Ukupno 100 novih direktora selo je u fotelje po školama u Srbiji od početka školske godine u v.d. stanju. Zbog podrške studentskim i prosvetnim zahtevima, 75 njihovih prethodnika je razrešio režim, a ostavke je dalo 25 njih, podaci su Ministarstva prosvete.
Nove direktore je postavio sam ministar Dejan Vuk Stanković, a oni sada po zakonu imaju dva meseca od dolaska na funkciju da raspišu konkurse za ovu poziciju u svojim školama.
„Zakon nalaže da konkurs mora biti raspisan četiri meseca pre nego što istekne v.d. stanje direktora“, kaže Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija za „Vreme“.
Tako većina njih ima manje od mesec dana da raspiše ovaj konkurs. Kolektivi koji žele da se organizuju i postave sopstvenog kandidata, kako bi pružili otpor režimski postavljenim direktorima, treba da se informišu kada će se ovaj konkurs i sprovesti.
„Tu informaciju mogu da traže od sekretara škole ili da je potraže u Službenom glasniku“, kaže Dimitrijević, ali poziva i sve zainteresovane prosvetare, kojima treba pomoć, nezavisno da li su članovi njihovog sidnikata, da se jave Forumu.
Politička postavljanja: Ko odlučuje o svakom direktoru
Direktor škole se bira na konkursu koji raspisuje sama škola, pa je važno pratiti te konkurse.
O predloženim kandidatima na nastavničkom veću glasaju svi zaposleni škole i kandidat sa najviše glasova se predlaže školskom odboru. Ranije je zakon nalagao da je školski odbor taj koji odlučuje o izabranom direktoru, ali je ova odredba promenjena još pre nekoliko godina, pre celokupnog štrajka prosvete i studentskog bunta. Kao da je režim znao da će im škole biti potrebne.
Tako, po trenutnim propisima, kandidat školskog odbora ne mora i da postane direktor.
Konačnu odluku donosi ministar prosvete koji zapravo uopšte ne mora da izabere predloženog kandidata i na direktorsko mesto može da postavi i nekog drugog.
Država u v.d. stanju
Postoji i mogućnost da se zakon zaobiđe, pa da postojeći direktori ne raspišu konkurs za trajni angažman. Iako je takva opcija nezakonita, nikoga ne bi čudila, s obzirom da i najvećem broju javnih preduzeća po Srbiji direktori godinama rade u v.d. stanju, a zbog toga niko nije odgovarao.
Prema poslednjem istraživanju organizacije „Transparentnost Srbija“, od 34 preduzeća koja se nalaze na spisku Ministarstva privrede i na koje se primenjuje Zakon o javnim preduzećima, njih 17 nijedan jedini dan nije imalo direktora izabranog na konkursu.
Direktorka Pete gimnazije Danka Nešović nije mesecima raspisivala konkurs za trajni posao, već je to uradila tek pet meseci nakon što je došla na dužnost.
Niko normalan neće da preuzme u ime SNS
Iz Foruma beogradskih gimnazija se zalažu da se ovaj politički način uvođenja stranke u svaku školu – promeni i da ministar ne može da ima diskreciono pravo da postavlja koga god hoće.
„Ministar bi trebalo da ima diskreciono pravo za razrešenje direktora škola u vanrednim slučajevima, kada se radi po kandidatu koji ne ispunjava osnovne kriterijume – osuđivan je, na primer, ili nema potrebnu diplomu. Ova odredba se kod nas koristi da ministar zapravo odlučuje o svemu“, dodaje Ana Dimitrijević.
Tako smo i dobili u gimnaziji u Pančevu direktora Radisava Milića, koji je tri puta razrešavan zbog sporova u drugim školama Srbije.
Nakon razrešenja u Šestoj gimnaziji, MIlić je otišao u Smederevo, gde je verbalno napao dete, pa je izbačen sa radnog mesta. Neko vreme je radio kao dostavljač hrane, a onda je opet imenovan za v.d. direktora u Pančevu.
„Ljudi jednostavno neće da prihvate da budu direktori i onda pronalaze najgore slučajeve poput Radisava Milića“, kažu iz Foruma.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
