Moldavci glasaju na parlamentarnim izborima koji bi mogli imati veliki uticaj na težnju vlade da se pridruži Evropskoj uniji, jer popularna proruska grupa nastoji da odvrati malu naciju od bližih veza sa blokom.
Birališta su otvorena u sedam sati po lokalnom vremenu i glasa se do 21 sat.
U izbornoj trci je 13 političkih stranaka, tri izborna bloka i četiri nezavisna kandidata.
Da bi prešao izborni cenzus nezavisnom kandidatu je potrebno dva odsto glasova, stranci pet odsto glasova, izbornom bloku sedam odsto, a da bi izbori bili validni, najmanje 33 odsto birača mora da izađe na birališta.
Značaj izbora za dalji put Moldavije
Ako nijedna strana ne osvoji većinu u domu od 101 mesta, verovatno će uslediti političko trgovanje, što će dodatno uznemiriti jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope, pogođenu ratom u susednoj Ukrajini i sumnjom na rusko mešanje u politiku i religiju.
Za vladu koja teži da se pridruži EU, kontrola nad parlamentom je od vitalnog značaja za dugoročne zakonodavne napore koji su potrebni.
Ali vlast u bivšoj sovjetskoj republici decenijama se kolebala između proevropskih i proruskih grupa.
Oko trećine zemlje kontroliše separatistička proruska administracija i domaćin je malom ruskom garnizonu.
Prema poslednjim anketama, vladajuća proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS) moldavske predsednice Maje Sandu, mogla bi da izgubi većinu i da bude prinuđena da traži koalicione partnere.
Opozicione snage, poput proruskog Patriotskog bloka i nominalno proevropskog saveza Alternativa, pokušavaju da pridobiju birače nezadovoljne visokim cenama, sporim reformama i skepticizmom prema približavanju Evropi, prenosi Rojters.
Mešanje Rusije
U poslednjim danima pred izbore, stigli su novi navodi o mešanju Rusije u izbore u Moldaviji.
Predsednica Moldavije Maja Sandu upozorila je da Rusija ulaže stotine miliona evra kako bi potkopala izbore.
„Kremlj ulaže stotine miliona evra da bi kupio stotine hiljada glasova na obe obale reke Dnjestar i u inostranstvu“, rekla je Sandu.
„Ljude svakodnevno truju lažima. Stotine pojedinaca plaćaju da izazivaju nerede, nasilje i šire strah. Ako Rusija preuzme kontrolu nad Moldavijom, posledice će biti trenutne i opasne za našu zemlju i za ceo region. Svaki Moldavac će patiti, bez obzira za koga je glasao.“
Sandu je već ranije govorila o „neviđenim“ naporima Moskve da se umeša u izbore, a njen savetnik za nacionalnu bezbednost Stanislav Sekrieru ocenio je da Rusija ne samo da koristi dezinformacije i lažne medijske kanale, već i obučava pojedince za nasilje i destabilizaciju, preneo je Politiko.
Rusija je plaćala moldavskim pravoslavnim sveštenicima da idu na hodočašća u Moskvu i davala im debitne kartice sa stotinama dolara, a sveštenici su zauzvrat kreirali Telegram kanale kako bi uticali na moldavske izbore, objavio je Rojters.
Vojne obuke u Srbiji
Moldavska policija je saopštila da je plan za izazivanje nereda bio „koordinisan iz Ruske Federacije, preko kriminalnih elemenata“.
Furtuna je rekao i da su većina osumnjičenih „sistematski putovali“ u Srbiju, gde su prošli obuke, te da su starosti između 19 i 45 godina. Za to su, kako se navodi, dobijali oko 400 evra.
Zbog sumnje da su organizovali vojnu obuku državljanima Moldavije i Rumunije i postojanja osnova sumnje da su počinile krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, uhapšene su dve osobe, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Uhapšeni L. P. (1988) i S. S. (1978) terete se da su organizovali borbeno-taktičke obuke za državljane Moldavije i Rumunije, koja je, kako se sumnja, za cilj imala obučavanje za efikasnije pružanje fizičkog otpora policijskim službenicima Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana u toj zemlji, zakazanog za 28. septembar ove godine.
Kako se sumnja L. P. je organizovao i finansirao obuku koja je sprovedena u jednom ugostiteljskom objektu u blizini Loznice, dok se S. S. tereti da mu je u tome pomagao, saopštio je MUP.
Izvor: Reuters/N1/Vreme
