetiku, ako je bude.“
Opet se ne boji
Katarina je imala bliski susret sa policijom, isto u Novom Sadu, na protestu početkom septembra. Tada se gradom cedio jači suzavac. Iako je imala novinarsku legitimaciju, policija je držala petnaest minuta na zemlji. Neki su dobacivali razne gadosti.
„Vreme“ je tražilo hitnu reakciju nadležnih – uzalud. Možda pak Kaći nije uzalud ona vojnička obuka…
„Ne pribojavam se“, kaže ona. „Ovog puta ću imati i svu opremu – reporterski prsluk kao i prošli put, ali i šlem, ako krenu kamenice, i fiziološki rastvor ukoliko bude suzavca.“
Na kraju kaže da će ovo biti dobra prilika da se uporedi atmosfera u odnosu na šetnju od pre devet meseci, da se oslušne i izvesti.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Stigao je rođendanski dvobroj „Vremena“ u kojem pokušavamo da razjasnimo misteriju kako toliko opstajemo, uprkos režimima. Za „Vreme“ govore i pišu Uroš Đurić, Boško Jakšić, Vladan Đokić i drugi
Posle više od četiri decenije, objavljeno je u jednoj knjizi šest najranijih beležnica Ive Andrića koje su se selile iz džepa njegovog studentskog kaputa, zatvoreničke košulje, diplomatskog fraka i na koncu, iz radnog stola u ostavinsku rukopisnu riznicu
Palata Albanija nije dobila ime po istoimenoj državi zato što ona tada nije ni postojala. Ovo je priča o imenu te poznate zgrade koja obeležava centar prestonice, i o tadašnjim Beograđanima
U Njujorku je u toku izložba 75 plakata iz Musolinijeve ere koji svedoče o uvek aktuelnoj sprezi umetnika, kompanija, marketinških stručnjaka i totalitarnog režima
U Zagrebu građani često prijavljuju napade sivih vrana, naročito u periodu kada ptice odgajaju mladunce. Stručnjaci iz udruženja Biom naglašavaju da je edukacija stanovništva neophodna kako bi se smanjili incidenti i obezbedio miran suživot sa pticama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
