Nakon uvođenja sistema EES, došlo je do velikih gužvi na granicama i aerodromima širom Evrope. Situacija se trenutno stabilizuje, ali stručnjaci upozoravaju da bi letnja sezona mogla doneti nove probleme
U proteklih nekoliko dana, mediji i društvene mreže bili su preplavljeni svedočenjima putnika koji su čekali po nekoliko sati da pređu granicu. Gužve su zabeležene i na aerodromima, gde su mnogi propustili letove.
Međunarodni savet aerodroma Evrope upozorio je da EES sistem već sada uzrokuje kašnjenja i do tri sata. Zabeležen je slučaj na letu iz Brisela za Veliku Britaniju na kojem je nedostajao 51 putnik.
Iako su tokom vikenda bile primetne velike gužve na granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i drugim zemljama EU, situacija se u međuvremenu stabilizovala.
Prema podacima Auto-moto saveza Srbije, trenutno nema zadržavanja za putnička vozila, dok teretna vozila na prelazima Batrovci i Šid čekaju oko 120 minuta, a na prelazu Kelebija oko 60 minuta.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić kaže za „Vreme“ da gužve nisu novost, pogotovo u vreme praznika, ali da novi sistem ulaska i izlaska iz EU uvodi dodatno zadržavanje.
„Gužve na granicama je uvek bilo tokom praznika, jer su magistralni pravci preopterećeni i nema dovoljno kapija za prolaz. To je osnovni problem, nezavisno od novog sistema“, objašnjava Seničić.
Sa uvođenjem novog sistema, pored pasoša, granične službe prilikom prelaska granice uzimaju biometrijske podatke putnika, uključujući otiske prstiju i fotografiju lica, a svi podaci se digitalno evidentiraju.
On dodaje da EES ne produžava drastično prelazak granice, ali menja ukupnu dinamiku. „Ranije se pasoš pregleda i udari pečat za oko pola minuta, a sada ceo proces traje oko minut po putniku. To ne deluje mnogo, ali kada imate veliki broj ljudi ispred sebe, zadržavanje se neminovno produžava“, navodi Aleksandar Seničić.
Najveći izazovi tek dolaze sa letnjom sezonom, posebno kada je reč o autobuskom prevozu. „Najveći problem će imati ljudi koji putuju autobusima, jer veliki broj graničnih prelaza ima samo jednu ili dve trake za njih“, upozorava Seničić i dodaje da ne vidi jasno rešenje.
On ističe i da nije problem samo u novom sistemu ulaska i izlaska iz zemlje, već i u infrastrukturi. „Na hrvatskoj granici auto-put dolazi direktno do prelaza i ne postoji način da se autobusi ranije izdvoje. Na drugim prelazima je situacija nešto bolja i tu pokušavamo da obezbedimo više kapija za prolazak autobusa, posebno prema Grčkoj, Bugarskoj i Mađarskoj“, navodi Seničić.
Naglašava i da su zadržavanja za autobuse već sada značajno produžena. Kaže da je ranije za jedan autobus trebalo od 30 do 40 minuta za pregled pasoša, a da sada taj proces traje najmanje sat vremena. „Kada imate 50 autobusa na granici, to postaje ozbiljan problem“, upozorava direktor Nacionalne asocijacije truističkih agencija Srbije.
Slična situacija je i na aerodromima u zemljama Evropske unije, gde se EES sitem primenjuje. Aleksandar Seničić kaže da kod nas nema tih problema, jer se ovaj sistem ne sprovodi na aerodromima u Srbiji i dodaje da nema potrebe da putnici na naše aerodrome odlaze toliko ranije, kako se savetuje u pojedinim medijima.
Na najprometnijim evropskim aerodromima u prethodnim danima su bile zabeležene velike gužve. „Na tim aerodromima znaju da budu gužve, ne zbog nas, jer se ovaj sistem odnosi na 59 država, među kojima su Velika Britanija i SAD, a ti turisti u najvećem broju dolaze u Evropu”, navodi Seničić.
On dodaje da je Evropsko udruženje aerodroma tražilo od Evropske komisije da se uvođenje sistema odloži do posle leta, jer nema dovoljno tehnike ni ljudi, ali je komisija taj zahtev odbila.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije kaže i da Srbija nije značajno tržište. „Iz naše zemlje godišnje putuje do dva miliona ljudi, dok samo u Španiju tokom sezone dolazi četiri do pet miliona britanskih turista“, naglašava Seničić. Prema informacijama koje ima Yuta, britanski turisti se sve više okreću destinacijama gde nema ovog sistema, pre svega Turskoj, Egiptu i Tunisu.
Aleksandar Seničić naglašava da je reč o trajnoj promeni i da će putnici morati da se prilagode. „Ovaj sistem je uveden i ostaće. Kada sve funkcioniše kako treba, nije dramatično, ali zahteva drugačije planiranje putovanja. Jednostavno, moraće da se krene ranije i da se računa na duža zadržavanja na granicama“, zaključuje direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Aleksandar Nešović Baja nestao je nakon sastanka u restoranu na Senjaku, a istraga je otkrila krv, čaure i niz sumnjivih okolnosti. Policija je u međuvremenu uhapsila više osoba, uključujući vlasnika lokala i policijske službenike
Rudari, koji su bili zarobljeni u rudniku „Stari trg“, izvučeni su na površinu
Protivnici odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu ponovo se automobilima zaleću u građane
Privredni sud u Kragujevcu prvostepeno je osudio Javno preduzeće Resavica, bivšeg v.d. direktora Marka Vukovića i sadašnjeg v.d. direktora Sašu Spasića jer je rudnik „Soko“ u trenutku nesreće 2022. radio bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova
Epilog policijske brutalnosti u Valjevu su muškarac sa najmanje 28 udaraca pendrekom po telu, povređeni maloletnici, taksista, ljudi koji su se zatekli u lokalima i ljudi koji nisu učestvovali u protestu
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
