Dok Evropa beleži ozbiljan rast u oblasti onlajn obrazovanja, Srbija je ispod proseka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, svega 11 odsto građana Srbije pohađalo je neki onlajn kurs, dok je u Evropskoj uniji prosek 18 odsto
Onlajn obrazovanje u Evropi i svetu uzima sve više maha, bilo da se radi o učenju stranih jezika, korišćenju programa ili nečemu trećem. U proseku oko 18 odsto građana Evropske unije znanje stiče onlajn.
Analiza Krojačeve škole i Infostuda pokazuje da je u Srbiji 2024. blizu 11 odsto građana Srbije pohađalo neki onlajn kurs.
Pritom, zabrinjava podatak da je čak 40 odsto zaposlenih iskazalo želju da se usavršava, ali da ih u tome sprečavaju porodične obaveze, radno vreme ili troškovi kurseva. Drugim rečima, volja postoji, ali prepreke su prevelike.
Ulaganje u znanje
„Ipak, situacija izgleda drugačije kada pogledamo poslodavce. Analiza kompanijskih profila na sajtu ‘Poslovi Infostud‘ pokazuje da čak 82 odsto firmi ističe edukaciju i profesionalni razvoj kao benefit za svoje zaposlene“, stoji u saopštenju „Infostuda“.
To znači da je ulaganje u znanje među najčešćim pogodnostima koje poslodavci koriste kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove – ispred timskih druženja ili čak privatnog zdravstvenog osiguranja.
Najviše se ističu srednje i velike kompanije koje zapošljavaju visoko kvalifikovane radnike, jer upravo kod njih edukacija i konferencije zauzimaju ključno mesto.
Upravo tu se otvara prostor da onlajn kursevi predstavljaju spajanje između želje zaposlenih da se usavršavaju i spremnosti kompanija da im to omoguće.
Fleksibilnost učenja od kuće ili kancelarije, dostupnost na telefonu i niža cena u poređenju sa tradicionalnim obrazovnim metodama prevazilaze barijere koje zaposleni u Srbiji danas imaju.
Iako Srbija trenutno zaostaje za evropskim prosekom kada je reč o individualnom onlajn učenju, istovremeno neke kompanije šalju drugačiju poruku, pa mogu da predstavljaju pokretače razvoja tržišta rada u narednim godinama.
Kad su studenti tražili odgovornost zbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu, od države su dobili povoljne kredite za stanove. Vlast ulaže još 300 miliona evra u ovu meru podrške, ali dilema ostaje ista – koliko su "Vučićevi krediti" za mlade zaista korisni?
U Zrenjaninu štrajk u preduzeću za zapošljavanje invalida „Stil“ jer su za godinu dana dobili svega četiri plate
Dečiji rođendani u igraonicama znaju da koštaju i preko hiljadu evra. A ponekad čoveku treba računovođa da izračuna koja se ponuda najviše isplati
Putnici voza Soko tvrde da je kompozicija kod Zemun polja umalo iskočila iz šina. Nekoliko ljudi palo po vagonima, reagovao i lekar
Dvojica muškaraca, poreklom iz Srbije, dobila su dete u inostranstvu putem surogat majke, a onda su se vratili u zemlju. Njihovi strahovi, muke i novac koji su potrošili u borbi sa Srbijom - nesagledivi su
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
