Najstariji ledeni breg A23a topi se pred našim očima

Najstariji i donedavno najveći ledeni breg na svetu, A23a, sada se topi u toplijim vodama Atlantika. Ovaj megabreg, koji je decenijama mirovao, krenuo je na svoje poslednje putovanje, a njegovo nestajanje obeležava kraj jedne ere.

To je najstariji ledeni breg na svetu i donedavno najveći, a protekle nedelje našao se u žiži interesovanja medija – upravo zato što gubi svoju nekadašnju titulu, piše portal Klima 101.

Naime, nakon skoro četiri decenije postojanja, dok vi ovo čitate, A23a topi se na jugu Atlantskog okeana.

Zbog toplijih voda do kojih je stigao i talasa, eksperti procenjuju da bi ovaj „megabreg“ – koji je nekada bio deset puta veći od Beograda – do novembra mogao nestati.

Životni put umirućeg ledenog džina

A23a se odvojio od antarktičke ledene ploče još 1986. godine, ali se skoro odmah po odvajanju zaglavio na morskom dnu. Tamo je mirovao duže od 30 godina.

Džinovski ledeni breg oslobodio se od dna okeana 2020. i krenuo na putovanje duž tzv. „aleje ledenih bregova“. To je neformalni naziv za rutu kojom prolaze ledeni bregovi nakon što se odlome od ledene ploče, a kojom upravljaju jake morske struje.

Jedna od njegovih najnovijih pustolovina dovela je A23a do udaljenog ostrva Južna Džordžija, na između 1.000 i 1.500 kilometara od Antarktika. Tamo se nasukao negde oko marta ove godine, što je izazvalo strah za lokalne kolonije pingvina i foka.

Međutim, krajem maja odvojio se od Južne Džordžije i nastavio dalje.

Cirkulišući oko ostrva i krećući se ka severu, ledeni breg se poslednjih nedelja ubrzao, prelazeći i do 20 kilometara u jednom danu, prenose mediji.

„Truljenje odozdo”

S obzirom na to da se A23a sada nalazi u toplijim vodama južnog Atlantika, nije iznenađujuće da ga je ova avantura koštala velike površine: satelitski snimci pokazuju da se ogromni komadi leda, neki veličine manjih ledenih bregova, odvajaju od glavnog tela. Stručnjaci ovaj proces opisuju proces kao „truljenje odozdo”, pošto je voda u kojoj se nalazi ledeni breg previše topla da bi on opstao.

U februaru 2024. godine, kao aktuelni Ginisov rekorder za najveći ledeni breg, A23a prostirao se na skoro 4.000 kvadratnih kilometara da bi u januaru ove godine, prema nekim podacima, zauzimao oko 3.500 kvadratnih kilometara i težio na hiljade milijardi tona.

Ipak, drastičnije smanjenje usledilo je tek u narednim mesecima.

Iako je trenutno teško precizno odrediti njegovu veličinu, procene sa početka septembra pokazuju da se A23a više nego prepolovio, na oko 1.770 kvadratnih kilometara.

Manji komadi ledenog brega, koji su se u međuvremenu odlomili, i dalje su pozamašne veličine, i do 400 kvadratnih kilometara. A čak i oni sitniji delovi dovoljno su veliki da ugroze kretanje brodova.

Naučnici i dalje prate ove fragmente kako bi bolje razumeli dinamiku i uticaj ovih masivnih ledenih formacija na okolinu. Ali kroz nekoliko nedelja, više verovatno neće imati šta da prate jer će se ledeni breg raspadati na sve manje i manje komade.

Na južnoj Zemljinoj polulopti uskoro stiže proleće kada bi prateća toplota mogla dodatno ubrzati kolaps A23a.

Klimatske promene i Antarktik

Ovo nije prvi, ali s obzirom na okolnosti jeste poslednji, da A23a prestaje da bude najveći ledeni breg na svetu: od osamdesetih godina prošlog veka u površini su ga prestizali drugi veći ledeni bregovi.

Međutim, njihov životni vek bio je kraći, pa se A23a vraćao na lidersku poziju.

Nju je konačno prepustio: titulu najvećeg ledenog brega preuzeo je ledeni breg D15a, skoro dva puta veći od sadašnjeg A23a. Po svemu sudeći, bivši šampion neće dugo zadržati aktuelno mesto drugog najvećeg brega.

Ipak, s obzirom na to koliko je daleko stigao, a pogotovo koliko je dugo opstajao, A23a ostaje upamćen kao veoma jedinstven slučaj.

Megabreg, koji je prešao put od stacionarnog leda do plutajuće (i lutajuće) mase, sada nestaje pred našim očima.

Iako je odvajanje ledenih bregova prirodan proces koji se oduvek dešavao, naučnici upozoravaju da se zbog klimatskih promena brzina kojom Antarktik gubi svoj led značajno povećava. Globalno zagrevanje ozbiljno narušava krhki balans ovog zaleđenog kontinenta, a dramatične promene u njegovim prirodnim ciklusima već su i te kako vidljive.