„Ili mi ili oni“: Kada ti Marko Kričak preti silovanjem u garaži Vlade Srbije

„Ili mi ili oni.“

Ovako je svoju užasnu ispovest završila studentkinja Nikolina Sinđelić, koja je za N1 ispričala da ju je, sa grupom ljudi, Jedinica za obezbeđenje ličnosti i objekata u četvrtak u noć presrela u Ulici Kneza Miloša i zatim ih monstruozno maltretirala.

„Krenuli smo kućama nakon protesta, spuštali smo se niz Nemanjinu, gde su u tom času pripadnici JZO i policije i mnogi maskirani muškarci izlazili iz garaže Vlade, izjurili su, krenuli da tuku narod pendrecima, teleskopskim palicama… Svi su uglavnom bili u civilu, niko u uniformi“, kaže ona.

Kad su ih uveli u garažu bacili su im stvari na pod, morali su da leže, kao kriminalce su ih, kaže, poređali, neki su imali vezice i lisice. Nakon nekoliko trenutaka se pojavio i komandant JZO Marko Kričak.

„U mojoj torbi se nalazio fotoaparat, koji je bio ugašen, ali kada se upali, upali se crveno svetlo da se pokaže da je prazan. Onda su me oslovljavali sa ‘ku*vo, ti si nas snimala’, kolegama su polomili telefone, meni su oduzeli i otišli do kombija. Moj telefon je prepolovljen, kameru su mi oduzeli i rekli da je više nikad neću videti“, nastavlja ona.

„Da me zamoliš da prestanem da te bijem“

Ipak, na tome se nije završilo. Marko Kričak, prvi čovek JZO, je krenuo da je šamara i udarao joj glavu o zid, tvrdi studentkinja.

„Govorio je kako će da me skine i da me siluje pred svima, da će to svi gledati, ja sam bila besna vidno, rekao je ‘treba da me zamoliš da prestanem da te bijem’, a dečku je rekao da će nasilje tek da usledi. Ja sam mu odgovarala, nisam htela da ćutim, on je bio sve nasilniji“, ispričala je ona. „U toj garaži smo proveli tri sata, posle su nas odveli u stanicu u Majke Jevrosime. Kad su uveli sve u kombi, rekli su da ja ostanem napolju, ja sam se uplašila da ne ostanem sama sa Kričkom, molila sam policijskom službenika, on mi je pomogao, želela bih da mu se zahvalim, zaista mislim da me je spasio. Pružili su mi pomoć, pitali da li treba da idem kod lekara, verovatno ću danas na preglede, jer bolovi ne prestaju.“

Ona dalje navodi da su u Majke Jevrosime bili dva sata, a da je ona ostala 20 ili 30 minuta duže od ostalih kolega.

„Smenjivali su se razni policajci, i informacije o gonjenju, a kada sam pomenula da ću zvati advokata koji je i narodni poslanik NPS, oni su totalno promenili ponašanje, rekli su da nema potrebe nikoga da zovem“, kaže Sinđelić.

Ko je Marko Kričak

Pripadnicima Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) u žižu javnosti dolaze sa jačanjem protesta građana i studenata. Gde su naprednjački batinaši, tu su i oni. Njihov komandant Marko Kričak, u prethodnom životu referent za prodaju automobila, je čovek od poverenja Bate Gašića, o čemu je „Vreme“ već pisalo.

JZO: Kako je nastala i u šta se pretvorila jedinica komandanta Marka Krička

Do dolaska Srpske napredne stranke na vlast nije se mnogo znalo o pripadnicima Ministartsva unutrašnjih poslova zaduženih za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ni u vreme Slobodana Miloševića, ni kasnije, tokom vlasti DOS-a i Vojislava Koštunice, oni se nisu preterano eksponirili. Ljudi su svoj posao radili neprimetni i nenasrtljivi.

Miloševića su čuvali pripadnici Šeste uprave Resora državne bezbednosti i novinari sa njima nisu nikad imali problema. Isto je bilo i po dolasku DOS-a na vlast sa obezbeđenjem Zorana Đinđića i Koštunice.

Kada je 2003. zvanično formirana Uprava za obezbeđenje, u nju dolaze provereni ljudi, bivši pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) kojima je, narodski rečeno, „istekao rok trajanja“, ali i dalje u punoj kondiciji i borbenoj spremnosti, prekaljeni profesionalci.

Dolaskom na vlast koalicije DS-SPS, socijalisti preuzimaju policiju, ministar postaje Ivica Dačić. Za načelnika te uprave postavlja Zorana Tomaševića, bivšeg pripadnika SAJ-a, čoveka koji je obezbeđivao razne državne funkcionere.

Boris Tadić je ipak kao predsednik države za svoje obezbeđenje uzeo pripadnike specijalne vojne jedinice „Kobre“, koji ga čuvaju i danas. Tada je počeo da pada rejting profesionalaca iz Uprave za obezbeđenje, pa su na lični zahtev funkcionera „Kobre“ počele da čuvaju razne ministre, državne sekretare, nosioce pravosudnih funkcija, a sve uz „aminovanje“ Tadića.

Bilo je tu i smešnih situacija, kad vozač skutera udari štićeno lice koje izlazi na leva zadnja vrata na automobila, što je nedopustivo, ili kad pripadnik „Kobri“ šeta pudlicu ćerke štićenog funkcionera i nosi je u naručju preko pešačkog prelaza.

Promene Nebojše Stefanovića

SNS dolazi na vlast 2012. U leto 2014. godine smenuju Tomaševića i na čelo Uprave za obezbeđenje postavljaju Milana Glišovića, takođe prekaljeni kadar iz SAJ-a. Sve funkcioniše po starom, dok stvar u svoje ruke 2016. godine nije preuzeo ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović.

Uprava prerasta u specijalnu Jedinicu za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), a to znači i drugačiju organizaciju (u prevodu veće plate i mogućnost prijema ljudi sa strane). Stefanović, na osnovu svog ranijeg prijateljstvu sa izvesnim Slavkom Gakom, gradskim sekretarom za socijalna pitanja ili tako nešto, postavlja njegovog brata Milana za komandanta JZO. Milan, naravno, nije došao niotkud, bio je pripadnik SAJ-a. Kažu prosečan, ali doći u tu jedinicu ipak nije bilo lako.

Postavljanju Gaka za komandanta svakako je doprinelo i što ga je preporučio Stefanovićev šef kabineta Ivan Ristić. Ristić je Stefanovićev dugogodišnji prijatelj, neki kažu i školski drug, bio je poslednja „klasa“ obuke Jedinice za specijalne operacije, formacije Državne bezbednosti, posle čijeg rasformiranja je prebačen u SAJ, jer nije imao mrlju u karijeri.

Kao pripadnik SAJ-a čuvao je američkog ambasadora, a onda je, po dolasku naprednjaka na vlast, postao šef obezbeđenja Stefanovića dok je bio predsednik Skupštine. I tu mu je karijera krenula uzlaznim putem. Postao je šef kabineta ministra unutrašnjih poslova i sa te pozicije imao uticaj na mnoge odluke, što ga je na kraju koštalo karijere. Pao je zajedno sa Stefanovićem.

Gaku ne mogu da se zamere nikakve „mutne“ radnje, ali mu kolege zameraju što neke stvari nije sprečio, a što je dovelo do „partizacije“ JZO.

Dolazak Bate Gašića i Marka Krička

Onda sa pozicije direktora BIA na mesto ministra unutrašnjih poslova dolazi Bratislav Gašić i dovodi svoje ljude. Za komandanta JZO postavlja Marka Krička, bivšeg referenta prodaje automobila u „Porše autu“ i sina nekadašnjeg šefa odeljenja za suzbijanje narkotika beogradske policije. To je, od kvalifikacija, jedina veza Marka Krička sa službama bezbednosti.

JZO posle toga sa nekih 300 pripadnika narasta na 1.300, jer treba čuvati „važne ličnosti“, poput raznih starleta.

U tu jedinici počinju da zapošljavaju ljude čudnih biografija i sumnjive prošlosti, dovedenih po partijskoj liniji. To se najbolje moglo videti u Skupštini Srbije u kojoj su stari, iskusni policijski kadrovi iz te jedinice „kolutali očima“ na nove kolege. Govorili su da „ovi nisu iz kuće poneli vaspitanje“, da su „bahati i sirovi“. Nikada ranije nije viđeno da, na primer, konferenciju za medije opozicionih poslanika obezbeđuje dvadesetak takvih likova, da ih po deset stoji u ili ispred sale u kojoj se održavaju sednice odbora.

JZO i naprednjački batinaši

Pripadnici JZO u žižu javnosti dolaze sa jačanjem protesta građana i studenata, gde se u poslednje dve godine otvoreno angažuju. Njihov problem je što ih druge kolege, policajci koji rade svoj posao, prijavljuju kako bi objasnili da oni nemaju veze sa tim batinašima.

Autora ovog teksta su pre nekoliko godina, dok je snimao SNS batinaše, dotični napali i sve je po njih prošlo bez ikakvih posledica, bez sudskog epiloga, iako je slučaj uredno prijavljen tužilaštvu. Dobronamerni prijatelj iz MUP-a mi je tada savetovao da sve to „batalim“, jer su među tim SNS siledžijama bili i pripadnici JZO.

Poslednji dokumentovan slučaj maltretiranja studentkinje i torture nad njom, koji je srećom snimljen, naterao je i Tužilaštvo da se oglasi i kaže da je „formiralo predmet“. MUP se o tome nije oglasio, kao ni Sektor unutrašnje kontrole. Na njihovu žalost, javnost je, zahvaljujući časnim ljudima iz policije, saznala njihova imena, kao i identitet onih koji su kidnapovali studenta i ubacili ga u auto bez tablica.

Upotreba JZO za hapšenje i maltretiranje

Operativni organizator tih „akcija“ je pomoćnik komandanta JZO pukovnik Igor Žmirić, nekada pripadnik Protivterorističke jedinice, koja je u međuvremenu rasformirana. Žmirić je, kažu njegove kolege, pristao na poniženje da mu kao pukovniku komandant bude major doveden sa strane – Marko Kričak, koji je u međuvremenu napredovao do potpukovnika. Tvrde i da je policajka T. D, koja je fizički zlostavljala studentkinju, Žmirićeva „pulenka“.

I zamenik komandanta JZO Marko Zafirović viđen je i snimljen kako hapsi učesnike protesta, iako to nije njegov posao. Očigledno se vrh MUP-a prepao, pa šalje sve raspoložive snage na ulice. Mogli su se tokom protesta videti razni službenici Ministartstva unutrašnjih poslova – od inspektora za istraživanje ratnih zločina, preko onih iz raznih linija UKP-a, do, na primer, šefa odseka beogradske policije za borbu protiv prostitucije.

Autor ovog teksta, ipak, mora da pohvali Zafirovića, jer je jedini koji se legitimisao kao policajac, pokazujući ne samo značku, nego i službenu legitimaciju sa imenom, kada su sprečavali medije da snimaju invervenciju Žandarmerije 28. juna u Bulevaru kralja Aleksandra. Ostali su gurali i udarali. Među njima i neki policijski penzioneri, angažovani po ugovoru o delu.

JZO, kao što se vidi, deluje već godinama izlazeći iz okvira svoje nadležnosti, a pozivajući se na neke interne propise prema kojima po potrebi mogu da pružaju pomoć drugim organizacionim celinama MUP-a ili Ministarstva spoljnih poslova. A to je širok dijapazon koji širom otvara vrata za zloupotrebe.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.