Od početka sezone u beogradskim pozorištima prikazane su četiri premijere, realizovane sredstvima iz ranijeg budžeta. Nadajmo se da neće biti i jedine
Ružne vesti povodom Pravilnika o radnoj disciplini koji je uvela nova uprava Narodnog pozorišta a zatim i zatvorila zgradu, nadjačale su one lepe – da je od početka sezone u beogradskim pozorištima bilo četiri dramske premijere.
One su realizovane iz ranije obezbeđenog budžeta, pitanje je da li će do kraja ove sezone pozorištima stići novac za nove projekte, pa je to još jedan razlog zašto ove četiri treba zabeležiti.
“Ostrvo s blagom“
Prva je bila „Ostrvo s blagom“ u Malom pozorištu „Duško Radović“, čiji je autor Kokan Mladenović. U Mladenovićevoj verziji istoimenog romana Roberta Luisa Stivensona priča počinje danas, a Džim (koja je u predstavi devojčica!) traži idealno mesto u potkrovlju svoje bake da napravi studio za snimanje rep muzike (spojler: na kraju predstave vas čeka pravi pravcati koncert).
Osim uzbudljive avanture, koja je postavljena romanom, u predstavi se priča i kako se slažu stari i novi svet, tradicija i moderno, kako se otkrivaju novi prijatelji, avanture i put do ostvarenja snova.
Slika Dorijana Greja
Na sceni Studio Ćirilov Jugoslovenskog dramskog pozorišta 10. oktobra je izvedena predstava „Slika Dorijana Greja“ prema romanu Oskara Vajlda u dramatizaciji i režiji Nataše Radulović.
“Dorijan Grej predstavlja oličenje antičkog ideala lepote i mladosti“, napisala je Radulović u programu. „Zamišljen kao moderni Adonis ili Apolon, on slavi harmoniju i savršenstvo. On je sam po sebi umetničko delo, živa skulptura, ali se, za razliku od antičkih bogova, Dorijan opire ovom idealu, jer je u grčkoj kulturi postojala ideja da su lepota (kalos) i dobrota (agathos) nerazdvojne.
Kod Dorijana dolazi do raspada te veze, on spolja ostaje lep, ali iznutra postaje iskvaren. Moderni čovek izopačuje antički ideal u svom strahu od sopstvene prolaznosti, koji ga prožima i parališe, koji ga goni da čini sve, samo da ostane još trenutak duže u svojoj mladosti, jer ’mladost je jedino što vredi imati’. Strah od starenja, koje kosi sve pred sobom, pa i lepotu, glavni je pogon svim likovima, jer gubitak mladosti i lepote znači gubitak sebe, prolaznost”.
Dorijana Greja glumi Joakim Tasić.
Una
U nedelju 12. oktobra je u „Zvezdara teatru“ bila premijera predstave „Una“, Stevana Koprivice koji je adaptirao istoimeni roman Mome Kapora, u režiji Dejana Projkovskog.
Najavljujući predstavu novinarima, Dušan Kovačević direktor „Zvezdara teatra“ je ispričao kako je „Koprivica pre dve godine napravio dogovor s nama da uradi adaptaciju i napiše novo viđenje priče o neobičnom odnosu između jedne studentkinje i njenog profesora. Publika će pomisliti da smo mi to naručili i da je komad pisan u skladu sa ovim što se danas događa – priča o studentima i profesorima. A napisan je na osnovu knjige iz 80-ih godina, što znači da se neki odnosi i neke političke priče ne menjaju, da su to konstante, da su bile i da će biti“.
Profesora igra Nikola Ristanovski, a Unu Magdalena Mijatović.
Igra
Premijerom predstave „Igra“ Mile Mašović Nikolić i Milice Kralj koja je i rediteljka predstave, pozorište „Boško Buha“ 13. oktobra obeležava 75. rođendan, o čemu opširno pišemo u štampanom izdanju „Vremena“.
Milica Kralj je primetila da komad „na prvi pogled deluje šašavo“, a da je predstavu žanrovski opredelila kao igru, pa otuda i naslov.
„Igra“ je komedija o savremenom svetu viđenom očima jedne devojke.
Milica Kralj je na pres konferenciji rekla da predstava postavlja pitanja „kako mladi nas vide u tom svetu, da li mi njih dovoljno čujemo ili im učitavamo nešto što bismo mi želeli da oni budu. Činjenica da se taj svet gleda iz ugla mlade osobe dopušta mu da bude šašav. Ovo je savremena komedija, jer je komad vrlo duhovit, mada ono što nosi reč savremeno – nije smešno. Ipak, pozorište pruža mogućnost da se tome podsmehnemo i tako lakše doživimo neke istine o savremenom svetu i savremenom čoveku, koji pomalo deluje kao da je pred nervnim slomom“.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Nemar prethodnih uprava je razlog zašto je sad zatvorena zgrada Narodnog pozorišta, tvrde Dragoslav Bokan i ministar kulture Nikola Selaković. U Narodnom pozorištu imaju dokaze da to nije tačno
Bilans 100 dana uprave Narodnog pozorišta glasi: prvog oktobra otvorili sezonu, trećeg zatvorili pozorište, rečeno je sa skupa podrške ovoj kući čiji zaposleni traže smenu uprave, Upravnog odbora i ministra kulture
Ivan Karl je potvrdio da više nije v.d. direktor FCS-a. O Jakovu Petroviću koji će od sada voditi ovu ustanovu, za sad se zna samo da je sin poznatog glumačkog para
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
