Zoološki vrtovi rutinski ubijaju „prekobrojne“ životinje – antilope, zebre, čak i majmune. I bacaju ih lavovima i tigrovima. Da li to rade i u Beogradu
Krajem jula, uz interesovanje medija i proteste aktivista za zaštitu životinja, zoološki vrt u Nirnbergu streljao je deset gvinejskih pavijana. Smeštani su u kutije, pucano im je u glavu. Kažu, bezbolna smrt. Još dva su uginula pod anestezijom tokom poslednjeg pregleda.
Trebalo je da bude još mrtvih, ali bili su premladi. „Vezanost za majku bila je prevelika“, rekao je za Zidojče cajtung direktor vrta Dag Enke. Kaže, osetili su olakšanje kad su prestali da ubijaju.
Zašto bi, dođavola, jedan zoološki vrt pogubio životinje koje inače drži u vrtu?
U konkretnom slučaju, jer je prostor za pavijane predviđen za boravak 25 odraslih jedinki. I sada, posle masakra, ostao je jedan previše, njih 26.
Ispostavilo se da svega desetak vrtova u evropskom udruženju EAZA uopšte drži gvinejske pavijane i nijedan nije mogao da ih uzme. Ideje da se smeste u ograđene parkove prirode propale su.
U istraživanju Zidojče cajtunga međutim postaje jasno – ubijanje životinja uopšte nije retko, naprotiv. Navodno u 300 vrtova koji spadaju u EAZA godišnje se potamani između 3.000 i 5.000 jedinki. Od 23 vrta u Nemačkoj, koji su odgovorili na upit lista, čak 20 ubija „prekobrojne“ životinje – i daje ih predatorima kao hranu.
Da li to rade u Beogradu?
„Mi to ne praktikujemo. Javnost bi nas razapela“, kaže za „Vreme“ jedan izvor iz beogradskog zoo-vrta. Koji je, uzgred, toliko tesan za sve životinje koje ima da godinama ne može da uđe u evropsku asocijaciju.
U Srbiji je, kaže dalje, jedino moguća eutanazija koju izvodi veterinar kad životinji više nema spasa i kad se strašno muči.
Javnost je htela da razapne i rukovodstvo vrta u Nirnbergu zbog pavijana. Aktivisti su postavili šatore ispred kapija. Podneto je 350 krivičnih prijava protiv vrta. Ima i pretnji.
Pa opet, direktor Enke kaže: „Ako ubuduće ne budemo imali mesta ili grupa bude prevelika, i tada ćemo morati poneku životinju da uklonimo.“ A takođe kaže da to nikad ne bi uradio sa gorilama: „Emotivno to ne bismo podneli iako je nedosledno i neprofesionalno.“
Pavijani su pak prvo obezglavljeni – glave su na naučnom ispitivanju – dati lavovima. Posetioci vrta su narednih dana lepo mogli da vide kako ih velike mačke razdiru i jedu.
Kengura baci lavovima
A opet, jasno je da ljudi nemaju isti odnos prema svim životinjama. I u Beogradskom vrtu se vide, recimo kod zmija ili ptica-grabljivica, mrtvi miševi i pilići.
Često znamo da reagujemo po „cuteness indexu“ – po tome koliko su nam životinje simpatične. Na dnu su insekti i štetočine, onda ribe, pa krave i svinje, antilope i zebre, pa žirafe i slonovi. Na vrhu – čovekoliki majmuni.
Iako zakonodavstvo nije isto svuda, u EU je načelno dozvoljen uzgoj i ubijanje životinja zbog hrane. To važi i za zoo-vrtove.
Često uzgajaju „previše“ životinja da bi ih dali predatorima. Koze, antilope, ali i pokoji kengur koji polomi nogu – završe kod lavova i tigrova. Da ne pominjemo kuniće ili morsku prasad.
Super za lavove – hranjenje celim životinjama, gde žvaću kroz kost i krzno, odlično je za zube. A i prekrati im vreme.
Čemu sve to?
Zoološki vrtovi su naime, piše Zidojče, zaduženi i za produženje vrsta koje čuvaju. Ali, pošto prirodne selekcije nema, onda se desi da životinja bude previše. Ili ih namerno uzgajaju previše. A kome treba antilopa? Njih ima dovoljno.
„U zoološkim vrtovima se životinjama uzima skoro sve što čini prirodni život“, kaže Laura Zodrov iz organizacije Pro Wildlife, koja protestuje u Nirnbergu. „Ne mogu da se kreću slobodno, da migriraju, love“, dodaje. Pa je onda, smatra, licemerno kad neko ima obavezu da ih razmnožava.
A opet, direktor nirnberškog vrta Enke kaže da je svesno išao u medije. Mesecima su svi pratili šta će biti sa pavijanima. Kaže, hteo je da pokrene načelnu debatu o ovoj stvari.
Jer, premda zoo vrtovi rutinski ubijaju životinje, javnost o tome malo zna.
Enke i vrt će sada morati da istrpe postupak. Da su rekli da su pavijani ubijeni radi hranjenja predatora, ništa im ne bi bilo. Ali pošto su iskreno rekli da je razlog kontrola populacije – to bi moglo biti kršenje zakona o zaštiti životinja.
Zaprećeno je do tri godine robije, ali je verovatnija novčana kazna. Tako je prošao vrt u Magdeburgu kada je 2008. jedan slučaj odande potresao Nemačku.
Naime, u Magdeburgu drže sibirske tigrove. Na svet su došla tri tigrića – nažalost po njih, sa genima sumatranskog tigra. Poslednje što su osetili bio je ubod smrtonosne injekcije.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, zemljotres magnitude 4,3 po Rihteru zabeležen je u utorak uveče u okolini Prizrena. Potres se osetio u više delova Kosova i Metohije, Severne Makedonije i centralne Srbije.
Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab, dozvolio je rušenje kuće na Vračaru u Mome Kapora 2 iako na sajtu ove institucije piše da je to „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“
Veran Matić jeste u opasnosti. Prvi akter koji je odgovoran za njegovu bezbednost je država, jer je on državljanin Srbije, kaže Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica
Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, ocenio je Fiskalni savet
Cilj okupljanja je podsećanje da zaborav vodi ponavljanju zločina i da je sećanje na žrtve neraskidivo povezano sa savremenom borbom za slobodu, pravdu i ljudsko dostojanstvo, naveli su niški studenti
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
