Kompanija OpenAI sprovela je istraživanje o načinu korišćenja veštačke inteligencije koristeći sopstvenu AI analizu četova, bez ljudskog čitanja poruka
Mlade žene, takoreći devojke u siromašnijim zemljama većinom koriste ChatGPT i to dominantno za lične svrhe, a manje za posao. I nije uvek bilo tako. Ovo bi mogao da bude zaključak istraživanja o načinu korišćenja veštačke inteligencije koji je napravila i objavila kompanija OpenAI, uz napomenu da izveštaj još nije prošao recenziju.
Analizirano je 1,5 miliona korisnika između maja 2024. i juna 2025. OpenAI je koristio sopstvenu AI analizu četova, bez ljudskog čitanja poruka. Demografski podaci uzeti su iz korisničkih naloga. Rezultati su veoma zanimljivi, kao i brzina kojom se svet veštačke inteligencije menja, barem kada su tema korisnici.
U početku, a početkom se smatra kraj 2022. godine, većina korisnika imala je muška imena, njih 80 odsto. Za samo tri godine odnos se promenio i u junu 2025. prevladala su ženska imena sa 52 odsto. Izveštaj se zadržava na imenima ne ulazeći u to kog je pola korisnik zaista jer to ne može sa sigurnošću da utvrdi. Gotovo polovina korisnika ima između 18 i 25 godina. ChatGPT ima više od 700 miliona nedeljnih korisnika i brži rast se beleži u siromašnijim nego u bogatijim zemljama.
U početku je čet bot podjednako korišćen za privatne i poslovne potrebe. U junu 2025, kada je istraživanje završeno, lična potreba je prevladala, čak 73 odsto odnosno tri četvrtine obraćanja je u lične svrhe.
Koristi se najčešće (28,3%) za uputstva, školske zadatke i savete za vežbanje. Programiranje čini oko 4,2% upotrebe. Drugi najčešći razlog za korišćenje je pisanje, a treći je pretraživanje interneta, odnosno potraga za informacijama. S tim što je pretraživanje u usponu i predviđa se da će uskoro zauzeti drugo mesto. Time je OpenAI ozbiljno zapretio Guglu, to jest mogao bi značajno da zahvati iz Guglovog oglasnog bazena vrednog 55 milijardi dolara godišnje.
Izveštaj kaže da je upotreba bota kao prijatelja ili ličnog savetnika prilično mala, tek 1,9 odsto ljudi se za to odlučuje. Manje od petine njih (0,4%) flertuje sa veštačkom inteligencijom u emotivnom smislu. Lider OpenAI Sem Altman je lično naglasio da je broj onih koji ChatGPT koriste kao “AI partnera” veoma mali iako mediji često daju veći značaj toj temi.
Kada je pisanje u pitanju, najtraženiji zadatak nije generisanje, već uređivanje i revizija teksta koji je korisnik sam napisao, što pokazuje da korisnici ChatGPT-a često žele “drugi par očiju” za svoj rad. Pisanje je ubedljivo najčešća poslovna upotreba, čini 42% poruka povezanih sa poslom i više od polovine svih poruka korisnika u menadžerskim i poslovnim zanimanjima. Oko dve trećine poruka vezanih za pisanje jesu zahtevi za izmenu korisničkog teksta, a ne za stvaranje novog teksta od nule. Što može da zvuči ohrabrujuće.
Kao što ohrabrujuće zvuči da je kod studenata i đaka primetan porast trenda da veštačku inteligenciju koriste da im razloži način rešavanja nekog zadatka kako bi ga bolje razumeli, a ne kao sredstvo za varanje na testu. Mada se široko koristi kao pomoć pri pisanju radova i domaćih zadataka, ne toliko kao kompletan autor jer su programi za prepoznavanje teksta VI takođe uznapredovali.
Ako bismo ovo istraživanje proglasili opštim, odnosno važećim i za druge alate VI, zaključak bi bio da dobijamo novu generaciju žena, drugačije emancipovanih. Takođe, veštačka inteligencija menja obrasce učenja i širenja znanja i otvara pitanje granice između podrške i zloupotrebe. Ako se trend nastavi, obrazovni sistemi moraće da se prilagode svetu u kojem studenti uče prvenstveno uz VI, a ne samo iz knjiga i predavanja. Za precizniju analizu obratite se ChatGPT-ju.
Kako je student Miloš Pavlović, koji je u Ćacilendu hteo “da uči”, pao na svim moralnim i životnim ispitima? Da li je pretnja klanjem Vučiću udbaška inscenacija ili ničim opravdano privlačenje pažnje? Kakve veze s tim ima režimski šešeljizam? I zašto neizvesnost poništava ličnost
Sve ih puca nelagoda do izbezumljenja, ali svi odreda glume kako samo to žele od života. Zapliću u kolu, fleke od znoja pod pazuhom, srbovanje na maks, rakija i vrućina udarile, vidi se manjak kiseonika, ali nema odustajanja, predaja nije opcija! Samo zamišljam kako li se iz šatora baca pegla
Prosečna plata u Srbiji u 2025. je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali 535 evra. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na million i po srpskih penzionera
Neverovatan broj ljudi traži psihoterapijsku pomoć, a jednako neverovatan broj ljudi želi da studira psihoterapiju i pretvori je u svoju profesiju. S obzirom na visoku potražnju na tržištu, snagu pohlepe i neuređenost regulative u Srbiji, trebalo bi očekivati da supervizori niču kao pečurke posle kiše, nisu pripremljeni za taj posao i dobijaju novac i/ili narcističke gratifikacije od početnika koje neće moći na adekvatan način da pripreme za izuzetno odgovoran posao
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
