Nakon uvođenja sistema EES, došlo je do velikih gužvi na granicama i aerodromima širom Evrope. Situacija se trenutno stabilizuje, ali stručnjaci upozoravaju da bi letnja sezona mogla doneti nove probleme
U proteklih nekoliko dana, mediji i društvene mreže bili su preplavljeni svedočenjima putnika koji su čekali po nekoliko sati da pređu granicu. Gužve su zabeležene i na aerodromima, gde su mnogi propustili letove.
Međunarodni savet aerodroma Evrope upozorio je da EES sistem već sada uzrokuje kašnjenja i do tri sata. Zabeležen je slučaj na letu iz Brisela za Veliku Britaniju na kojem je nedostajao 51 putnik.
Iako su tokom vikenda bile primetne velike gužve na granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i drugim zemljama EU, situacija se u međuvremenu stabilizovala.
Prema podacima Auto-moto saveza Srbije, trenutno nema zadržavanja za putnička vozila, dok teretna vozila na prelazima Batrovci i Šid čekaju oko 120 minuta, a na prelazu Kelebija oko 60 minuta.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić kaže za „Vreme“ da gužve nisu novost, pogotovo u vreme praznika, ali da novi sistem ulaska i izlaska iz EU uvodi dodatno zadržavanje.
„Gužve na granicama je uvek bilo tokom praznika, jer su magistralni pravci preopterećeni i nema dovoljno kapija za prolaz. To je osnovni problem, nezavisno od novog sistema“, objašnjava Seničić.
Sa uvođenjem novog sistema, pored pasoša, granične službe prilikom prelaska granice uzimaju biometrijske podatke putnika, uključujući otiske prstiju i fotografiju lica, a svi podaci se digitalno evidentiraju.
On dodaje da EES ne produžava drastično prelazak granice, ali menja ukupnu dinamiku. „Ranije se pasoš pregleda i udari pečat za oko pola minuta, a sada ceo proces traje oko minut po putniku. To ne deluje mnogo, ali kada imate veliki broj ljudi ispred sebe, zadržavanje se neminovno produžava“, navodi Aleksandar Seničić.
Najveći izazovi tek dolaze sa letnjom sezonom, posebno kada je reč o autobuskom prevozu. „Najveći problem će imati ljudi koji putuju autobusima, jer veliki broj graničnih prelaza ima samo jednu ili dve trake za njih“, upozorava Seničić i dodaje da ne vidi jasno rešenje.
On ističe i da nije problem samo u novom sistemu ulaska i izlaska iz zemlje, već i u infrastrukturi. „Na hrvatskoj granici auto-put dolazi direktno do prelaza i ne postoji način da se autobusi ranije izdvoje. Na drugim prelazima je situacija nešto bolja i tu pokušavamo da obezbedimo više kapija za prolazak autobusa, posebno prema Grčkoj, Bugarskoj i Mađarskoj“, navodi Seničić.
Naglašava i da su zadržavanja za autobuse već sada značajno produžena. Kaže da je ranije za jedan autobus trebalo od 30 do 40 minuta za pregled pasoša, a da sada taj proces traje najmanje sat vremena. „Kada imate 50 autobusa na granici, to postaje ozbiljan problem“, upozorava direktor Nacionalne asocijacije truističkih agencija Srbije.
Slična situacija je i na aerodromima u zemljama Evropske unije, gde se EES sitem primenjuje. Aleksandar Seničić kaže da kod nas nema tih problema, jer se ovaj sistem ne sprovodi na aerodromima u Srbiji i dodaje da nema potrebe da putnici na naše aerodrome odlaze toliko ranije, kako se savetuje u pojedinim medijima.
Na najprometnijim evropskim aerodromima u prethodnim danima su bile zabeležene velike gužve. „Na tim aerodromima znaju da budu gužve, ne zbog nas, jer se ovaj sistem odnosi na 59 država, među kojima su Velika Britanija i SAD, a ti turisti u najvećem broju dolaze u Evropu”, navodi Seničić.
On dodaje da je Evropsko udruženje aerodroma tražilo od Evropske komisije da se uvođenje sistema odloži do posle leta, jer nema dovoljno tehnike ni ljudi, ali je komisija taj zahtev odbila.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije kaže i da Srbija nije značajno tržište. „Iz naše zemlje godišnje putuje do dva miliona ljudi, dok samo u Španiju tokom sezone dolazi četiri do pet miliona britanskih turista“, naglašava Seničić. Prema informacijama koje ima Yuta, britanski turisti se sve više okreću destinacijama gde nema ovog sistema, pre svega Turskoj, Egiptu i Tunisu.
Aleksandar Seničić naglašava da je reč o trajnoj promeni i da će putnici morati da se prilagode. „Ovaj sistem je uveden i ostaće. Kada sve funkcioniše kako treba, nije dramatično, ali zahteva drugačije planiranje putovanja. Jednostavno, moraće da se krene ranije i da se računa na duža zadržavanja na granicama“, zaključuje direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dva „nisan kaškaija“ donirana su 2020. godine za potrebe Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, a sada je zatraženo da budu vraćena i prosleđena drugom posebnom odeljenju
Avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma, pronađena je na gradilištu u Beogradu, saopštio je MUP. Deaktivacija planirana za nedelju, 4. oktobra
Milan Panić, srpski političar i američki preduzetnik, premiuo je u 97. godini života
U jaslicama „Park“ u Vršcu, koje pohađaju deca uzrasta do tri godine, obrušio se deo plafona, pri čemu su povređeni jedno dete i jedna zaposlena osoba
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
