„Promena vlasničke strukture NIS-a urađena samo forme radi”

Promena vlasničke strukture Naftne industrije Srbije (NIS), odnosno to što je Akcionarsko društvo „Intelidžens“ iz Sankt Peterburga postalo je vlasnik 11,3 odsto akcija NIS-a umesto Gasproma, urađena je samo forme radi, a sankcije SAD i dalje stoje „nad glavom“ NIS-a, ocenio je za „Vreme“ stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor.

Akcionarsko društvo „Intelidžens“ iz Sankt Peterburga postalo je suvlasnik NIS-a, a iz dokumenta objavljenog na Beogradskoj berzi vidi se da „Intelidžens“ u vlasništvu ima 11,3 odsto akcija NIS-a.

Prethodno je 11,3 odsto akcija NIS-a bilo vlasništvo Gasproma, ali te akcije su ostale su u vlasništvu Gasprom grupe, pošto je „Intelidžens“ ćerka firma te grupe.

Kapor je rekao za „Vreme“ da je promena valsničke strukture usledila u nadi da će se time povećati šanse da se američke sankcije NIS-u ne samo odlože, nego i da se NIS potencijalno skine sa liste sankcija SAD,

Firma „Intelidžens“ je očigledno povezana sa zvaničnim Kremljom

On je istakao da je druga namera, odnosno potencijalno skidanje NIS-a sa liste sankcija SAD, veoma teško ostvariva, jer je za to potrebno odobrenje američkog Kongresa.

„Ne vidim u toj promeni vlasničke stukture ništa drugo osim pokušaja da se pokaže da se nešto radi, a u suštini se ništa ne radi. To je pre svega urađeno da bi se povećale šanse da se sankcije NIS-u odlože na duži period od ‘medenog meseca’, kao što je to bilo prošli put. Firma ‘Intelidžens’ je očigledno povezana sa zvaničnim Kremljom, iako je na papiru akcionarsko društvo“, rekao je Kapor.

Pošto se suštinski ništa ne menja, Kapor je upozorio da sankcije Vašingtona prema NIS-u stoje kao opcija, iako je Trampova administracija „blagonaklona prema Kremlju“ komparativno gledajući u odnosu na Bajdenovu administraciju.

„Neke indirektne sankcije prema NIS-u su već primenjene, jer veliki broj stranih kompanija izbegava da potpiše dugoročne ugovore sa NIS-om, što znači da sam sistem nabavki zahteva da NIS plaća veće cene, što utiče na profitnu marginu kompanije“, ukazao je Kapor.

On je podsetio da se NIS Gaspromnjeft „dobrim delom, ako ne i u kompletnom poslovanju“, povukao iz Bugarske i Rumunije.

Veliki poremećaj tržišta u slučaju sankcija

„Bilo kakva neizvesnost, a te sankcije koje stoje nad glavom NIS-a jesu neizvesnost sprečavaju optimalno poslovanje kompanije. Ako bi bile uvedene pune sankcije, država bi morala da reaguje ili bi se dogodio velikim poremećaj na domaćem tržištu naftnih derivata, a cene bi vrlo brzo skočile za oko 30 odsto“, rekao je Kapor.

To okvirno povećanje cena naftnih derivata od 30 odsto u slučaju uvođenja sankcija NIS-u Kapor objašnjava načinom formiranja cene naftnih derivata.

„Skoro 60 odsto cene naftnih derivata na maloprodajnim pumpama je u sklopu akcize i poreza. Država i dalje ima najviše uticaja kakva će biti konačna cena, a ne cena na svetskom tržištu derivata. To je ogroman prihod za budžet u vreme kada država operiše u vanrednim ekonomskim okolnostima zbog protesta, tako da ne znam koliko je država sposobna da smanji akcize i poreze u ovom trenutku“, zaključio je Kapor.