Vučić sa Sijem i Putinom u Pekingu: Poseta Kini usred političke krize

Pre pet i po godina, krajem 2019. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, progovorio je kineski jezik.

U video poruci koju je objavio na Instagramu tada na kineskom, potvrdio je odlazak u Kinu u aprilu naredne godine. Usledila je pandemija virusa korona, pa posete nije bilo, ali su predsednici Kine i Srbije tada razgovarali telefonom.

Vučić je u godinama koje su usledile nekoliko puta boravio u zvaničnoj poseti ovoj zemlji, a sada najavljuje novi put.

Predsednik Srbije boraviće u Kini od 2. do 4. septembra, gde će na poziv predsednika te zemlje Si Đinpinga prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Vučić ovog puta to nije najavio na kineskom jeziku, već je saopštenje stiglo iz službe za odnose sa medijima.

Prilika za razgovore na marginama skupa

Tokom posete Pekingu, Vučić će razgovarati sa predsednikom Kine, predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kao i sa drugim visokim zvaničnicima Kine i predstavnicima velikih kompanija, dodaje se u saopštenju.

Ovu posetu Dragoslav Rašeta, istraživač iz organizacije Novi treći put, specijalizovan za odnose sa Kinom, vidi kao još jedan pokušaj da predsednik Srbije na marginama skupa razgovara sa drugim liderima.

„Za Srbiju ova poseta nema nekog prevelikog značaja, s obzirom na to da se radi o datumu koji je veoma specifičan za istoriju Kine, čak ne toliko ni istočne ili jugoistočne Azije, što možemo videti i po listi zvaničnika koji će prisustvovati i s obzirom da Srbija obeležava praznike koji su vezani za Drugi svetski rat koji se obeležavaju u Evropi. Tako da sa te strane ne postoji neki preterani značaj, osim prilike da se predsednik na marginama ovog događaja sretne sa drugim svetskim liderima, pre svega Putinom i Sijem”, kaže za „Vreme” Rašeta.

Kako dodaje, ovaj događaj nema preterani politički karakter za domaću javnost, ali da predsednik Vučić može da ode i na skupu pokuša da ponovo osnaži sopstveni imidž političara koji ima dobre veze sa svetskim liderima, a da ne navuče neke prevelike osude Zapada i, pre svega, Evropske unije.

„On (Vučić) se obraća pre svega svom biračkom telu, u smislu da pokušava da stavi znak jednakosti između toga da on ima odlične odnose sa svetskim liderima i da je on pozvan na ovako jedan događaj, što samim tim ukazuje da je on poštovan, znači i Srbija je poštovana i obrnuto”, kaže Rašeta.

Putovanje usred krize

Predsednik Vučić pakuje kofere za Kinu usred političke krize koja se događa u zemlji, a Rašeta smatra da to baš i nije najpametnija odluka.

„Kad su tako velika i značajna previranja unutar zemlje, možemo svake godine videti bezbroj slučajeva da političari otkazuju putovanje ili se vraćaju sa inostranih poseta upravo zbog toga, da ne bi došlo do prevelikih događaja dok su oni odsutni. Mislim da nije baš najpametnija odluka, ali verovatno u ovoj računici za snaženje svog rejtinga on se opredelio za to”, kaže Rašeta.

Kako dodaje, ovo bi mogao da bude i pokušaj skretanja tema sa dešavanja unutar zemlje.

Zašto Vučić ide u Kinu?

Predsednik Vučić je najavio nedavno da u septembru putuje u Kinu i susret sa presednikom Si Đinpingom.

„Od 1. do 6. septembra, pet dana ću biti u Kini. Biće verovatno i Putin, pa ću možda i sa njim da se vidim. Čujem da će možda da dođe i Tramp. Nisam siguran. Bog sveti zna kako to ide. Ali su mi najavili da će biti posebna večera 5. septembra”, rekao je Vučić uoči obeležavanja godišnjice vojne akcije Oluja.

Vučić je tada precizirao da 3. septembra predsednik Kine organizuje večeru, ali da su mu rekli da će neki od velikih svetskih lidera praviti večeru 5. septembra, te da mora da ostane do tada.

Usledile su i drugačije najave koje su govorile o njegovom kolebanju da u Kinu ide, ali ipak, sada je najavljena kraća poseta – od 2. do 4. septembra.

Iako je prethodno bilo nagoveštaja da bi Vučić mogao da putuje u grad Tjenđin gde je održan najveći do sada sasmit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koji je okupio više od 20 šefova država, predsednika Srbije među zvanicama nije bilo.

Foto: Suo Takekuma/Pool Photo via AP

„Poseta Šangajskoj organizaciji i njihovom samitu bi bilo nešto suprotno od posete paradi u Pekingu, zato što je reč o izuzetno političkoj organizaciji, i sam cilj ovog poslednjeg skupa bio je pokušaj normalizacije odnosa između Indije i Kine i naravno odnosa između Kine i Rusije. U tom smislu Vučić mora da pokušava i dalje da balansira između istočnih saveznika i Evropske unije”, dodaje Rašeta.

Od Evropske unije i drugih zapadnih zvaničnika Rašeta sada ne očekuje značajne kritike kakve su bile kada je Vučić u maju boravio u Moskvi.

„Posle posete Moskvi, Vučić je brzo otputovao u Ukrajinu. Možda i ovog puta bude nekih novih putovanja, da se napravi balans”, smatra Rašeta.

Ko ide na kinesku paradu povodom Dana pobede?

U sredu 3. septembra, Kina održava vojnu paradu u glavnom gradu Pekingu, povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.

Na paradi, kineskog lidera Si Đinpinga okružiće lideri nekih od najstrože sankcionisanih zemalja sveta – Rusije, Severne Koreje, Irana i Mjanmara – i mnoštvo drugih lidera globalnog juga, ali gotovo da neće biti zapadnih lidera, piše Gardijan.

Ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski predsednik Kim Džong Un prisustvovaće paradi povodom Dana pobede 3. septembra, koja će obeležiti kraj Drugog svetskog rata nakon formalne predaje Japana. To će biti prvi put da se dva lidera pojavljuju zajedno u javnosti, uz Sija, piše Gardijan.

Očekuje se da će iranski predsednik Masud Pezeškijan takođe biti u Pekingu dok će desetine hiljada vojnika marširati kroz kinesku prestonicu.

Vođa hunte Mjanmara Min Aung Hlajng, koji retko putuje u inostranstvo, takođe će prisustvovati, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Većina zapadnih lidera preskočiće paradu u Pekingu, a jedini zapadni šefovi država ili vlada koji prisustvuju događajima u Pekingu su Robert Fico, premijer Slovačke, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Obojica su prethodno u maju bila u Moskvi na Paradi pobede.

Ujedinjene nacije će predstavljati podsekretar Li Džunhua, koji je ranije služio na različitim funkcijama u kineskom ministarstvu spoljnih poslova. Bio kineski ambasador u Italiji, San Marinu i Mjanmaru.

Paradu Peking vidi kao demonstraciju vojne i diplomatske snage usred pregovora sa administracijom Donalda Trampa o trgovini sa visokim ulozima.

Šta možemo očekivati na paradi?

Na ovom veoma koreografisanom događaju, jednom od najvećih u Kini u poslednjih nekoliko godina, biće predstavljena najsavremenija oprema kao što su borbeni avioni, sistemi protivraketne odbrane i hipersonično oružje – rezultati dugotrajne modernizacije Narodnooslobodilačke vojske, koju su u poslednje vreme opterećivali korupcijski skandali i čistke osoblja, piše Gardijan.

Očekuje se da će Kina predstaviti niz novog oružja, među kojima su poboljšana balistička raketa srednjeg dometa DF-26, koju su kineski mediji nazvali „ubica sa Guama“ zbog njene sposobnosti da pogodi američku pacifičku bazu konvencionalnim ili nuklearnim oružjem.

Tog dana, pred Si Đinpingom će paradirati desetine hiljada vojnika na Trgu Tjenanmen, a počasni gost biće Vladimir Putin, predsednik Rusije.

Foto: Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Šta kažu strani stručnjaci?

Politički analitičari kažu da je parada osmišljena da demonstrira Sijev uticaj na nacije koje nameravaju da preoblikuju globalni poredak predvođen Zapadom.

„Si Đinping pokušava da pokaže da je veoma jak, da je i dalje moćan i dobro prihvaćen u Kini“, rekao je Alfred Vu, vanredni profesor na školi javne politike Li Kuan Ju na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, piše Gardijan.

„Kada je Si bio samo regionalni lider, ugledao se na Putina i video je vrstu lidera od koga može da uči, a sada je globalni lider. Prisustvo Kima pored njega takođe ističe kako je Si sada i globalni lider.“

Lim Čuan-Tiong, istraživač sa Instituta za napredne studije Azije na Univerzitetu u Tokiju, rekao je da je primarna svrha „privremenog spektakla“ da se ojača Sijeva moć i snaga KPK.

„Obeležavanje 80. godišnjice… ne zahteva nužno vojnu paradu“, rekao je Čuan-Tiong, prenosi Gardijan, podsećajući da je ovaj praznik Kina počela da obeležava tek pre desetak godina.

„Većina (lidera) koji prisustvuju, onih koji su pozvani, nisu tamo da podrže kinesko obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu“, rekao je Lim. „Oni su tamo da daju lice Kini, da daju lice kineskim liderima i da izbegnu štetu bilateralnim odnosima. Veoma jednostavno“, piše Gardijan.

Izvor: Vreme/Gardijan