Stihijsko pošumljavanje Deliblatske peščare, samo da bi se što pre pošumila, ugrozilo bi taj jedinstveni centar biodiverziteta, upozorava direktor Departmana za biologiju i ekologiju Goran Anačkov
Vlada Srbije usvojila je početkom oktobra Sanacioni plan za obnovu Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“.
Za realizaciju tog plana u 2026. godini u budžetu je obezbeđeno 50 miliona dinara. Sprovođenje je povereno JP „Vojvodinašume“, koje upravlja tim zaštićenim područjem. Među institucijama kojima su se tim povodom obratile „Vojvodinašume“ je i Biološki fakultet univerziteta u Beogradu, koji je pokrenuo inicijativu „Platforma za obnovu Deliblatske peščare“.
Tu inicijativu su odmah podržali Prirodno-matematički fakultet univerziteta u Novom Sadu i Departman za biologiju i ekologiju.
Direktor tog departmana Goran Anačkov kaže za „Vreme“ da Platforma podrazumeva sanaciju Deliblatske peščare na apsolutno naučno zasnovanim osnovama u pravcu revitalizacije prirodnih autohtonih staništa i naglašava da će to biti dugotrajan proces.
„Pre svega, to podrezumeva vraćanje prirodnog mozaika peščarskih, stepskih, žbunastih, šumskih i močvarnih ekosistema koje čine specifični predstavnici flore, faune i fungije. Naravno, ne treba uništavati naslage eolskog peska i specifični dinski reljef, koji omogućavaju prostornu i dinamičku ravnotežu“, kaže Anačkov.
Kao posebno važno naglašava da bi u slučaju Deliblatske peščare trebalo ukinuti prakse da se formiraju isključivo šumske površine od neadekvatnih vrsta borova i alohtonih, invazivnih vrsta koje su se do sada često koristile u pošumljavalju, pri čemu pre svega misli na bagrem.
Navodi i da neke od šumskih uprava u Srbiji imaju rasadnike u kojima se proizvode sadnice autohtonog drveća.
„To su hrast medunac, srebrna lipa, lužnjak i bela topola. Za hrast lužnjak znamo da postoje sadnice kod nas, a neke druge bismo morali da proizvedemo. Što se tiće travnatih ekosistema, njih treba samo kontrolisati i prepusiti. U otvorenom ekosistemskom prostoru Deliblatske peščare, tamo gde nema šume, vrlo je lak ulazak stranih invazivnih vrsta. Bagrem je strana invazivna vrsta, iako mi njega doživljamo kao naše drvo, mi pevamo pesmu o bagremu, ali bagrem je severnoamerička vrsta koja je uneta i ona se ponaša invazivno na našim prostorima. Mora da se poštuje prirodno pravilo, a ne da se sadi ono što se najlakše prima i najbrže proizvodi. Naši rasadnici najbrže proizvedu sadnice bora i bagrema, ali nama u ovom slučaju ne trebaju te sadnice“, kaže Anačkov.
Upozorava i na veliki broj izeljastih vrsta koje uništavaju travnate celine.
„Konkretno, u Deliblatskoj pešari je primećena velika invazija biljke koja se zove cigansko perje, koja je uvezena zbog toga što je medonosna. Međutim, ona nije zgodna za pčelare, jer ima cvet koji je tako građen da uništava ekstremitete insektima. Kontrola obnavljanja travnatih površina je neophodna, ali je treba prepustiti, to će priroda sama da rešava. Zeljaste biljke, dakle, ne možete da proizvodite, pa sa ih sadite, ali je to moguće kod žbunastih i drvenastih biljaka, ali pod odgovarajućom kontrolom, a priroda će morati da uradi svoj deo posla“, objašnjava Anačkov.
Ukazuje da je Deliblatska peščara jedinstveni centar biodiverziteta, koji značajno doprinosi ukopnom diverzitetu Srbije i napominje da peščara broji više od 2.500 biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je više 400 zakonom zaštićen.
„Pojavile su se i neke druge inicijative, koje su podrazumevale pošumljavanje po automatizmu, što podrazumeva sadnju na raznorodne načine. Ne smatramo da ti ljudi neće saditi kako treba. Međutim, prvo je potrebno izraditi studiju zasnovanu na naučnim osnovama, za šta postoje i kadar i podaci i iskustvo u ovoj zemlji, i to su pre svega institucije biološke struke u saradnji sa šumarima, sa upravljačem zaštita prirodnog dobra, a to je JP „Vojvodinašume“, i, naravno, sa državnim institucijima, pre svega sa zavodima za zaštitu prirode, a pre svega sa Pokrajinskim zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu“, kaže Anačkov.
Podseća da je, kada je Austrija u 19. veku počela pošumljavanje Deliblatske peščare, cilj bio da se veže pesak, da bi u peščari mogli da žive ljudi.
„Na taj način su delimično uništavana priroda stepska, polustepska i peščarska staništa. Uništvano je prirodno stanište, smanjivao se biodiverzitet, a povećavale površine pod monokulturama. To je za biologa jednostavno neshvatljivo. Srbija je zemlja koja pripada balkanskom prostoru, a Deliblatska pečara, iako je van balkanskog prostora, značajno mu doprinosi. Srbija je hotspot za biodiverzitet flore, jer imamo dobru mediteransku floru, ali i visokoplaninski endemizam, i to fantastične stvari. Zašto onda da dozvolimo da izgubimo prostor kao Deliblatska peščara? Ako se to bude stihijski pošumljavalo, samo da bi se što pre pošumilo, to može da dovede do velikih problema“, objašnjava Anačkov.
Na pitanje da li postoje pritisci da delovi Deliblatske peščare budu prenamenjeni, Anačkov kaže da za takve pritiske ne zna, ali dodaje i da se stručnjaci koji su radili i podržali Platform, pribojavaju da je tako nešto moguće.
„Moram da kažem da smo od JP’Vojvodina šume’ dobili poziv da damo svoje mišljenje i da su nas pitali da li bismo učestvovali u izradi Sanaciоnog plana. S obzirom da postoji elaborat o zaštiti tog područja, u njemu su veoma precizno prikazane karte, šta obuhvata zaštićeno prirodno dobro, koji stepen zaštite je u kom delu prirodnog dobra prisutan. U prvom stepenu zaštite ne sme da se radi ništa, u drugom stepenu se podrazumevaju odgovarajuće aktivnosti, a trećem stepenu je dozvoljeno i nekakvo zidanje ili transport. U svakom slučaju, to kolege koje rade na zaštiti prirode to veoma dobro znaju, i akademska zajednica je vrlo složna u nastojanjima da se nešto nepredviđeno ne dogodi“, zaključuje Anačkov.
Platformu za sanaciju Deliblatske peščare koju je inicirao Biološki fakultet univerziteta u Beogradu, podržali su prirodno-matematički fakulteti u Novom sadu, Nišu i Kragujevcu, Institut za biološke istraživanje „Siniša Stanković“ u Beоgradu, Institut za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, Akademijski odbor za zaštitu životne sredine pri SANU, Akademijski odbor za floru i vegetaciju pri SANU, Akademijski odbor za faunu pri SANU i Srpsko biološko društvo.
Zahtevi za podršku Platformi upućenmi su i Institutu za nizijsko šumarstvo Univerziteta u Novom sadu, Matici Srpskoj, odnosno njenom Odeljenju prirodnih nauka, Šumarskom fakultetu univerziteta u Beogradu, Botaničkom društvu „Andreas Volni“ i Pokretu gorana.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Viceguverneri NBS tvrde da su sa stvarnim stanjem u Alta banci, a koje je drastično odstupalo od izveštaja te banke, upoznati tek na hitnoj vanrednoj sednici 30. oktobra uveče
Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vide se građani koji čekaju ispred Alta banke, očigledno zabrinuti za dostupnost novca koji imaju na računima
BIRODI je istovremeno pozvao Državnu revizorsku instituciju da razmotri sprovođenje vanrednih revizija pravilnosti poslovanja gradova i opština
Narodna banka Srbije je upravljanje Alta bankom prenela na Agenciju za osiguranje depozita
Novi broj računa važi i za izmirivanje eventualnih dugovanja iz prethodnog perioda
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
